Vrste pravnih normi

S obzirom na broj subjekata koje se norma odnosi:

 

–         opšte, generalne, odnose se na unapred neodredjen broj lica (npr. svi gradjani koji imaju imovinu dužni su da plaćaju porez. Svi su dužni da učestvuju u odbrani zemlje.). Ove norme su uslovne zato što treba da nastupi situacija da bi se one primenile

–         pojedinačne, konkretan slučaj, bilo da je u pitanju jedan ili više subjekat ili više ljudi (npr. Petar Petrović je dužan da plati porez od 1111,00 dinara … ). One su bezuslovne jer se zna konkretan odnos i subjekt na koga se odnose.

 

Prema stepenu obaveznosti dispozicije:

 

–         prinudne ili imperativne, moraju da se primene onako kako glase i njih donose državni organi

–         dispozitivne, zamenljive, primeniće se samo ako obavezni subjekti nisu drugačije odredili (pr. ugovorom). Stranke ugovaraju elemente ugovora, ali zakon ga kontroliše, ako se nepošzuje ugovoreno.

 

Prema sadržini dispozicije:

 

–         naredjujuće, npr. roditelj: alimentacija

–         zabranjujuće: zabranjuje se ponašanje kojim se ugrožava nečija svojina

–         ovlašćujuće – subjektu se daje mogućnost da neko pravo iskoristi ili ne iskoristi.

 

Prema tome da li dispozicija naredjuje jednoobavezno ponašanje ili ostavlja mogućnost izbora:

–         kategorične, obavezno samo jedno oredjeno ponašanje

–         alternarnativne, subjekt može da izabere (npr.dužnik je obavezan da vrati stvar koju duguje ili njenu novčanu protivvrenost).