Pojam nacionalne ekonomije

Ekonomija, IOKOS HOMOS = pravila kupnog gazdovanja.

Ekonomija je drustvena nauka koja se sastoji iz velikog broja naučnih disciplina.

Zakon ponude I tražnje, vrednost.

Političika ekonomija – osnovna,bazna, naučna, disciplina

Osnovni principi : minimalno ulaganje, maksimalan rezultat – produktivnost, ekonomičnost i rentabilnost.

Nacionalna ekonomija – ekonomika

Nauka o finansijama spada u sistem ekonomskih nauka.

Nacionalna ekonomija je primenjena makroekonomska disciplina koja istražuje stanje I promene u makroekonomskim agregatima. Ona je primenjena makroekonomska disciplina jer proučava celovitost privrede, odnosno ekonomsku stvarnost (zakonitosti razvoja, odstupanja u razvoju)

Privreda je skup proizvodnih I neproizvodnih delatnosti u materijalnoj proizvodnji, raspodeli, razmeni, potrošnji i pružanju usluga.

Deli se na primarni, sekundarni I tercijalni sektor

Makroekonomski agregati su:

• Agregati privredne aktivnosti – drustveni proizvod, akumulacija, nacionalni dohodak, uvoz-izvoz.
• Osnovni – proizvodni fondovi u ulozi kapitala – sredstva za rad na nivou  države
• Broj i struktura stanovništva
• Broj zaposlenih I nezaposlenih
• Prirodni resursi

Prosečni agregati:

• rast cena
• rast plata-prosečan
• profitna stopa
• društvei proizvod po stanovniku (dolar)

Nacionalna ekonimja utvrđuje strategiju i pravce razvoja kao i mere ekonomske politike (poljoprivreda i saobraćaj, industrija).

Ciljevi nacionalne ekonomije su raznovrsni I njihovo istupanje zavisi od sredstava  (novac, sredstva,…)

ULOGA SPOLJNIH FAKTORA U NACIONALNOJ PRIVREDI

Šta utiče na privredni razvoj?

• Mogu uticati privredni resursi
• Veličina teritorije
• Spoljnotrgovinska razmena

19. vek obim spoljnotrgovinske razmene uvćan za 20 puta.

20 vek – 10 milijardi $.

Krajem 20 veka 7.600 milijardi $.

Spoljna trgovina predstavlja deo prometa u kome se razmena obavlja izmedju subjekata različitih zemalja tako što predmet kupoprodaje prelazi carinsku liniju. Razmenjuju se: roba, usluge, kapital (krediti, direktne strane investicije, trgovina, hartije od vrednosti) kvalifikovan radna snaga.

Sve zemlje trebada procene šta su njihove komaprativne prednosti.

Zemlja mora da se prilagodi svetskim standarima.

Dolazi do povećanja produktivnosti rada.

Dolazi do povećanja zaposlenosti.

Razmena izmedju razvijenih I nerazvijenih zemalja nije ekvivalentna (zemlje u razvoju više uvoze nego što izvoze). Zemlje u razvoju su mnogo osetljivije na sva  kolebanja u svetrskoj privredi.

1929 – 1933. velika ekonomska kriza.

1973/74  – naftna kriza

Društveni proizvod je ukupna količina finalnih  mat. dobara i pruženih usluga u jednoj državi u periodu od 1 god.

ODNOS IZMEDJU MIKRO I MAKRO EKONOMSKIH DISCIPLINA

Nacionalna ekonomija – makro disciplina ekonomska politika – sprovodi držva. Ona predstavlja skup mera i instrumenata kojima se postižu  odredjeni ciljevi

Instrumenti:

• Kreditna monetarna politika (centralna banka)
• Devizna politika
• Fiskalna politika (porezi, doprinosi)
• Spoljnotrgovinska politika

CILJ

• Strabilizaiona (cene, platni bilans)
• Ekspanzivna (ubrzani prirodni rast)

Mikro subjekti

• preduzeće
• domaćinstvo
• pojedinac

POJAM PRIVREDNOIG RAZVOJA

Privredni razvoj je ekonomski i društveni proces u kome se jedna zemlja oslobađa nerazvijenosti i siromaštva i ostvaruje viši nivo razvijenosti.

