Lektira Starac i more Ernest Hemingvej – prepričano

Starac i more je pripovetka koju je napisao poznati američki pisac Ernest Hemingvej. Radnja lektire opisuje borbu starca Santjaga i ribe, koja je zapravo simbol čovekove borbe za opstanak.

Pisac: Ernest Hemingvej;
Književni rod: epika;
Književna vrsta: roman;
Vreme radnje: oko 1950. godine;
Mesto radnje: radnja romana se odvija na Kubi, većim delom na moru gde ribar Santjago lovi ribu;
Tema: jedinstveni odnos čoveka i prirode predstavljen kroz borbu starca Santjaga i ribe.

Analiza dela

Ovde je ukratko predstavljen sastav i prepričana lektira kroz celine.

Uvod i početak

Na početku dela upoznajemo se sa likom starca Santjaga i dečaka Manoline, za kog je ribar Santjago posebno vezan. U uvodnom delu najviše saznajemo o Santjagu, načinu njegovog života i njegovom odnosu sa ljudima.

U uvodnom delu saznajemo da je Santjago nesrećni stari ribar koji 84 dana nije ulovio nijednu ribu dok je ribario u Golfskoj struji. Prvih 40 dana sa njim je pecao dečak Manolin, ali pošto nije bilo ulova roditelji su rekli dečaku da je on salao, što je značilo najveću nesreću, i da pređe u drugi čamac, zbog čega je starac ostao sam.

Od imovine starac je imao čamac i nešto ribarskog pribora, a živeo je u maloj trošnoj kolibi. Koliba je bila sagradjena od žilave kore i pupoljaka kraljevskih palmi. Imao je krevet, sto i stolicu, i ognjište na zemlji. Bio je udovac. Imao je sliku svetog Isusovog srca, ovo je pripadalo njegovoj ženi, koja mu je mnogo nedostajala zbog čega je sklonio njenu sliku sa zida.

Zaplet

Fabula se dalje razvija kada starac 85-og dana odlazi da peca dalje od obale nego inače, gde je voda dublja. Imao je san da ulovi veliku ribu kojom bi dokazao da je “El Campeon”, odnosno najbolji i najizdržljiviji ribar. Tu je uspeo da uhvati ogromnu sabljarku, koja je poznatija kao crni merlin.

Kulminacija

Santjago i riba vode trodnevnu borbu, u kojoj se ni starac ni riba ne predaju, a starac zadobija teške rane. Tokom te borbe on je činio sve kako bi što više izmorio ribu, i čak u momentima krajnjeg umora ne mrzi ribu, već je poštuje zato što je dostojan protivnik. Riba je bila dovoljno snažna da je vukla čamac sa sobom. Starca su bolela ramena, leva ruka mu se grčila, a uspevao je da popije nešto vode i pojede malo sirove ribe koju je poneo sa sobom samo u pauzama od borbe. Međutim, on se nije predavao i nije gubio nadu, zato što je smatrao da je dovoljno mudar i jak da bi pobedio.

Tokom borbe razgovara u mislima sa ribom i pticama, i priseća se vremena kada je bio na glasu kao jedan od najsnažnijih mornara. VIše puta je poželeo da je sa njim Manolin, kao pomoć ali i zbog usamljenosti, jer smatra da ne bi trebalo da bude sam u starosti.

Peripetija

Nakon trećeg dana riba je savladana i Santjago je, pošto je uvideo da se priprema oluja, odlučio da brzo krene ka obali. Ovo je trenutak kada starac počinje borbu za ribu, ali i vlastiti život. Miris krvi privlačio je morske pre, koji su napadali ribu. U četiri navrata starac se borio da sačuva svoj ulov, ali bez uspeha. Psi su komadali ribu sve dok od nje nije ostao samo kostur s glavom i repom.

Rasplet

Starac se vratio u luku kasno noću i jedva stigao do kolibe. Ujutru mu je u posetu došao Manolin, koji je zaplakao kada je video rane na Santjagovim rukama. Shvatio je, kao i ostali ribari, koliko se starac umorio u borbi. Turisti su se divili njegovom ulovu. Iako je na kraju ostao bez ribe, Santjago je moralni pobednik. Uprkos starčevom osećaju gubitka, svi ga poštuju i hvale. Manolin mu obećava da će ubuduće uvek ići na pecanje sa njim.

Analiza likova

Glavni likovi u delu su starac Santjago i dečak Manolin.

Starac Santjago

Puno ime Santjaga je Santjago el Kambson. On je starac, ribar, koji živi sam u maloj kolibi. Udovac je i bez porodice. Njegov život se svodi na preživljavanje i ostvarenje sna, da uhvati najveću ribu, i dostigne tako sreću za kojom žudi. Na prvi pogled starac deluje mirno i povučeno, ali to je samo privid. On ima slikovitu i uzbudljivu prošlost i bogat unutrašnji život, iako njegovi razgovori sa dečakom i njegovi monolozi odaju drugačiji utisak. On je vičan, uporan i neobičan starac, siguran u sebe. Odlikuju ga upornost, izdržljivost i tolerancija i predstavlja simbol ljudske snage i ideala.

