banner-2

Šta je državni ispit i ko treba da ga polaže?

Državni ispit je sastavni deo procesa zapošljavanja u organima državne uprave. Njegovo polaganje predstavlja preduslov za dobijanje statusa državnog službenika. Državni stručni ispit je uređen zakonom, i podrazumeva određene procedure i pravila sa kojima se možete upoznati u narednim redovima.

Ko i zašto polaže državni ispit?

Državni ispit ili Stručni ispit za rad u državnim organima je regulisan Zakonom o državnoj upravi. Član 84 ovog zakona propisuje da poslove iz delokruga organa državne uprave vrše državni službenici koji su položili državni ispit.

Prema Uredbi o programu i načinu polaganja državnog stručnog ispita, obavezu polaganja imaju lica zaposlena u ministarstvima, organima uprave u ministarstvima, sudovima, javnim tužilaštvima, organima javne uprave, posebnim organizacijama, službama Narodne skupštine Republike Srbije, predsednika Republike Srbije, Vlade Republike Srbije, Ustavnog suda, službama organa čije članove bira Narodna skupština, i u stručnim službama upravnih okruga.

Državni ispit u odnosu na stepen obrazovanja i radni odnos

Lica obavezna da polažu državni ispit u odnosu na stepen obrazovanja i radni odnos su:

  1. Državni službenik koji je zasnovao radni odnos na neodređeno vreme ili se nalazi na probnom radu
  2. Državni službenici koji imaju položen državni ispit po programu za srednje obrazovanje, a tokom rada su stekli viši stepen obrazovanja. U ovom slučaju je neophodno polaganje državnog ispita po programu za kandidate sa stečenim visokim obrazovanjem, pre premeštaja na radno mesto koje je uslovljeno višim stepenom obrazovanja.
  3. Pripravnici

Ispitni predmeti koji se polažu za državni ispit

Državni stručni ispit sadrži nekoliko predmeta koji su od krucijalne važnosti za obavljanje poslova iz delokruga organa državne uprave. Struktura ispita se razlikuje u odnosu na do tada ostvaren stepen obrazovanja.

Ispitni predmeti za kandidate sa visokim obrazovanjem

Kandidati za polaganje državnog ispita sa stečenim visokim obrazovanjem su:

  • Kandidati sa stečenim visokim obrazovanjem na studijama drugog stepena (diplomske akademske studije – master studije, specijalističke akademske studije, specijalističke strukovne studije)
  • Kandidati sa stečenim obrazovanjem na četverogodišnjim osnovnim studijama i onima sa stečenim obrazovanjem na studijama prvog stepena (osnovne akademske studije i osnovne strukovne studije)
  • Kandidati sa studijama u trajanju do tri godine

Navedene kategorije kandidata polažu sledeće ispitne predmete:

  1. Ustavno uređenje
  2. Osnovi sistema Evropske unije
  3. Sistem državne uprave
  4. Radno zakonodavstvo
  5. Upravni postupak sa elementima kancelarijskog poslovanja i upravni spor

Ispitni predmeti za kandidate sa srednjim obrazovanjem

Kandidati koji do trenutka polaganja državnog ispita stekli srednje obrazovanje, odgovaraju pred komisijom na pitanja iz sledećih predmeta:

  1. Osnovi sistema državne uprave i ustavnog uređenja
  2. Osnovi sistema Evropske unije
  3. Osnovi sistema radnih odnosa i radni odnosi državnih službenika
  4. Upravni postupak sa elementima kancelarijskog poslovanja

Procedura za polaganje državnog ispita

Državni ispit podrazumeva proceduru koja počinje prijavom na konkurs za popunjavanje položaja u državnom organu ili organu jedinice lokalne samouprave. Podnosilac zahteva za polaganje državnog ispita može biti organ u kome je lice zaposleno, ili sam državni službenik ukoliko državni organ propusti da to učini najkasnije 60 dana pre isteka roka u kome prema zakonu, državni službenik obavezan da položi taj ispit.

O podnesenom zahtevu za polaganje državnog ispita odlučuje ministar nadležan za poslove uprave, i to rešenjem koje dostavlja podnosiocu zahteva kojim ga, između ostalog, obaveštava i o datumu, mestu i vremenu održavanja ispita. Rešenje se dostavlja podnosiocu zahteva najkasnije 30 dana pre planiranog ispita. Polaganje državnog ispita za veliki broj kandidata znači napredak u karijeri, jer se time otvara mogućnost za zauzimanje važnije pozicije u odnosu na prethodno radno iskustvo.

