Starački dom u kojem žive studenti?

Šta vam padne na pamet kad pomislite na starački dom? Zgrada puna staraca, koja miriše čudno i u kojoj su svakodnevne teme visok pritisak, bolest, i šta se desilo juče u rijalitiju, zar ne? Zvuči kao da ljudi zaduženi za domove zapravo žele da se što pre otarase stanara. Kako je moguće promeniti takve uslove? Spojiti penzionere sa studentima, naravno. Upravo je to jedan dom za stare u Holandiji učinio.

Tipičan dan jednog holandskog studenta

Na putu od faksa, Jurien Mentink svraća po filete iz ribarnice. Njegov komšija obožava ribu, a pošto ionako ide bajsom do pijace, ne predstavlja mu nikakav problem.

Zatim se vraća na svoj bajs i odlazi kući. Posetiće svog komšiju, večeraće zajedno, a posle će možda učiti ili blejati na netu, gledati neku seriju (verovatnije). Otprilike kao svaki drugi student.

Osim što je njegova kuća zapravo starački dom, a njegov komšija ima 93 godine.

Jurien je jedan od šest studenada koji živi u Domu za stare – Humanitas, ustanovi za dugoročnu negu u istočnoj Holandiji. U zamenu za 30 sati volontiranja mesečno, studentima je omogućen besplatan smeštaj u neiskorišćenim sobama.

Studenti u Holandiji troše otrpilike 370 evra mesečno na kiriju. Domovi su često prepunjeni ili nezadovoljavajući i sve je teže doći do njih jer postoji manjak kapaciteta.

Starački domovi u problemu

Nije ni u Holandiji sve tako sjajno. Država je ukinula finansiranje dugoročne nege za lica preko 80 godina kojima nije apsolutno neophodna. Zbog toga se velika grupa starijih građana našla u problemu, jer nisu mogli da podnesu troškove. Jednostvano rečeno, postajemo sve matoriji, a biti star je skupo.

Pošto je manje ljudi bilo u mogućnosti da plati smeštaj, i ustanove su zapale u problem. Kako bi Humanitas opstao u novom okruženje bilo mu je potrebno nešto što će ga izdvojiti od konkurencije. Nešto što neće stvoriti dodatne troškove trenutnim stanovnicima.

,,Tada sam se setila druge grupe ljudi – u ovom slučaju, studenata – koji takođe nemaju mnogo novca’’ rekla je Gea, direktor i CEO Humanitasa.

,,Ako bi mogli da dobiju sobu ovde, ne bi morali da pozajmljuju toliko novca tokom svojih studija. U isto vreme, imali bismo mlade ljude u kući, što bi učinilo Humanitas domom sa najmanjim prosekom starosti stanovnika i najzanimljivijim, u kojem bi svako kome treba nega zapravo želeo da živi’’ dodaje ona.

Možda ćete sutradan potrčati ka njihovim vratima, željni da im ispričate šta vam se danas desilo, a naći ćete samo praznu sobu.

Kako studenti doprinose

Studenti imaju dogovor sa upravom, imaju besplatnu sobu dok provode 30 sati mesečno u volontiranju. Dozvoljeno im je da dolaze i odlaze kad žele, pod jednim uslovom. Da ne budu smetnja starijima. Al’ oni ionako loše čuju, tako da ne moraju toliko da brinu o buci koju proizvode.

Volonterski rad uključuje učenje svojih ukućana o modernim veštinama, poput interneta, mejlova, socijalnih medija. Al’ ne mora da bude samo iz digitalnog sveta, bilo je i slučajeva gde je student učio penzionere o grafitima, a u sličnim programima studenti su držali koncerte i predstave!

 

Za redovne stanovnike, studenti su veza sa spoljnim svetom. Kada se vrate sa predavanja, predstava ili žurki, oni podele svoja iskustva sa starijim ukućanima. Tako se razgovor o bolu i lekovima skrene na probleme mlađih generacija, da li treba da se javi osobi koju je upoznao na žurci ili šta je ona kretenka na vežbama što je niko ne gotivi rekla.

Brojna istraživanja povezuju usamljenost sa opadanjem mentalnog zdravlja i povećanom smrtnošću. Regularne društvene interakcije sa prijateljima i porodicom dokazano poboljšavaju zdravlje kod starijih ljudi. Razgovor o problemima na faksu, ispričan vic ili podeljena riba na večeri; sve te sitnice mnogo znače starijima u Humanitasu. Ali nisu uvek samo sitnice.

Jurien se priseća kako su ga jednom probudili usred noći. Jedna stanarka je napala medicinsku sestru. Stanarka je bila jako uznemirena i ništa što je osoblje činilo nije imalo efekta.

,,Kada me je ugledala, desio se potpun preokret. U trenutku se opustila i bila je radosna što me vidi’’. Jurien je ostvorio vezu sa njom kada joj je ranije pomagao oko kompjutera. Proveli su ostatak večeri gledajući Prljavi ples, pre nego što je Jurien otišao na posao.

Ima i teških dana

Iako većinu dana provode u zabavnim aktivnostima, naiđe i poneki težak dan.

’’Kada svaki dan provodite vreme sa nekom osobom, stvori se određena veza između vas. Slavite rođendane zajedno, gledate utakmice, serije, uživate. Ljudi koji žive ovde nisu u najboljim godinama i možda ćete sutradan potrčati ka njihovim vratima, željni da im ispričate šta vam se danas desilo, a naći ćete samo praznu sobu’’.

Velika je čast živeti sa ovim ljudima i pomagati im. Donositi sadašnjost ljudima, koji bi bez nas, živeli u prošlosti je vrlo značajna stvar. Mogućnost da učimo od ljudi koji su mnogo proživeli, kako ne bismo sami pravili iste greške je velika privilegija, kažu studenti.

Oproban koncept u više država

Prema određenim podacima, slična studija je izvedena u Barseloni još 1996. godine, o čemu nisam mogao ništa da nađem, ako neko zna nešto više o ovome nek se javi u komentarima. Od tada su slični programi sprovedeni u Francuskoj i Americi.

Kako drugačije učiniti život starijim ljudima zanimljivim? Svi koji živite sa bakama i dekama, sigurno znate koliko im je dosadno i koliko su zapravo isključeni iz društva. Čak ne morate da živite sa njima. Dovoljno je da se jedan dan vozite bez slušalica u autobusu i verovatno bi neki stariji sugrađanin počeo razgovor sa vama.

Iako je najbolje rešenje da budu u domovima, jer ukućani imaju svojih problema i često nemaju dovoljno vremena koje mogu da posvete starijima, moguće je zamisliti učmalu atmosferu u staračkim domovima. Zato je ideja poput ove odličan korak u poboljšanju života starijih. Jer kao društvo, najbolja stvar koju možemo da uradimo je da pomognemo jedni drugima.