Alegorija stilska figura – primeri i definicije

Alegorija je slikovit način govora, kojim se misao ne iskazuje otvoreno i neposredno, već kroz upotrebu reči u prenesenom smislu. Posebno je zastupljena u usmenoj književnosti, ali se često sreće i u pisanim umetničkim delima.

Alegorijom pisci ostavljaju skrivena značenja za čitaoce. Zato, hajde da zajedno konačno odgovorimo na pitanje: “Šta je pisac hteo da kaže?”

Šta je alegorija?

Alegorija je stilska figura koja sadrži obaveštenje o nekome ili nečemu, ali se misli na nekog drugog ili nešto drugo. Dakle, alegorija je slikovit način govora, pisanja ili prikazivanja u književnosti i umetnosti uopšte, koji ima drugačiji smisao od onog koji se neposredno daje.

Ovom stilskom figurom pisac u zavijenoj, skrivenoj formi iskazuje svoje misli i svoja osećanja. Naziv potiče od grčke reči allēgoreîn, što znači „slikovito govoriti”. Alegorija označava upotrebu reči u prenesenom smislu, a taj smisao se otkriva kad se pesničke slike zamene određenim pojmovima i kad se ustanovi njihovo pravo značenje. 

Ona predstavlja produženu ili proširenu metaforu. Drugim rečima, alegorija nastaje kad se metafora proteže kroz celu misao, odnosno kroz sve delove izrečenoga. To snažno deluje na maštu čitaoca, zbog toga što je veoma slikovita i pruža estetička uživanja. 

Alegorija stilska figura može se prosto definisati i kao više metafora. Alegorisati znači izražavati se zavijeno. Alegorija se kao pojam, prvi put pojavljuje u dobu helenizma, u retoričkoj tradiciji, a osnivačem ove stilske figure smatra se Demetre.

Generalno, pojam alegorije se u odnosu na umetničke pravce može podeliti na tri dela:

• kao stilska figura u književnosti,
• kao vrsta umetničkog dela u slikarstvu i
• kao strategija tumačenja.

Alegorija primer – gde se najčešće sreće alegorija?

Basne

Kada je u pitanju alegorija primer je najzastupljeniji u basnama, jer se ova stilska figura provlači kroz sve basne. Basna je kratko prozno delo o životinjama, koja zapravo oslikava ljude, a njihova moralna vrednost proizilazi iz pouka koje se kriju na kraju svake priče. Kroz životinjske odnose i osobine se u stvari aludira na ljudske odnose i osobine.

Na primer, govori se o lukavstvu lisice, a misli se na lukavog čoveka, ili se prikazuje naivnost jagnjeta, a misli se na naivnost čoveka

Pripovetke

Kada se izučava alegorija primer nije prisutan isključivo u basnama. Najpoznatiji srpski satirični pripovedač, Radoje Domanović se sa najviše uspeha ogledao upravo u žanru alegorično-satirične pripovetke koju je uveo u srpsku književnost. 

Upravo tu spada i jedna od njegovih najboljih satira – Stradija, koja je nastala između 1889. i 1903. godine. Ona predstavlja svojevrsno ogledalo izobličene političke stvarnosti Srbije iz poslednjih godina apsolutističke vladavine Aleksandra Obrenovića.

Tako je u pripoveci Stradija u stvari Srbija, zemlja u kojoj je na vlasti primitivni birokratski režim. Još jedna Domanovićeva pripovetka je cela napisana u alegoriji – “Mrtvo more”, a pored ove stilske figure, obiluje i ironijom. 

Poezija

Poezija je posebno bogata stilskim figurama. A kada je u pitanju alegorija primer možemo pronaći u mnogim poetskim delima. Ovu stilsku figuru često su u svojim delima upotrebljavali Petar Kočić, Radoje Domanović, Ivan Cankar, Frančesko Petrarka, Johan V. Gete, Viktor Igo i drugi.

Primeri alegorije u poeziji naročito su prisutni u epskim narodnim pesmama. U narodnoj epskoj pesmi “Ropstvo Janković Stojana” vidimo primer alegorije u sledećem stihu:

“Vila gnjizdo tica lastavica,

vila ga je za devet godina,

a jutros ga poče da razvija;

doleti joj siv – zelen sokole

od stolice cara čestitoga,

pa joj ne da gnjizdo da razvija.”

Ovde se supruga Janković Stojana predstavlja kroz “ticu lastavicu”, Janković Stojan kroz “sokola”, a njihov brak se opisuje kroz pojam “gnjizdo”.

Takođe, u epskoj narodnoj pesmi “Zidanje Skadra”, alegorija se prepoznaje u sledećim stihovima:

“Al’ govori Mrnjavčević Gojko:

Zlo je, moja vijernice ljubo!

Imao sam od zlata jabuku,

Pa mi danas spade u Bojanu,

Te je žalim, pregoret’ ne mogu.”

Ovde, vojvoda Gojko zna da će mu supruga biti živa sazidana (što kroz alegoriju i govori), a što su i uradili majstori prilikom izgradnje Skadra na reci Bojani. Sazidali su je živu u temelj građevine.

Alegorija stilska figura – zašto se koristi?

Književnici koriste alegoriju kako bi određenu misao napravili što pristupačnijom, kroz određenu sliku. To se najčešće i najbolje izražava u basnama. Međutim, postoji i vrsta koju književnici zovu – “alegorična satira”, u kojoj se alegorija koristi kako bi se izvrgle ruglu pojedine društvene mane.

Alegorija stilska figura se u ljubavi prikazuje u liku Amora – boga ljubavi, dečaka sa strelom u ruci. U opisu pravde, alegorija se prikazuje kroz lik devojke vezanih očiju sa vagom i mačem u rukama.

Na taj način, kad god vidimo sliku boga ljubavi, odnosno dečaka sa strelom u ruci, ili devojku sa povezom preko očiju koju drži vagu i mač u rukama – mi odmah znamo njihovo značenje. Na izvestan način, kao da čitamo sliku.

Nadamo se da smo ovim tekstom doprineli vašem razumevanju ove stilske figure, a primerima obogatili vaše znanje o alegoriji.