Ko su inženjeri – struke koje nose zvanje inženjera

Inženjer je osoba visokog obrazovanja u nekoj od tehničkih i inženjerskih disciplina. Posao inženjera podrazumeva rešavanje praktičnih problema, pri čemu se posebno vodi računa o tome da ponuđena rešenja budu kvalitetna, bezbedna, ali i ekonomična. Inženjeri su osobe koje koriste različite veštine i znanja, a ona najčešće počivaju na naučnim i matematičkim zakonima.

Saznajte u koja sve zvanja podrazumevaju naziv inženjer, ali i druge činjenice i zanimljivosti o inženjerima koje su vas zanimale.

Šta je pravilno inženjer ili inžinjer? 

Na početku je veoma važno razjasniti jednu, kod nas, vrlo čestu dilemu, a to je da li je pravilno reći i napisati inženjer ili inžinjer?! Prema pravopisu srpskog jezika preporuka je da se koristi termin inženjer. Ipak, oba oblika su u upotrebi s obzriom na to da se u vojnoj terminologiji više koristi reč inžinjer, ali je u narodnom rečniku svakako zastupljenije reći inženjer.

Zanimljivo je da reč “inženjer” ne potiče od engleske reči “engineer”, kao što se obično misli, već od latinske reči “ingeniosus” što u prevodu znači nadaren, sposoban da pronađe nešto novo, neko novo rešenje. Time se reč “engineer” u engleskom jeziku uopšte ne koristi kao u Srbiji za npr. izraz “diplomirani inženjer”, što je jedna od najpopularnijih titula nakon završetka fakulteta u našoj zemlji. 

Inženjerske delatnosti – u kojoj struci su inženjeri legitimno zvanje?

Postoji veliki broj tzv. inženjerskih disciplina u našoj zemlji, pa inženjeri mogu postati svi oni koji završe akademsko obrazovanje u nekoj od tehničkih struka. Struke koje dobijaju zvanje inženjera su:

• Arhitektura (inženjer arhitekture)
• Biotehničke nauke (inženjer poljoprivrede; inženjer šumarstva)
• Građevinsko inženjerstvo (inženjer građevinarstva)
• Geodetsko inženjerstvo (inženjer geodezije)
• Elektrotehničko i računarsko inženjerstvo (inženjer elektrotehnike i računarstva)
• Industrijsko inženjerstvo i inženjerski menadžment (inženjer industrijskog inženjerstva; inženjer menadžmenta)
• Inženjerstvo zaštite životne sredine i zaštite na radu (inženjer zaštite životne sredine; inženjer zaštite na radu)
• Mašinsko inženjerstvo (mašinski inženjer)
• Organizacione nauke (inženjer organizacionih nauka)
• Rudarsko inženjerstvo (inženjer rudarstva)
• Geološko inženjerstvo (inženjer geologije)
• Saobraćajno inženjertsvo (inženjer saobraćaja)
• Tehnološko inženjerstvo (inženjer tehnologije)
• Metalurško inženjerstvo (inženjer metalurgije)
• Medicinske nauke (sanitarno-ekološki inženjer)
• Interdisciplinarne, multidisciplinarne, transdisciplinarne (IMT) i dvopredmetne studije (inženjer mehatronike; inženjer informacionih tehnologija; inženjer tekstilstva i dizajna; inženjer grafičkog inženjerstva i dizajna; inženjer primenjene matematike; inženjer primenjene fizike; inženjer biomedicinskog inženjerstva; inženjer pejzažne arhitekture; inženjer urbanizma i regionalnog razvoja)

U nastavku predstavljamo najčešće inženjerske delatnosti u okviru kojih se studenti specijalizuju u našoj zemlji, kao i kratak opis ko su inženjeri i šta je njihovo zanimanje. 

Inženjer elektrotehnike

Diplomirani inženjer elektotehnike je uglavnom zadužen za složene i odgovorne zadatke prilikom projektovanja, razvoja, testiranja, ali i prodaje električne opreme. Inženjeri elektrotehnike svoju delatnost mogu obavljati u laboratoriji, u pripremi proizvodnje, u kontroli proizvoda, ali i na mestima gde se sam proizvod aplicira.

Oni su ponekad zaduženi i za pravljenje projekata, kontrolu izvršavanja datog projekta, rešavanje problema, kao i za proračune vezane za proizvodnju električne energije. Oni obavljaju i poslove testiranja konstruktivnih rešenja električnih delova, što je posebno važno kada se radi npr. sa industrijskom rasvetom, s obzirom na to da takva rasveta zahteva maksimalnu preciznost, efektivnost i efikasnost.

