Polne bolesti – Šta su polno prenosive bolesti i kako se zaštititi?

Prema istraživanjima, polne bolesti, ili bar jedna od njih, su prisutne kod preko 20% seksualno aktivnog stanovništva, sa tendencijom porasta broja novoobolelih. Iako je seksualnost jedna od osnovnih karakteristika ljudskih bića, ona može biti izuzetno neprijatna, a nekada čak i pogubna. 

Kada su ovako osetljive stvari u pitanju, nije loše biti štreber. Stoga, tekst pred vama vas informiše koje polne bolesti su prenosive, kakvi su njihovi simptomi i kako da se zaštitite.

Šta su polno prenosive bolesti?

Polno prenosive bolesti (PPB) su infektivne bolesti koje se prenose putem seksualnog odnosa. Postoje polne bolesti prenosive oralnim putem i vaginalnim putem, dakle prenose se bilo kojom vrstom seksualnog odnosa. Većina polno prenosivih infekcija protiče bez simptoma, te je pravovremeno testiranje ključno za sprečavanje širenja ovih infekcija.

Polne bolesti, odnosno venerične bolesti i virusi koji ih izazivaju, u današnje vreme se, nažalost, šire. Zato je potrebno preduzeti određene korake kako bismo se zaštitili. Važno je znati da je većina polnih bolesti izlečiva. Čak i najopasnije polne bolesti mogu se uspešno lečiti ako se sa lečenjem počne na vreme.

Polne bolesti vrste

Prema svetskoj statistici, najčešće polno prenosive bolesti jesu hlamidija, gonoreja i sifilis. Najopasnija je svakako sida (AIDS), od koje je od 1981. godine do danas umrlo 27 miliona ljudi, dok 33 miliona ljudi živi sa HIV-om. 

Postoji preko 25 polno prenosivih bolesti. One nemaju zajedničku terapiju, već ona zavisi od uzročnika. Osim malog broja bolesti (AIDS, infekcija Humanim papiloma virusom, Hepatitis B virusna infekcija…), sve ostale se mogu uspešno lečiti.

#1 Hlamidija (Chlamydia trachomatis)

Hlamidija je jedna od najčešćih polno prenosivih bolesti. Oko 75% zaraženih žena i 50% zaraženih muškaraca nema simptome, tako da većina infekcija ostaje neprepoznata i nelečena, što pogoduje nekontrolisanom širenju bolesti. 

Mora se blagovremeno delovati adekvatnom antibiotskom terapijom, jer ukoliko se ne leči može izazvati brojne komplikacije: sterilitet, upalu male karlice, jajnika i prostate (kod muškaraca), vanmateričnu trudnocu. Čak 88% žena koje su zaražene hlamidijom su u dobi ispod 25 godina!

#2 Gonoreja (Neisseria gonorrhoeae)

Gonoreja je jedna od bolesti koja je podmukla i koja može da se proširi na ceo organizam. Dakle, na kožu, zglobove, kao i na plod (fetus). Ukoliko se ne leči, Gonoreja može izazvati ozbiljne posledice po zdravlje uključujući pelvičnu inflamatornu bolest (PID), koja može voditi ka sterilitetu. 

Bolest se razmnožava u toplim i vlažnim delovima reproduktivnog sistema, uključujući grlić materice, matericu, jajovode žene kao i uretru kod muškaraca i žena. Takođe, moguć je razvoj bakterije u ustima, grlu i očnim kapcima.

#3 Sifilis (Treponema pallidum)

Sifilis se prenosi seksualnim putem (sve vrste odnosa). U ređim slučajevima može se preneti putem pljuvačke i bliskim kontaktom sa zaraženom osobom. Trudnica može preneti infekciju na plod (kongenitalni sifilis), što može dovesti do više abnormalnosti kod ploda, po nekad sa smrtnim ishodom po plod. Leči se penicilinima, a kod alergičnih tetraciklinima ili Doksiciklinom.

#4 Humani Papiloma Virus (HPV)

Pod Humanim papiloma virusom (HPV) se podrazumeva grupa od preko 100 tipova virusa iz grupe papilomavirusa koji mogu da inficiraju ljude. Postoji preko 80 različitih sero tipova (isti virus, ali malo strukturno promenjen). 

Za nastanak karcinoma grlića materice je neophodno prisustvo HPV-a. Karcinom grlića materice se razvija isključivo pod uticajem HPV-a, ali prisustvo HPV ne mora usloviti pojavu karcinoma.

Svako ko je seksualno aktivan (ili je bio seksualno aktivan) može dobiti HPV. HPV je toliko čest da ga skoro svi seksualno aktivni muškarci i žene dobiju tokom svog života. Ovo se odnosi i na ljude koji imaju seksualne odnose sa samo jednim partnerom tokom svog života. HPV se prenosi polnim putem.

