adl adl

Beogradska poslovna škola – Moj (budući) fakultet #4

4

Hmm… „Šta studiraš? – Višu poslovnu.“ Šta ljudi prvo pomisle kada čuju te dve reči? Znam šta ste vi pomislili. Kruže razne priče o ovoj školi, a ja ću izneti najrealniju moguću sliku o samoj školi, profesorima, studentima, uslovima i svemu ostalom što bi moglo da vas zanima.

beogradska-poslovna-skola

Beogradska poslovna škola, iliti „Viša poslovna“ – kako je mnogi zovu (u daljem tekstu BPŠ) je državna visokoškolska ustanova strukovnog usmerenja (razlika u odnosu na akademske studije). Osnovne studije traju tri godine, a od nedavno uveden je i program specijalističkih studija, odnosno četvrte godine. Osnovne studije nose 180 ESPB bodova (tri godine po 60 ESPB), a specijalističke takođe 60 ESPB.

Osnovno pitanje koje muči sve buduće studente treba da bude da li će im data škola/fakultet omogućiti dobar nivo znanja, šansi i pre svega atmosferu koja će ih podsticati na lični i kolektivni uspeh.

Ukoliko ćete upisati BPŠ i zaista se posvetiti neformalnom obrazovanju (kursevima, seminarima, konferencijama…) verujem da će to biti dobitna kombinacija za vas. To je moja preporuka i za studente bilo kog drugog fakulteta, jer smatram da diploma nije dovoljna i da ćete na BPŠ imati i više nego dovoljno vremena da se posvetite svom ličnom usavršavanju, pored akademskog.

Kako se upisati na BPŠ?

Sam upis na BPŠ nije komplikovan. Potrebno je priložiti neophodnu dokumentaciju. Ostvarivanje dovoljnog broja bodova je osnovni uslov za upis. Sistem je isti kao za sve visokoškolske ustanove i računa se po principu prosek iz srednje škole plus bodovi ostvareni na prijemnom ispitu (prijemni ispit nosi 60 bodova, dok se prosek ocena iz svake godine srednje škole množi sa 2 i daje broj bodova ostvaren u srednjoj školi).

Za prijemni ispit biraju se dva predmeta. Od ponuđenih su: matematika, informatika, sociologija, poslovna ekonomija, statistika i ekonomija. U skriptarnici škole možete kupiti zbirku sa pitanjima iz prethodnih godina, kao i u lokalnim štamparijama. Prijemni ispit nije težak i ne bi trebalo da imate problema pri polaganju istog. Pitanja su na zaokruživanje.

Nakon izlaska rezultata sa prijemnog ispita, procedura upisa nije komplikovana. Naravno, za najažurnije informacije pratite sajt škole na kome je sve pregledno napisano.

Konkretne informacije za programe i cene:

A sada da obratimo pažnju na smerove, cenu školarine i način plaćanja iste. Dakle, na BPŠ postoji pet različitih smerova:

Cena školarine po godini je 70.000 RSD, a prva godina je opšta, što znači da ukoliko upišete Menadžment možete da se prebacite na, recimo, Marketing posle prve godine, ali naravno uz uplatu od 6.000 RSD. Zašto je ovo bitno? Ukoliko imate visok broj bodova, prijavite se za neki od „manje popularnih“ smerova kao što je informatika. Iako primaju manje „budžetlija“, veće su šanse da „upadnete“ na budžet, jer je konkurencija znatno manja.

Od ostalih plaćanja u toku godine imaćete:

  • Dve overe semestra – 1200 RSD (po overi),
  • Knjige – 1000+ RSD (u zavisnosti koju profesor traži, ali uglavnom svaki traži knjigu kao uslov),
  • Prijava ispita – 850 RSD (po ispitu),
  • Promena ispitivača – 2300 RSD (po ispitu).

Sve ostale cene možete videti na linku.

Omogućeno je plaćati školarinu na određeni broj rata, ali uz molbu školi, a možete i povećati broj rata.