Bio je jako siromašan, imao je samo malu kolibu i ribarski čamac. Išao je bosonog i u zakrpljenoj košulji. Voleo je sport, ali je sportske vesti saznavao iz starih novina koje mu je dečak donosio iz obližnjeg hotela.

Za njega je more dobroćudno, čarobno, a u isto vreme i grozno. Poznaje sve njegove tajne, dubine, talase i on mu se uvek vraća, bez njega ne može. Prema ribama se odnosi kao prema braći, prijateljima, koje voli i poštuje. Ribolov je za Santjaga izvor sredstava za život, i kada nema ulova to za njega znači da nema hrane.

Fizički izgled Santjaga

Santjago je starac, suv, mršav, sa dubokim brazdama na potiljku i mrljama izazvanim prevelikim izlaganjem na suncu, a koje su se širile duž celog tela. Mrlje mu prekrivaju dobar deo lica. Oči su mu boje mora i simbolizuju vedro i nepobedivo. Na rukama ima ožiljke od stalnog izvlačenja konopaca sa teškom ribom.

Dečak Manolin

Dečak Manolin pomaže starcu tako što ide u lov sa njim. Santjago ga je naučio svemu što on zna o ribarenju i vremenom mu je postao prijatelj. Manolin donosi hranu starcu i uživa u njihovim razgovorima, jer ga Santjago tretira kao odraslu osobu. Dečak je jako vezan za starca, i uprkos roditeljskoj zabrani i dalje lovi sa Santjagom. Na kraju, kada je video rane na starčevim rukama i koliko se Santjago umorio, zaplakao je i obećao da će uvek loviti sa njim. On zapravo predstavlja starčevu mladost, snagu i nepokolebljivu veru u svoje sposobnosti.  Starac i dečak su dve krajnje tačke ljudskog postojanja.

Citati

“Ali čovek nije stvoren za poraze – reče on. – Čovek može da bude uništen, ali nikada poražen.”

“Ipak ću je ubiti, reče on. U svoj njenoj veličini i slavi. Mada to nije pošteno, mislio je, pokazaću joj šta sve jedan čovek može učiniti i izdržati.”

“Riba je takođe moj prijatelj, reče glasno. Takvu ribu nisam nikada video niti cuo o njoj. Ali, moram je ubiti. Drago mi je što nas niko ne prisiljava da ubijamo zvezde.”

“Ubićeš me ribo, ribo, pomislio je starac. Ali imaš i prava na to, nikada nisam video veće, lepše, mirnije i plemenitije stvorenje od tebe, brate. Dođi i ubij me. Svejedno mi je ko će koga ubiti.”

“Tada mu bi žao velike ribe koja nema šta da jede, odlučnost da je ubije, ni za časak ne popusti uprkos tome što ju je žalio. Koliko će ona ljudi nahraniti. Pa, ipak, jesu li svi oni dostojni da je pojedu. Ne, svakako nisu. Nema nijednog dostojnog da je pojede, kada čovek pomisli na njen podvig i njeno dostojanstvo.”

Film Starac i more

Film po knjizi Ernesta Hemingveja Starac i more je snimljen 1958. godine.. Scenario predstavlja najbukvalniju interpretaciju knjige koja je ikada snimljena. U ulozi ribara Santjaga našao se Spencer Tracy, a Felipe Pazos je u ulozi dečaka Manolina. Trejler možete pogledati na linku i predstavlja odličan primer toga kako su trejleri nekada izgledali:

O piscu Ernestu Hemingveju

Ernest Hemingvej je američki pisac i novinar, rođen u Čikagu. Tokom Prvog svetskog rata bio je ratni dopisnik i pratio liniju fronta u Italiji. Tokom Drugog svetskog rata živeo je u Parizu, na Kubi i u Španiji. Ženio se četiri puta. Voleo je ribolov, safari, piće i žene. 1952. godine je dobio Pulicerovu nagradu, a 1954. Nobelovu nagradu. Pisao je pripovetke i romane.

U svojim delima Hemingvej je stvorio mit o modernom čoveku, koji se suprotstavlja ništavilu modernog doba kodeksom časti i disciplinom.

1961. godine je izvršio samoubistvo lovačkom puškom kada je osetio da njegovo zdravlje popušta. 1964. je objavljena memoarska proza “Pokretni praznik” o životu u Parizu i “izgubljenoj generaciji”.

Dela: “Sunce se ponovo rađa”, “Za kim zvona zvone”, “Imati i nemati”, “Preko reke pa u šumu” (delo koje su kritičari označili kao najslabile delo Hemingveja, posle čega je on objavio svoje delo “Starac i more”), “Zbogom oružje“, “Starac i more”.