Komponente privrednog razvoja:

• ekonomsko – privredni rast – proizvodnja i br.stanovnika i promena u strukturi  privrede (I, II, III sektor, odnos)
• Socijlna (čovek) –  da životni standard svih slojeva stnovništva bude što bolji.
• Ekološka – očuvanje životne sredine

Činioci privrednog razvoja:

• odakle potiču – iz društvenog okruženja ili iz prirodog okruženja.
• ekonomski činioci (investicije, štednja)
• neekonomski činioci
• međunarodni činioci
• istorijska i kulturno nasledje, može biti tradicija, sistem obrazovanja, zdravstvena zaštita

Međunarodni činioci – povezivanje privrede drugih zemalja. Povezivanje kulture i umetnosti različitih zemalja.

Povezivanje kapitala I tžišta.

Prirodno okruženje:

• prirodni resurs
• stanovništvo

Osnovni činioci privrednog razvoja

• Stanovništvo (obim, srukturu, I dinamiku)
• prirodni resursi
• osnovni proizvodni fondovi – mašine, alati I gradjevine koji su nastali u prethodnom periodu.
• Tehnološki progres – u razvijenim zemljama privredni razvoj isključivo zavisi od tehnološkog progresa.

Tehnološki progres je naučni proces koji obuhvata:

• Usavršavanje činilaca proizvodnje, proizvodnih metoda, upavljanja I organizacije proizvodnje.
• Uvodjenje novih proizvoda I novih vrsta već postojećih proizvoda.

Pod uticajem tehnološkog progresa dolazi do promene u strukturi privrede, razgranava se proizvodnja i javljaju se nove grane.

STEPEN  PRIVREDNOG RAZVOJA

Teško ga je precizno utvrditi

Pokazatelji stepena privrednot razvoja:

• Ekonomski pokazatelji (društveni proizvod po stanovniku, učešće DP u pojedinim delatnostima, nacionalni dohodak,  obim I struktura spoljnotrgovinske razmene, osnovni proizvodni fondovi po stanovniku, stepen zaposlenosti).
• Socijalni pokazatelji  (broj nepismenih, stopa smrtnosti odojčadi, broj lekara na hiljadu stanovnika, očekivano trajanje  života).
• Ekološki pokazatelji (emisija ugljendioksida po glavi stanovnika, udeo ekološki čistih grana u ukupnoj industrijskoj proizvodnji, udeo zdrave hrane u ukupnoj količini hrane)

DRUŠTVENI PROIZVOD I NACIONALNI DOHODAK

Tržišno orijentisana privreda                             Planska privreda

privatna svojina                                                 Socijalističke zemlje

profit-motiv poslovanja                                     državna I društvena svojina

Društveni bruto proizvod (DBP) – ukupno proizvedena količina materijalnih dobara i pruženih usluga u jednoj državi.

• metodologija Srbija

DBP=PV+NV  (radna snaga)

DP =DBP-(PR)

_____________________________ materijalna dobra

+

ND=NV

_____________________________ proizvodne usluge

ND=AM

Društveni proizvod (DP) materijalna dobra (sva finalna) I pružene usluge u jednoj državi u toku jedne godine

Proizvodne usluge, turizam, ugostiteljstvo, saobraćaj, trgovina.

• Metodologija UN

Bruto domaći proizvod =materijalna dobra + proizvodne usluge+neproizvodne usluge

Neproizvodne usluge: školstvo, zdravstvo, državni aparat, osiguranje.

Neto domaći proizvod =bruto domaći proizvod – AM

Materialna dobra  proizvodne usluge  neproizvodne uslue

Bruto nacionalni dohodak obuhvata bruto domaći proizvod uvećan za dohodak stanovnika date zemlje koji je ostvaren u inostranstvu i umanjen za dohodak inostranih državljana koji je ostvaren u posmatranoj zemlji.