Oko papirologije neće biti problema, sve u vezi obrazaca, prijava, overa, potvrda je krajnje jednostavno, ali treba obratiti pažnju na radno vreme studentskih službi (od 11 do 14 časova svakog radnog dana).

Mislite da zvuči OK?

Što se tiče mog mišljenja i iskustva na BPŠ, kao njenog uskoro bivšeg studenta, prvo ću napisati kako jeste, a potom i šta ja mislim o tome. Naime, za vreme studija imaćete dosta slobodnog vremena. Po godini studija, moraćete malo više da se potrudite za možda dva ili tri ispita. Na predavanja ljudi idu samo prvi semestar. Veliki broj ispita može da se položi „na foru“. Mnogi studenti prebacuju ispit kod drugog profesora, ukoliko su čuli da je kod njega lakše položiti. U suštini, moje iskustvo je da nećete imati preteranih problema prilikom studiranja, ukoliko budete zainteresovani i ispratite kolokvijume i ispunite obaveze koje profesor od vas traži.

Takođe budite spremni na to da će vam određeni profesori zadavati glavobolje, jer u terminima konsultacija neće biti tu, pa ćete morati da ih vijate po školi svakog dana u nedelji, da bi samo „bacili pogled“ na vaš seminarski rad koji ste usput vi i još pet kolega sa godine sami uradili, a ostalih hiljadu trista sedamdeset dva studenta su kupili rad u kopirnici pored škole.

BPŠ ništa od ovoga neće pružiti. Ali nije to jedina škola u kojoj je tako. Moje mišljenje je da nijedan fakultet ne pruža dovoljno znanja, a o onom potrebnom znanju da i ne pričamo. Što se tiče atmosfere, to je veoma bitna stvar, a po čemu su drugi fakulteti mnogo bolji, kao i sami studenti. Na BPŠ (ne želim nikog da uvredim ili omalovažavam), ali 90% ljudi je upisalo tu školu iz razloga što su čuli da je laka i da neće imati preteranih problema prilikom završavanja iste, a misle da je bolje da imaju bilo šta završeno nego da ostanu na srednjoj školi.

Ukoliko ćete upisati BPŠ i zaista se posvetiti neformalnom obrazovanju, verujem da će to biti dobitna kombinacija za vas. Iako je to moja preporuka i za studente bilo kog drugog fakulteta, jer smatram da diploma nije dovoljna, na BPŠ imaćete i više nego dovoljno vremena da se posvetite svom ličnom usavršavanju, pored akademskog.

Nakon završetka osnovnih studija, možete upisati četvrtu godinu (da, na nekom od privatnih fakulteta, jer će vam državni tražiti veeeliku razliku ispita), ali opet možete biti prilično zanimljiva individua iako dolazite sa BPŠ.

Što se tiče neformalnih aktivnosti same škole, nije da ih ima previše. U trećoj godini možete upisati besplatno ECDL (European Computer Driving License). Godišnje se održava nekoliko školskih seminara i takmičenja uz putovanje na neku od planina u Srbiji (samo za studente BPŠ).

Lično poznajem nekoliko veoma uspešnih ljudi koji su završili BPŠ. Zapamtite da ništa ne treba generalizovati. I na BPŠ ima sjajnih ljudi. Da, jeste da ih sa FON-a ima više, i sa Ekonomskog, i sa mnogih drugih fakulteta, ali zapamtite da diploma, kao ni ocena nije merilo znanja i stručnosti.

Zaključak

Da rezimiramo, upišite BPŠ ako ćete se posvetiti neformalnom obrazovanju, praksama i ostalim vidovima usavršavanja. Ukoliko imate viziju da učite za dobre ocene i da se najviše posvetite tome – zaobiđite. Ne kažem da je to loše, ali bolje je da se potrudite na nekom fakultetu koji će vam pružiti više znanja, šansi i bolju atmosferu za učenje i stvaranje ličnih kontakata, o čijoj važnosti smo pisali u prethodnom periodu.

Komentari4 коментара

  1. Ja zaršio BPŠ, u srednjoj sam bio vrlo dobar, oko 3,85.
    Pa i nije bilo tako lako.

Ostavite komentar