Koje su najčešće pravopisne greške u srpskom jeziku i kako ih izbeći?

U moru jezičkih priručnika i sajtova posvećenih pravopisu i gramatici često možemo da se susretnemo sa različitim rešenjima koja su neusaglašena i koja našu već postojeću jezičku nedoumicu mogu samo još više produbiti. 

Kako bi se izbegle najčešće pravopisne greške, najbolje je konsultovati se sa stručnom lingvističkom literaturom i nekim od relevantnih jezičkih priručnika u kojima možete u svakom trenutku potražiti odgovor i razrešiti dilemu. 

U nastavku teksta sledi objašnjenje za neke izraze, oblike i konstrukcije koje redovno zadaju teškoće u jezičkoj praksi našeg doba. Jezičkih nedoumica, naravno, ima mnogo, a mi smo izdvojili neke od najčešćih.

Božićni i novogodišnji praznici

Bliži se kraj godine, a shodno tome javljaju se i razne dileme. Gde provesti novogodišnju noć? Da li Novu godinu slaviti kod kuće, ili u klubu? Hoće li nova godina biti bolja od stare? Međutim, uporedo sa ovom i sličnim dilemama, javlja se i jedna od najčešćih jezičkih nedoumica – kako ispravno čestitati novogodišnje i božićne praznike? Kada treba pisati veliko slovo? 

Ukoliko se misli na čitavu nastupajuću godinu, na ceo jedan period koji dolazi, pridev „nova” piše se malim početnim slovom (odnosi se na svih 365 dana nove, nastupajuće godine), a ako iskazujemo čestitke i želje mislići konkretno na sam praznik Nova godina (kako je i običaj), onda velikim: 

,,Srećna Nova godina! Želim ti sve najlepše u novoj godini!”

Kada je reč o pridevima izvedenim od imena praznika (božićni, novogodišnji), pišu se malim slovom:

,,Provedite u miru novogodišnje i božićne praznike! Gde ćete provesti novogodišnju noć?”

Veznici i nedoumice u vezi sa njima 

„U vezi sa” i „s obzirom na to”

Ne treba govoriti i pisati „u vezi toga“ („u vezi našeg dogovora”, „u vezi vaše žalbe”). Očuvano značenje imenice „veza“ zahteva da se ovde upotrebi instrumental s predlogom s(a): „u vezi s tim“ („u vezi s našim dogovorom”, „s tim u vezi”). 

Veznički izraz „obzirom da“ je nepravilan. Treba govoriti i pisati „s obzirom na to da“, odnosno „bez obzira na to što“. U praksi često čak i u ispravnoj varijanti (instrumental s predlogom „s”) izostaju reči „na to“, što ne bi trebalo tolerisati, iako njihov izostanak neki normativisti opravdavaju zbog glomaznosti konstrukcije.

Jedna od čestih nedoumica – Jer ili jel’

Sve je rasprostranjenije nerazlikovanje uzročnog veznika jer od upitne veze jel’. Jel’ nije veznik. Nastalo je od kraćeg oblika pomoćnog glagola jest(e) i skraćene upitne rečce li, može se zameniti sa da li (je). Nemojte pisati i govoriti: „Jer došla Ivana?”, već: „Jel’ došla Ivana?”

U svakom slučaju, treba voditi računa o tome da su rečenice s kontrukcijom jel’ odlika razgovornog stila i u književnom jeziku se ne preporučuju. 

U standardnom jeziku veznik jer vezuje glavnu rečenicu sa zavisnom uzročnom rečenicom. Može se zameniti složenim veznicima, odnosno veznički upotrebljenim spojevima: zato što, zbog toga što, stoga što. 

Može da vezuje i glavnu zapovednu rečenicu sa zavisnom kojom se obrazlaže neki stav, kada se može zameniti sa: u protivnom, inače. Treba znati da je nepravilno reći i pisati „zato jer”. Ovo je pleonazam. Treba upotrebiti ili samo veznik jer ili zato (stoga, zbog toga) što:

 ,,Neće doći jer mora da uči.”

Glagolski oblici

Odmarati (se) i odmoriti (se)

Svi znamo, to smo još u osnovnoj školi naučili, da glagoli imaju gramatičku kategoriju koja se zove glagolski rod i da se po tom rodu svi naši glagoli dele na prelazne, nepralazne i povratne. Povratni glagoli se dalje dele na prave, neprave i uzajamno povratne. U svakodnevnom govoru čujemo: 

,,Odmorite malo! Odmorićemo, pa ćemo nastaviti dalje!”

