„Zatočenik“ Branko Ćopić

0

„Zatočenik“ je socijalna pripovetka, Branka Ćopića.

Slika uoči proslave dvadesetogodišnjice čuvene bitke, koja će se održati na partizanskom groblju.
Priču obeležavaju slike tri susreta  nekadašnjih ratnih drugova Stevana Batića i Stojana, predsednika saveza boraca iz varoši.

Prvi suret, dok je  Stevan uz drum čuvao svojih pet ovaca, Stojan ga je prolazeći kolima pored, pepoznao. Pitao ga da li ide na proslavu: “Ja sam svoje proslavio kad je trebalo”, dok Stojan i dalje smatra da bi trebao da dodje ipak im toliko godina sredjuje groblje.

Spomenica na ovnu, može da radi s njom šta želi, njegova je.
Stevan se otudjio, bio je poštovan vojnik, poznat, cenjen.

Stojan: “U ratu mi je s tobom bilo lako, samo mi kažu: “Tamo je Steva, ne brini”.

Drugi susret, na groblju, kada se Stevan ulogorio uz ogradu sa svojom babom.
Ispekao je svih pet ovnova, kako bi odao počast svoj četi!

Stevan se baš doterao, došao je u goste starom drustvu, po njemu spomenica i oredeni za hrabrost su znak raspoznavanja, jer smata da su i oni živi , imali bi to isto.

Steva brine o mrtvim spomeničarima, a Stojan o živim.

Stevi se pojavise dve suze u očima! “Gori niska spržena trava”.

Treći susret, na železničkoj stanici, Stojan odlazi u Švedsku, na neku konferenciju.
Stevan ostavlja zemlju – “branio je i odbranio”.
“Trbuhom za kruvom, kao i naši stari!”

Ide tamo da bi zaradio za život, da bi preživeo!
Razočaran je u vlast, socijalni motiv.

Ostavite komentar