#5 Mikoplazme (Mycoplasma)

Ova bolest se nalazi na samom vrhu polnih bolesti. Vrlo su česte i veoma uporne. Bolest se prenosi nazastićenim odnosom, korišćenjem istog peškira, kontaktom polnog organa sa vešom inficiranog. Najrižičnija grupa su adolescenti kao i dijabetičari. Simptomi se javljaju prilikom pada imuniteta. 

#6 Ureaplazma (Ureaplasma urealyticum i Ureaplasma parvum)

Genitalna ureaplazma, ureaplasma urealyticum i ureaplasma parvum, jeste vrsta mikroorganizma iz porodice mikoplazmi, koja uzrokuje određene genitalne infekcije, kao i neplodnost kod muškaraca i kod žena. 

Ureaplazma spada u najmanje bakterije koje mogu da opstanu bez domaćina i koje, za razliku od ostalih bakterija, nemaju ćelijski zid. Umesto toga, one žive u drugim živim ćelijama.

Ureaplazma se, pre svega, prenosi polnim odnosom. Seksualni partneri mogu, ne znajući, uvek iznova prenositi infekciju jedno drugom. Infekcija se obično javlja kod mlađih žena, onih koje imaju višestruke seksualne partnere i koje koriste oralnu kontracepciju umesto kondoma.

Oko 70% seksualno aktivnih odraslih je domaćin neke od ovih bakterija. Međutim, kada dođe do značajnijeg razmnožavanja, mogu nastati problemi, kao što je zapaljenje male karlice, uretritis i gubitak ploda.

#7 Trihomonijaza (Trihomonas vaginalis)

Ova bolest se najčešće javlja kod mladih, seksualno aktivnih žena. Često protiče bez ikakvih simptoma. #8 Genitalni herpes (Herpessimplex virus tip 1)

Najčešće izaziva infekcije u predelu usta i nosa (labijalni herpes), ali HSV1 kao i Herpes simplexvirustip 2 (HSV2) izazivaju infekcije kože i sluzokože genitalne regije (genitalni herpes). Manifestuju se u vidu osipa sa mehurićima (vezikulama) praćenog otokom i bolom, ponekad i opštim simptomima virusne infekcije (poput gripa). 

Nakon primoinfekcije virus se zadržava u senzornim ganglionima kičmene moždine u latentnom (prikrivenom) stanju i može se reaktivirati, obično zbog slabljenja imunog sistema organizma. 

#8 Sida (AIDS)

Sindrom stečene imunodeficijencije predstavlja poslednji stadijum infekcije organizma virusom humane imunodeficijencije (HIV), a karakteriše je progresivno slabljenje imunskog sistema što pojedince čini podložnim širokom sprektru infekcija i tumora.

Postoji razlika između pojmova HIV pozitivna osoba i osoba obolela od side. HIV pozitivna osoba je zaražena virusom (HIV-om), ali to još uvek ne znači da ima sidu. Do pojave bolesti može da prođe vremenski period od dve do deset godina. HIV pozitivna osoba može da izgleda potpuno zdravo, sposobna je za rad ili bilo koju drugu aktivnost, poput zdravih pojedinaca.

Polne bolesti izgled – Manifestacija polno prenosivih bolesti

Na sreću ljudskog roda, medicinska nauka konstantno napreduje. Šire se saznanja kako o uzrocima bolesti tako i o zaštiti od iste. Uzročnici polnih bolesti mogu da budu: bakterije, virusi, protozoe, gljivice i paraziti. 

Moguće je uspešno se boriti protiv bakterijskih i infekcija izazvanih protozoama i parazitima, dok još uvek nema adekvatnog antivirusnog leka, te je najbitnije da se rano dijagnostikuje infekcija kako bi se moglo postići i lečenje. 

Inkubacija, period od kontakta do pojave oboljenja, je različit; od 3-7 dana do nekoliko meseci. Osnovno je da se infekcija ne krije od partnera i da se oba partnera leče. Pre svega, najviše pažnje treba posvetiti zaštiti.  

Čak ni upotreba kondoma nije najidealnija zaštita, jer postoji mogućnost pucanja istog. Osim zaštite, bitna je i intimna higijena. Žene posebno treba da budu obazrive, a svaka polno aktivna žena redovno javlja na pregled kod ginekologa bar jednom godišnje i češće ako primeti da ima tegobe. 

Polno prenosive bolesti simptomi – Kako prepoznati simptome polnih bolesti?

Kada su u pitanju polno prenosive bolesti simptomi su različiti, a nekada i nevidljivi. Kod izvesnih bolesti postoje simptomi koji su lako uočljivi. Kod drugih, simptomi mogu biti podmukli. Kod trećih, bolest može proći i bez simptoma. Zbog toga je vrlo važno slušati svoj organizam i obratiti pažnju čak i na minorne promene.