To ne treba tolerisati. Ovaj glagol je povratni i glasi iskuljučivo odmarati se, odnosno u drugom vidu (svršenom) – odmoriti se. Stoga je ispravno samo: „odmorite se“ i „odmorićemo se“.

Infinitiv – „Kafa za poneti”

Infinitiv se u književnom jeziku ne može upotrebljavati s predlozima (takva konstrukcija je preuzeta iz italijanskog, odnosno nemačkog): 

,,Imate li šta za jesti?” ,,Imate li kafu za poneti?”

Ovakve konstrukcije se gotovo svakodnevno sreću u javnom jeziku i u reklamama i ubrajaju se u najčešće pravopisne greške. Tada je neophodno upotrebiti druge reči koje imaju isti smisao, da bi konstrukcija bila ispravna. Jedno od rešenja može biti:

,,Imate li kafu za usput?”

Predlog „za“ u našem književnom jeziku nikada ne ide sa infinitivom glagola!

Kontaktirati nekoga ili kontaktirati s nekim?

Glagol kontaktirati (u značenju „komunicirati, ostvariti kontakt s nekim, stupiti u vezu, povezati se“) nije prelazan i imenica uz njega treba da bude u instrumentalu a ne u akuzativu. Ispravno je jedino „kontaktirati s nekim“, a ne i „kontaktirati nekoga“ (ovo drugo je podjednako nepravilno kao da smo napisali npr. „komunicirati nekoga“). 

Osim toga, treba imati u vidu da se glagol „kontaktirati“ ne mora odnositi isključivo na dve osobe (ili više njih) koje su stupile direktno u vezu jedna s drugom. Ta veza ne mora biti neposredna. Ona se može ostvariti i putem elektronske pošte, pismom, telefonom ili na neki drugi način. 

Kada smo već kod elektronske pošte i kontaktiranja, Pravopisom je predviđeno da se piše spojeno: imejl, odnosno mejl (mejlovi i imejlovi), a ako se piše latinicom (u adresama, posetnicama i sl.) dopušta se i izvorno pisanje e-mail. Kod nas se upotrebljava u značenju poruke primljene putem elektronske pošte ili  kao sinonim za elektronsku poštu. Imejl-adresa ide samo sa crticom, kao u rečenici:

  ,,Svaka imejl-adresa mora sadržati znak @ („ludo a“).”

Kako izbeći najčešće pravopisne greške

Kako s vremena na vreme i Pravopis unosi određene novine, važno je pogledati svako novo izdanje, da bismo videli da li je neko pravopisno pravilo i dalje aktuelno. Onda kada nije moguće da odmah proverite svoju jezičku nedoumicu u nekom od jezičkih priručnika, pokušajte da izbegnete najčešće pravopisne greške tako što ćete do zaključka doći sami. 

Prvi korak je potražiti vezu između pojedinih slova i značenja reči. Zatim možete da ih vizualizujete kako biste ove veze učinili što lakšim za pamćenje. Na primer, imate nedoumicu kao se piše: samnom ili sa mnom? 

Ako ste sigurni da se ispravno piše sa tobom, sa njom, sa nama i sl., onda će vam biti lako da zaključite da se piše odvojeno sa mnom, bez gledanja u Pravopis. Možda vam je neobično da „mnom“ koristite kao odvojenu reč, ali setite se da je ispravno reći i „ponosi se mnome“, baš kao i „ponosim se tobom”  – videćete da tu nema ničeg čudnog.

Naravno, postoje mnoge reči koje predstavljaju odstupanja od norme ili nekog pravila. Takav je slučaj sa rečima stranog porekla, te možemo pomenuti grešku koja se javlja prilikom pisanja reči ,,vakuum”. Ona se često neisporavno piše ,,vakum”. Isti je slučaj sa rečima zoološki vrt, zoologija, koordinacija i sl. Dakle ispravno je: ,,Potrebne su mi vakuum kese”.

Na osnovu svega napisanog, možemo zaključiti da je uvek najbolje prelistati Pravopis srpskog jezika i dobiti adekvatan odgovor i rešenje svih nedoumica.