Plastična ambalaža

Nastaje povezivanjem monomera (eten, propen, vinil-hlorid, stiren). Polimeri mogu biti prirodni (celuloza, skrob, belančevine) I veštačke, dodaju im se aditivi (boje).

 

Prednosti: mala masa, može se hermetički zatvoriti, lako se oblikuje, može da trpi mehaničke udare, može se kombinovati sa Al I papirom, dobar izolator toplote, zvuka, struje, nepropušta vlagu, masnoću.

 

Mane: Omekšavaju na niskim temperaturama (100 – 200⁰ C), potencijalno su toksične – potiču od monomera, dodatnih aditiva, jako se sporo razlažu, poli eten, polivinilhlorid, celofan, polipropen.

 

Koristi se za proizvodnju plastičnih kesa, sanduka, posuda, činija, gajbi, buradi