“Zatočenik” Branko Ćopić prepričano

“Zatočenik” je socijalna pripovetka Branka Ćopića koja je deo zbirke “Bašta sljezove boje”. Ova zbirka prvi put je objavljena 1970. godine i ima dva poglavlja – “Jutra plavog sljeza” i “Dani crvenog sljeza”. Pročitajte ovde analizu lektire Zatočenik, ukratko prepričano kroz celine, gde se prožima sama fabula.

Pripovetka “Zatočenik” pripada drugom ciklusu koji nosi naziv “Dani crvenog sljeza”. Crvena boja simboliše zrelost, plahovita dešavanja, a u ovoj zbirci i rat.

Sa početkom ovog poglavlja gasi se Ćopićev neodoljivi optimizam i polako prerasta u tugu. Taj pesimistični pogled na svet se posebno vidi u priči “Zatočenik”.

U ovoj priči se pripoveda o liku bivšeg partizanskog mitraljesca Stevana Batića koga nakon rata vlasti zaboravljaju. 

Pisac: Branko Ćopić

Književni rod: Epika

Književna vrsta: Pripovetka

Mesto radnje: Krajina

Vreme radnje: nakon Prvog svetskog rata

Tema: Život bivšeg mitraljesca nakon rata

“Zatočenik” Branko Ćopić analiza

U ovoj sumornoj priči prikazana je slika uoči proslave dvadesetogodišnjice čuvene bitke koja će se održati na tribinama u blizini velikog partizanskog groblja.

Priču obeležavaju slike tri susreta nekadašnjih ratnih drugova Stevana Batića, bivšeg mitraljesca i prvoborca; i Stojana, predsednika Saveza boraca iz varoši.

U atmosferi entuzijazma i slavljeničkog raspoloženja na sred mesta bitke gde je ostalo partizansko groblje na kome je čitava Batićeva četa sahranjena – pojavljuje se lik partizanskog junaka.

Prvi susret

Pri prvom susetu dva ‘ratna druga’, Stojan je prolazio kolima pored puta gde je Stevan čuvao svojih pet ovaca. Imao je četiri ovce i jednog ovna koji je ‘nosio’ njegovu ratnu spomenicu.

Stevan je stavio spomenicu na ovna, jer, kako on kaže, “nije to prvi ovan sa Spomenicom” što predstavlja njegov protest protiv bivših saboraca koji nisu zaslužili sadašnji položaj i lagodan život.

Iako je jedva prepoznao Stevana, “usukanog, crnog i bosonogog” bivšeg mitraljesca, Stojan ga je pitao da li ide na proslavu. Iz njegovog odgovora: “Ja sam svoje proslavio kad je trebalo”, može se primetiti da ga nešto muči.

Bivši ratnik smatra da je slavlje zbog ubijanja ljudi, pa makar oni bili i neprijatelji, potpuno besmisleno. Predsednik Saveza boraca smatra da Stevan svejedno treba da dođe jer im godinama sređuje groblje.

Ovaj razgovor nam otkriva sav jad i čemer života prvoborca i junaka, jer se otkriva da je Stevan Batić odavno u sukobu sa nekadašnjim saborcima koji su sada na vlasti i da je njegovo sadašnje stanje rezultat toga.

Drugi susret

Iako je Stevan navodno ravnodušan prema proslavi koja se dešava, njegov sledeći susret sa Stojanom se dešava pored groblja.

Kako bi odao počast četi, Stevan je ispekao svu svoju imovinu (svih pet ovnova) i na travi kraj groblja je izneo pet pečenih brava. On se tu ulogorio sa svojom babom i poprilično se doterao jer je ‘došao u goste starom društvu’.