Mašinski inženjer

Mašinski inženjer je osoba čiji je osnovni zadatak da projektuje mašine i alate, organizuje njihovu proizvodnju i bavi se njihovim adekvatnim iskorišćavanjem. Inženjeri mašinstva su stučnjaci za pogonske motore, vozila i plovila, procesna i energetska postrojenja, nosive konstrukcije, vojnu tehniku. 

Mašinski inženjeri u svom radu primenjuju teorijska znanja iz prirodnih i tehničkih nauka, a pritom se služe brojnim drugim metodama uz upotrebu pribora za crtanjem i savremenih računara kako bi svoje ideje i zamisli pretvorili u realnost. 

Građevinski inženjer

Kada je u pitanju građevinski inženjer posao koji obavlja podrazumeva planiranje i nadziranje izgradnje različitih objekata. To mogu biti objekti niskogradnje (putevi, železničke pruge, tuneli, mostovi), hidrogradnje (luke, brane, hidrocentrale, kanalizacije) i visokogradnje (stambeni i industrijski objekti). Građevinski inženjeri učestvuju u svim fazama nastajanja jednog objekta.

Kako postati inženjer u Srbiji?

Nekada je na srpskim fakultetima nastava bila organizovana tako da je postojalo osam do deset semestara. Pošto se polože svi ispiti vezani za predmete koji su predavani piše se diplomski rad, koji se potom brani pred komisijom. Osoba koja uspešno odbrani diplomski rad stiče titulu “diplomirani inženjer“.

Ranije je na pojedinim fakultetima postojala i organizovana nastava u vidu četiri semestra, a osoba koja bi uspela da položi sve ispite koji su predviđeni programom za te semestre, stekla bi titulu “pogonski inženjer“ ili inženjer prvog stepena. Kasnije su fakulteti prestali da daju ovu vrste diploma, a titulu inženjera dobijali su samo oni koji su završili tehničke Više škole.

Usklađivanjem visokog školstva u Srbiji sa Bolonjskom deklaracijom, prema Zakonu o visokom obrazovanju iz 2006. godine, fakulteti i visoke škole su sada ponovo dužni da izdaju tri vrste diploma, grubo rečeno – veliku, srednju i malu, tako da svi svršeni studenti dobijaju zvanja na engleskom jesziku – Master, Bachelor with honours i Bachelor.

Danas je pronalazak posla u Srbiji, ako ste  diplomirani inženjer znatno olakšano brojnim sajmovima i praksama za mlade inženjere, pa svaki svršeni student ima priliku da okuša svoju sreću i pronađe posao iz snova u svojoj struci.

Master

Diplomirani Inženjer-Master, jeste zvanje drugog stepena diplomskih akademskih studija, koje stiče osoba sa ukupno ostvarenih 300 ESPB bodova. To je sistem akademskih studija koji podrazumeva 3+2 ili 4+1 godine školovanja posle visoke škole (3+2) ili fakulteta (4+1). Prema Zakonu o visokom obrazovanju, master zvanje je izjednačeno sa sedmim (VII) stepenom stručne spreme, koji se dodeljivao po prethodnim nastavnim programima. 

Bachelor with honours

Bachelor with honours odgovara zvanju koje podrazumeva završen prvi stepeni diplomskih akademskih studija, sa ostvarenih najmanje 240 ESPB bodova. To je sistem akademskih studija koji podrazumeva 4 godine školovanja visoke škole ili fakulteta. Neko ko je završio fakultet iz inženjerskih delatnosti nosiće naziv – diplomirani inženjer.

Bachelor

Termin Bachelor koristi se za određivanje zvanja osoba koje ostvare najmanje 180 ESPB bodova. To je sistem akademskih studija koji podrazumeva 3 godine školovanja na visokim stručnim školama. 
U Srbiji je biti inženjer veoma profitabilno zanimanje, a u zavisnosti od odabrane inženjerske delatnosti postoji i mogućnost za lako i brzo pronalaženje posla, s obzirom na to da postoje tražena zanimanja, kao što su mašinski inženjer, građevinski inženjer ili inženjer elektrotehnike. Zato, ako želiš baš ti jednog dana da postaneš diplomirani inženjer, vreme je odluke – odaberi željeni faks i zvanje inženjera je na samo nekoliko koraka daleko.