Kultura i civilizacija

Pojam kulture (cultus – obrada polja)

Sve što je čovek do danas stvorio, pre svega materijalno a onda i duhovno.

Prelazak čoveka sa divljaštva. Prvo žive primitivno, kao majmuni. Kasnije žive u hordi.

Kasnije čovek menja svoj organizam, svoje telo, zahvaljujući radu, ispravlja se kako bi ubrao neki plod, kako bi radio. To ga odvaja od životinjskog života. Pored biljaka, počinje da se hrani i mesom. Povećava se mozak, stvaranje svesti. Menja se i govorni aparat, meso je čvrsta hrana, povećava se jednjak i glasne žice. Počinju da ispuštaju artikulisane zvuke, a onda počinju i da govore, vrlo smisleno.

Čovek se menja i počinje da stvara zajednicu.

Kultura je nastala kada je čovek počeo da gaji prve kulture. Kasnije čovek želi da zapiše svoje misli pa stvara prva pisma. Svesno i plansko preobražavanje prirode od strane čoveka i stvaranje materijalnih i duhovnih dobara.

Pojam civilizacije (civis – slobodan gradjanin) nastaje posle perioda divljaštva, sa pojavom pisma, države, prava.

U industrijskom smislu civilizacija nastaje sa fayonm prelaska čoveka na organizovan način života. Idustrijalizacija 18., 19. vek.

Evrocentrizam: evropljani gde god su se zadržavali pokušavali su da nametnu svoju kulturu, kada nije moglo milom, onda silom. Nasilno nametanje evropske kulture. Narodi su bili na znatno nižem tehnološkom nivou (nivo plemena) – primitivni narod sa primitivnim umom. Tako su nastale veoma vredne kulture (Maji). Nestali su i narodi zbog bolesti koje su doneli evropski narodi na koje oni nisu bili imuni. Neki teoretičari smatraju da su kultura i civilizacija isti pojmovi.

Kultura, duhovne tvorevine kao što su religija, nauka, moral, književnost, muzika, umetnost.

Duhovne tvorevine su uvek nacionalne, imaju nacionalni karakter.

Civilizacija, materijalne tvorevine. Bivaju prihvaćene i od drugih naroda. Nadnacionalni karakter. I drugi ljudi mogu da ih primene i upotrebe. Kultura ima simbolički karakter. Zato što samo čovek stvara kulturu. Symbolo. Znak je materijalni predmet koji ima svoje fizičke karakteristike na osnovu kojeg možemo opisati dati znak. Simbol je sposobnost čoveka da u znaku vidi i neko drugo, skriveno značenje.

Simbol države: zastava, grb, himna.