banner-2

Nemačka osvajanja pre rata

Glavni zadaci Hitlera bili su da učvrsti svoju vlast, zatim da reši ekonomsku krizu, naoružavanje. Kada se učvrstio, nastoji da ruši Versajski ugovor. Svima trebaju saveznici, čak i nemačkoj, rano se uspostavio sa fašističkom italijom, čuvena takozvana osovina Berlin – Rim.

Na početku drugog svetskog rata pristupa im i Japan. Ovaj savez se zove „trojni pakt“. Jasni interesi, Nemačka da gospodari Evropom, Italija sredozemljem, a Japan pacifikom. Prvi cilj, rušenja versaskog mira bio je da povrati kontolu nad Sarskom i Rurskom oblasti, što je učinio 1935. Tu se nalazi teška industrija, potrebna za naoružanje, čelik, ugalj. Ovo je bio prvi spoljno politički uspeh Hitlera.

1936. Hitler izvršava remilitarizaciju Rajnske oblasti, poslao je vojsku na oblast, do granice. Na osnovu ovoga Francuska i Velika Britanija mogle s uda krenu u rat sa Nemačkom, ali nisu to uradili, iz kukavičluka, već su samo diplomatski protestovali. Ovo je podiglo Hitlerov ugled u nemačkoj, uzdigao se. Sledeće što radi, je pripajanje rodne Austrije u Nemačku.

1938. anšlus, dobrovoljno pripajanje Austrije. Hitler godinama planira ovo, da bi lakše ostvario, pomogao je stvaranje nešto nalik nacističkoj partiji u Austriji, oni propagiraju spajanje sa nemačkom. Kako je Hitler uspevao sve više, bilo je sve više pristalica njegove stranke. Većina Austrije i vrh Austrije bio je protiv pripajanja. Predsednik 12. Marta zakazuje referendum, po svim procenama većina je bila da Austrija ostane samostalna, zbog toga Hitler nije smeo da dozvoli održavanje referenduma, 11. Marta nemačka vojska prodire u Austriju, iz nekoliko pravaca sa severa.

Deo koji je bio za pripajanje pozdravio je vojsku, pevao, dok ovi koji nisu bili za to, povukli su se po kućama, tako da nema protivljenja pripajanju. Još jedan ogroman uspeh Hitlera, postaje bog u Nemačkoj. Posle ovoga Hitler ubrzava, obrušava se na čekoslovačku, da oslobodi sudetske nemce, da ih pripoji matici. Ovde već Velika Britanija i Francuska pokazuju da to neće dozvoliti. Obe strane pokušavaju da nadju diplomatsko rešenje, kako bi se izbegao rat. Održava se dvodnevna Minhenska konferencija 1938. Okupila su se četvorica vodećih u evropi, na jednoj strani Musolini i Hitler, a sa druge premijeri Velike Britanije i Francuske. Dogovor je bio još veći poraz za zapadne sile, dozvolili su da Hitler bez otpora uzme sudetsku oblast, samim tim razoriće čehoslovačku. Zapadne sile su obećale da će čuvati Čehoslovačku, ali to nisu uradili. Zapadne sile su ovde dobile samo Hitlerovo pismeno obećanje da Nemačka ništa više neće tražiti u evropi. Vodje zapadnih sila su izmedju rata i sramote izabrali sramotu, ali će dobiti rat za manje od godinu dana. Hitler razara i uzima čehoslovačku i pravi marionetsku posebnu državu Slovačku. Ovo nije bila Hitlerova poslednja želja, hteo je da uzme i Poljsku. Kako bi izbegao „napad“ Velike Britanije i Francuske, pre napada na Poljsku, par dana ranije sjajan spoljnopolitički korak, potpisao je pakt o nenapadanju sa SSSR-om.

23. avgust 1939. Ugovor o nenapadanju. Na ovom ugovoru bio je javni deo i tajna klauzula o podeli Poljske pod izgovorom da je Poljska napala Nemačku. Velika Britanija i Francuska ponovo se kolebaju, Velika Britanija se podelila čak na one koji su za rat i one za mir. Čerčil je pobedio i objavljuje rat Nemačkoj 3. Septembra 1939. Francuzi su čekali bukvalno odluku Velike Britanije. Kada je stigla vest da je VB objavila rat, i Francuska objavljjuje rat Nemačkoj. Ovime počinje drugi svetski rat!

Podeli