FAKTORI RASTA DRŠTVENOG PROIZVODA

•  Radna snaga

L – zaposlenost

R – produktivnost rada

Y – društveni proizvod po zaposlenom                 Da li je ovo U ili Y

Y = L * P

Ekstenzivni tip razvoja: veće od učešća fizičke radne snage i nerazvijene privrede

Intenzivan tip rzvoja:

tehnička opremljenost rada

Q – tehnička oremlenost rada

K – fiksni capital

• Osnovni proizvodni fondovi i njene efikasnosti

DINAMIKA PRIVREDNOG RAZVOJA JUGOSLAVIJE

od 1966 SFRJ– pre 1963 FRNJ

1947-1951 DP po stopi 1,9 % inv. ulaganja velika (izgradnja fabrika i nabavka sredtava za rad)

1952-1964 DP- po stopi 8,3% najvažnija delatnost industrija. Razvoj energetike (raste zaposlenost, povećanje osnovnih proizvodnih fondova).

Industrija se nije ravnomerno razvijala (bazna i preradjivačka).

Spoljnotrgovinska razmena se odvijala ali je uvoz bio mnogo veći.

1969-1979 pod DP 5,6% dolazi do usporavanja zaposlenosti (manja stopa) koeficijent efikasnosti opada.

1974 – ustav.

1980-1989 DP 0,7 % produktivnost opada, dolazi do otplate kredita, smanjuje se.

RAZVOJNI TOKOVI SRJ

1990 – 1993  DP 22,5%.

Razlozi: rat na prostorima bivše Jugoslavije (dolazi do ekonomskog kidanja veza), velika reka izbeglica.

1992 god. su uvedene sankcije, inflacija raste, loše vodjena ekonomska politika (loša procena da će sankcije kratko da traju)

1994-1998 DP 4,7%

Abramovićev program monetarne rekonstrukcije i ekonomskog oporavka zemlje – suzbija hiperinflaciju.

1995. dolazi do ukidanja sankcija, samo za uvoz roba i usluga ali kontakti sa MMF-om i svetskom bankom  nisu bili… Spoljni zid sankcija je i dalje postojao

1993 – ponovo uvedene sankcije.

1999 – bombardovanje Srbije DP 17,7%

2000-2003  DP 4,7%

PROMENE U STRUKTURI DP

• Kraljevima SHS

1919 – 1939

• SFRJ

1947 – 1939

primarni: 3x  45%   15%

sekundarni: 18x 38-5    55%

tercijalni: 17%, 30%

Poljoprivreda najvažnija delatnost.

Nerazvijeno tržište, naturalna proizvodnja prisutna.

1919 učešće DP u primarnom sektoru 58%

1939 – 51%

u sekundarnom  21% (1919),  30% (1939)

tercijalni            21% )1919),  19% (1939)

4/5 stanovnistva zaposleno u poljoprivredi

DP 4,9

DP (“89) 2540 $

POJAM PODELA I KARAKTERISTIKE INDUSTRIJE

Za razvoj industrije potrebno je velika količina kapitala.

Omogućava sirovine, gotove proizvode, energije.

Podela:

• ekstraktivna, preradjivačka
• Najčešća podela: lako i teško:
• Prehrambena, tekstilna, gradjevisnkih materijali – laka
• energetika, rudarstvo, metalurgija, elektroindustrija, hemijska – teška

Karakteristike industrije:

• primena visoke tehnike
• detaljna podela rada
• specijalizacija
• masovna proizvodnja

 

OSNOVNE KARAKTERITIKE RAZVOJA INDUSTRIJE SRBIJE

Razvoj je počeo pre I sv. rata.

Angažovan je bio privatni i inostrani kapital.

Razvoj industrije bio brz i značajan od 1947 . 1989.

INDUSTRIJALIZACIJA  KAO OSNOVNI METOD PRIVREDNOG RAZVOJA

Pomaže razvoj svih drugih delatnosti.

Obezbeđuje otvaranje novih radnih mesta.

Životni standar raste sa razvojem industrije.

Razlozi da se industrija razvije u Jugoslaviji (1947-1989):

• bila je socijalistička zemlja
• dominantna državna i društvena svojina
• masovna radnička klasa
• razvoj sredstava za rad (mašine i alat)
• industrija je trebala da ob ezbedi uključivanje u medjunarodnu razmenu.