Šta nismo znali o šampanjcu…

Najhladnija vinska regija Šampanj, nalazi se na oko 150 km severoistočno od Pariza. Ovo je rodno mesto šampanjca, tako da je ovo piće isključivo iz ove regije. Po zakonu, zabranjeno je da se druga vina, iz drugih zemalja zovu ovim imenom. Ta vina su penušava i nikako se ne mogu nazivati ovim luksuznim pićem. Mnogi se pitaju šta je to tako posebno u šampanjcu, kada postoje i druga penušava vina, koja su pritom daleko jeftinija.

Šta utiče na cenu šampanjca i kako se ona kreće?

Glavni razlog visoke cene ovog pića je njegov način pravljenja. Ova metoda je tradicionalna i naziva se Methode Champagne. To je složen, jako skup i zahtevan proces koji se sastoji iz mnogo koraka. Prvo ide berba, pa presovanje, fermentacija, pa kupaža, blendiranje, pa zatim sekundarna fermentacija, zamrzavanje. Na kraju procesa dolazi do odvajanja taloga, i na samom kraju dolazi čep.

Kada je u pitanju šampanjac cena se kreće od par do nekoliko desetina ili čak stotina hiljada, zavisno od procesa pravljenja i kvaliteta samog grožđa. Recimo, jeftiniju verziju čine lokalni šampanjci, za koje se još uvek nije pročulo ili se ne zahteva previše komlikovana procedura pri pravljenju pića, te su stoga povoljniji. Dok skuplju verziju čini, recimo, Dom Perignon za kog smo skoro svi čuli i znamo da je vrlo kvalitetan brend.

Sorte grožđa koje se koriste

Za proizvodnju šampanjca koriste se tri sorte grožđa. To su Pinot Noir, Chardonnay i Pinot Meunier. Pinot Noir i Pinot Meunier su crvene sorte, pa se branje odvija ručno i sa velikom pažnjom, kako ne bi došlo do preuzimanja tanina i crvenila iz pokožice, kojim bi se obojio grožđani sok. Grožđe se po pravilu presuje u samim vinogradima, dok se grožđani sok fermentira u posebnim sudovima, koji su napravljeni od nerđajućeg čelika.

Prema zakonu potrebno je ostaviti najmanje 20 % vina iz berbe, koje se čuva kao rezerva, za dobijanje budućih blendova. Ovo je običaj, ali s obzirom da se ova regija nalazi u nepovoljnim klimatskim uslovima, sve ovo se radi i iz ekonomskih razloga. Zbog nepovoljne klime vino može izgubiti na kvalitetu, i može doći do loše godine po vinare. Na proleće, vinari mešaju desetak različitih vina koja se koriste za proizvodnju osnovnog šampanjca. Ovaj napitak nema neko posebno obeležje, ni godinu. Ove boce pića nose oznaku NV (Non Vintage). Kada se desi dobra godina, jedan deo vina se odvaja, i od tog dela se prave najcenjenija vina mnogih poznatih vinskih kuća.

Sekundarna fermentacija i sazrevanje

U složenom procesu proizvodnje, vino prvo prolazi kroz primarnu fermentaciju, i to pre procesa flaširanja. Sekundarna fermentacija se dešava u samoj boci. Do ove fermentacije dolazi kada se u bocu doda mešavina kvasca i šećera. Zatim se uklanjaju mrtve ćelije kvasca, i to na način kojim se izvrnute boce okreću po malo, kako bi kvasac dospeo do vrha flaše. Svaka boca se svakog dana okreće za određeni ugao. Boce se smeštaju u podrum na period na najmanje godinu dana, kod nekih čak i do pet godina. Sazrevanje se obezbeđuje na temperaturi od 10 stepeni celzijusa. Kvasac koji se sakupi u grliću boce se uklanja posebnim procesom, koji se naziva degorgement.

Grlić boce se zatim stavlja u tečnost Brine, koja ga zamrzne. Kada se na samom kraju boca otvori, pod pritiskom talog izleće, i to zajedno sa čepom. Prostor u kojem se nalazio talog puni se tečnošću, koja je tajna svih velikih proizvođača. Ovo određuje stil i ukus svakog šampanjca, i taj proces se naziva doziranje. Šampanjac se ostavlja da sazreva najmanje 15 meseci, mada pojedine vrste sazrevaju i tri godine. Sve ove tajne i procedure pravljenja, nam otkrivaju zašto je ovo piće izuzetno i nosi epitet pića za posebne prilike.