“Ofelija” Artur Rembo

“Ofelija”
Rembo je napisao ovu pesmu sa 15 godina.
Građu za pesmu, uzima iz “Hamleta” Vljema Šekspira;
Ofelija – devojka u koju je bio zaljubljen Hamlet; tragedija počinje saznanjem da mu je stric ubio oca, i preudaja njegove majke za strica. Razočaran je i to prenosi na sve zene. Ofelijin otac je nagovara da se povuče pred Hamletom – on se pretvara da je lud, pokušava da osveti oca – ubija Polona,

Dok je prisluškivao njegovog očuha i majku – Ofelija doživljava duhovno rastrojstvo, razapeta je između ljubavi prema ocu i Hamletu  patnja je odvodi u ludilo – ovaj motiv utiče na Remboa.
Ofelija počinje da deli cveće po početku svog ludila; deleći ga, ona tačno zna kome koji cvet da da – Hamletovoj majci daje cvet koji oslikava neverstvo. U tom ludilu okončava život u reci. Motiv iz Rembeove pesme.
Remboova Ofelija je žrtva postojanja  samog po sebi!
Bela Ofelija, i uopšte bela boja, najčešće se javlja – simol je nevinosti, čednosti, čistote, u surovom svetu, a istovremeno se javlja kao nesto bezivotno.
Crna reka simboliše prolaznost, ali tu istovremeno “zvezde sanjaju” simbolišu beskraj kosmosa.
Ofelija vekovima luta, i nešto traži: RAJ, LJUBAV , SLOBODU.
Ofelija simbolizuje sanjarsko, idealistićko, opšte ljudsko. Pesnik i Ofelija tragaju za istim!
Njoj je život tesan i mašta za idealnim – time simboliše ljude slične sebi; prisutne su večne čežnje nevinih i čistih  – pesnik mora biti ”Kradljivac  vatre” mora stići i u tamne regije zla, i tamo otkrije čovekova “ja”.