Dokumentacija potrebna za izlazak na državni stručni ispit

Dokumentacija koju je neophodno priložiti prilikom podnošenja zahteva za izlazak na državni ispit uključuje:

  1. Zahtev ministarstvu za polaganje ispita u slobodnoj formi (zahtev mora sadržati potpis i kontakt podatke podnosioca zahteva)
  2. Overena fotokopija diplome
  3. Overena fotokopija radne knjižice ili odgovarajući obrazac prijave osiguranja iz koga se vidi datum zasnivanja radnog odnosa ili u slučaju obavljenog volonterskog staža, original potvrdu ustanove o obavljenom volontiranju.
  4. Primerak uplatnice (Podnosilac zahteva je dužan da uplati troškove polaganja državnog ispita koji su definisani rešenjem od strane nadležnog ministra.)

Državni ispit polaganje i tok ispita

Nakon što dobijete rešenje sa naznačenim mestom, vremenom i datumom polaganja ispita, na red dolazi samo polaganje koje je javno, i po pravilu usmeno. Kandidatu se postavljaju ispitna pitanja, dok se paralelno vodi i zapisnik o rezultatima kandidata, koji na kraju potpisuju članovi i sekretar ispitne komisije.

Kada izađete na državni ispit polaganje podrazumeva proveru znanja iz svakog predmeta, a ono se ocenjuje opisnim ocenama “položio” ili “nije položio”. Ocena se saopštava kandidatu odmah nakon polaganja svakog predmeta. Nakon toga, komisija utvrđuje opšti uspeh kandidata na ispitu i označava ga sa “položeno” ili “nije položeno”. Kandidat neće položiti državni ispit ukoliko je na više od dva ispitna predmeta dobio ocenu “nije položio”.

Ispitna komisija

Kakav će ishod imati vaš državni stručni ispit određuje ispitna komisija, koja je posebno formirana za kandidate sa visokim obrazovanjem i za kandidate sa srednjim obrazovanjem. Ispitnu komisiju čine predsednik, zamenik predsednika i dva do tri člana. Odluke se u okviru komisije donose većinom glasova od ukupnog broja članova.

Ovakav sastav ispitne komisije određuje ministar nadležan za poslove uprave, na dvogodišnji period, a istim rešenjem se određuju i ispitivači za svaki ispitni predmet. Svi članovi komisije po pravilu imaju stečeno visoko obrazovanje, dok ispitivači moraju imati najmanje onaj stepen obrazovanja koji odgovara stepenu obrazovanja kandidata koji se ispituju.

Popravni ispit

Na popravni ispit se poziva kandidat koji je iz jednog ili dva ispitna predmeta dobio ocenu “nije položio”. Popravni ispit se održava u roku od 60 dana od poslednjeg polaganja, a ukoliko ne pristupi ispitu ili ponovo dobije ocenu “nije položio” iz samo jednog predmeta, kandidat nije položio državni stručni ispit. Takav kandidat nema pravo izlaska na ponovno polaganje u narendih 15 dana, izuzev ukoliko je po zakonu dužan da položi državni ispit u tačno određenom roku, kada period od 15 dana neizlaska ne važi.

Kandidat koji uspešno položi državni ispit dobija jednu od dve vrste uverenja: Uverenje o položenom državnom stručnom ispitu po programu za visoko obrazovanje ili Uverenje o položenom državnom stručnom ispitu po programu za srednje obrazovanje. Takođe, kandidat koji sumnja u pravičnost ocene dobijene na ispitu, nakon ispita ima rok od 48 sati da podnese prigovor ispitnoj komisiji. U najvećem broju slučajeva, kandidat nakon podnesenog prigovora ponovo polaže predmet na koji se prigovor odnosi već narednog radnog dana, u vreme koje mu sekretar ispitne komisije saopšti.

Propisi koji regulišu državni stručni ispit

Državni ispit je regulisan u okviru nekoliko važnih zakona i uredbi, a to su Uredba o programu i načinu polaganja državnog stručnog ispita („Službeni glasnik RS“ br. 16/09, 84/14, 81/16, 76/17 i 60/2018), Zakon o državnoj upravi („Sl.glasnik RS“, br. 79/2005, 101/2007, 95/2010, 99/2014, 47/2018 i 30/2018 – dr. Zakon), Zakon o državnim službenicima („Sl. Glasnik RS”, br. 79/05, 81/05, 64/05, 64/07, 67/07, 116/08 104/09 i 99/14) član 100–102. i Zakon o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave („Sl.glasnik RS“, br. 21/2016).

Uz navedena objašnjenja procedure za polaganje državnog ispita, sigurni smo da ćete na njega izaći spremni i tako ispuniti uslov za zaposlenje, pogotovo ako se uzme u obzir da je prolaznost na ovom ispitu izuzetno visoka. Na sličan način funkcioniše i državni ispit za lekare i druge profesije. Najbitniji faktori su poštovanje rokova, relevantnost podnesenog zahteva i znanje koje treba da pokažete pred ispitnom komisijom.

Podeli