Dok je razgovarao sa Stojanom, Stevan mu sa ponosom pokazuje spomenicu i tri ordena za hrabrost ali mu pokazuje i na grobove iza sebe i kaže: „I ovo bi sve, listom, bio spomeničar, i to onaj pravi, samo da su preživjeli.“

Ni predsedniku Saveza ni mitraljescu nije bilo sve potaman i obojica su bili pritisnuti tugom, Stevan je čak pustio i dve suze za koje se njegova baba molila da ne padnu.

Treći susret

Poslednji susret nosi i najviše gorčine u celoj priči. Na železničkoj stanici predsednik Saveza čekao je brzi voz kako bi otišao na “neku od brojnih konferencija” gde sreće Stevana sa koferima. Stevan se uputio u Švedsku da bi zaradio za život, tj. da bi preživeo

Ovaj epilog priče dovodi do vrhunca razočaranja jer začuđenom Stojanu na pitanje: “Ostavljaš zemlju?”, proslavljeni mitraljezac odgovara: “Kao što vidiš. Branio je i odbranio, a sad….Šta ćeš, trbuhom za kruhom kao i naši stari, druže mili Stojane”.

Stevan Batić – analiza lika

Stevan Batić je bivši mitraljezac i njegov lik je veoma zatvoren i tragičan. On je ogorčen na vlast, jer smatra da ti ljudi nisu bili tu kada je trebalo u ratu i da nema osnova da oni budu na tom položaju.

Za njega je rat besmislen, a još besmislenijom smatra proslavu dvadesetogodišnjice bitke u kojoj je skoro cela četa poginula.  

Njegovo siromaštvo je posledica sukoba sa vlastima, a on je zapravo samo hteo da se izbori za prava svojih bivših saboraca koji su sada (iako su se najviše zalagali i borili za svoju državu tokom rata) na samoj ivici preživljavanja.

Važni citati

“Predsednik se naglo okrenu i ćutke odlazi dalje, otkida korake od olova i tuge, a ratnik, svečan i krut, mjeri postrojene biljege partizanskog groblja i u očima mu iskre dvije sitne škrte suze. Tiha, prevremeno ostarjela žena brižno gleda te dvije žiže u ratnikovim očiam i sve zebe da se one ne otkinu i ne padnu na zemlju. boji se, počeće da gori niska spržena trava”

Stojan: “U ratu mi je s tobom bilo lako, samo mi kažu: “Tamo je Steva, ne brini”.

O piscu

Branko Ćopić je rođen 1915. godine u Hašanima kod Bosanske Krupe. Osnovnu školu je završio u rodnom selu nakon čega upisuje nižu realnu gimnaziju u Bihaću.

Knjiga “Magareće godine” nastala je baš po sećanju na vreme provedeno u internatu u Bihaću,  što pisac opisuje kao jedan od najlepših delova svog života.

Kada je završio gimnaziju upisuje Učiteljsku školu u Banja Luci koju nije završio jer je izbačen zbog čitanja napredne literature. Pokušao je da upiše Učiteljsku školu u Sarajevu, ali i odatle ubrzo biva izbačen. Na kraju školu završava u Karlovcu.

Tokom studiranja u Beogradu objavljivao je priče u “Pollitici”

Drugi svetski rat ga podstiče da napiše romane “Prolom”, “Gluvi barut”, “Ne tuguj bronzana stražo” i “Osma ofanziva”, zatim pripovetke “Rosa na bajonetima”, “Surova škola”, “Ljubav i smrt”, “Doživljaji Nikoletine Bursaća”, “Gorki med”, “Sveti magarac”, “Ljudi s repom” i zbirke pesama “Ognjeno rađanje domovien” i “Ratnikovo proleće”.

Napisao je i romane zadecu “Orlovi rano lete”, “Slavno vojevanje” i “Bitka u zlatnoj dolini”, kao i brojne zbirke priča i pesama..

Ceo radni i životni vek nakon rata Ćopić je proveo u Beogradu. Mnogi su za njega govorili da je najveći dečiji pisac svih vremena rođen na prostorima bivše Jugoslavije.