Nekada i naizgled beznačajne promene mogu biti pokazatelj ozbiljnijeg problema. Kako kod pojedinih bolesti nema simptoma, pre svega je važna prevencija, odnosno redovni lekarski pregledi, kao i zaštita prilikom odnosa. 

Simptomi Hlamidije

Ukoliko se jave, simptomi se razvijaju od prve do treće nedelje nakon kontakta. Javljaju se u vidu neuobičejenog ili pojačanog iscedka iz vagine (ako je inicijalno zahvaćen grlić materice) ili osećaj peckanja prilikom mokrenja kad je inicijalno zahvaćena uretra. 

Ukoliko se infekcija proširi na jajovode, žena i dalje ne mora osećati bilo kakve simptome, a ukoliko se ipak jave oni su u vidu bola u donjem delu trbuha ili leđa, mučnina, povišena telesna temperatura, bol tokom polnog odnosa ili krvarenje između dve menstruacije. 

Simptomi mogu proći kroz nekoliko dana sami od sebe što ni u kom slučaju ne znači da je infekcija izlečena, već je i dalje prisutna i da se kod žena može proširiti na matericu i jajovode!

Muškarci imaju simtome u oko 50% slučajeva. Najčešće manifestacije su u vidu iscedka iz polnog organa ili osećaja peckanja tokom mokrenja.

Simptomi Gonoreje

Za razliku od većine polno prenosivih bolesti, simptome infekcije će pre primetiti muškarac nego žena. Simptomi počinju u vidu osećaja golicanja ili peckanja u uretri, češćeg i bolnog mokrenja. 

Kasnije, erekcija može biti bolna i pojavljuje se beli ili žuti iscedak iz polnog organa koji postaje sve gušći kako bolest odmiče. U manjem broju slučajeva muškarci ne moraju osećati bilo kakve simtome oboljenja. Žene u više od 50% slučajeva ne osećaju tegobe oboljenja.

Simptomi Sifilisa

U praksi je poznato da se sifilis razvija u 4 stadijuma, a svaki od njih ima različite simptome. U toku prvog stadijuma sifilisa, često se razvija bezbolna rana na istom mestu kroz koje je bakterija i ušla u organizam. Ovo se uglavnom dešava u okviru prve 3 nedelje od trenutka izloženosti bakteriji. 

Ovaj period, međutim, može trajati od 10 do 90 dana. Tokom prve faze, osoba je vrlo zarazna. Kada je reč o muškaracima, šankr se obično pojavljuje u okviru genitalnog područja, obično ali ne i stalno, na polnom organu.

Kada je reč o ženama, šankr se razvija na spoljašnjim genitalijama. Šankr čak može proći neprimećen! Javlja i u drugom delu organizma, a ne isključivo na genitalijama. Trajanje šankra je između 28 i 42 dana. Zaceljuje bez potrebe lečenja i ostavlja tanak ožiljak. Međutim, sama činjenica da je šankr zacelio ne znači da je sifilis izlečen.

Karakteristika sekundarnog sifilisa jeste osip, koji se javlja u periodu od 4 do 10 nedelja i to posle javljanja šankra, a ponekad i pre samog zaceljivanja. Javljanje ostalih simptoma je takođe moguće, što je indikacija da se infekcija proširila po organizmu. Obolela osoba je visoko zarazna i u toku druge faze.

Simptomi HPV-a

Većina ljudi koji su nosioci HPV-a ne znaju da su inficirani. Virus živi u stanicama kože ili sluznice i obično ne izaziva simptome. Mogu se pojaviti posle nekoliko nedelja ili meseci nakon polnog kontakta s inficiranom osobom, ali se ne moraju pojaviti uopšte.

I kod žena i kod muškaraca se genitalne bradavice javljaju na polnim organima. Ako je broj kondiloma umeren, osobe osećaju umereni svrab. U slučaju većeg broja kondiloma, posebno ako su grupisani, moguća su krvarenja i tada su kondilomi veoma bolni.

Simptomi Mikroplazme 

Većina infekcija su asimptomatične, odnosno bez ikakvih simptoma. Međutim, vremenom, usled povećanja njihovog broja i slabljenja imunog sistema, može doći do pojave simptoma koji su nalik simptomima ostalih polno prenosivih bolesti, uključujući hlamidiju i gonoreju, pa se mogu lako zameniti s njima.

Simptomi kod žena su: vaginalni svrab, peckanje prilikom mokrenja, bol za vreme seksualnog odnosa. Simptomi kod muškaraca: sekret iz uretre, peckanje prilikom mokrenja, bol i oticanje zglobova.

Simptomi Ureaplazme

Ureaplazma uglavnom ne pokazuje simptome, a ove bakterije mogu postati uzročnici infekcije ukoliko dođe do slabljenja imunog sistema. Simptomi kod muškaraca, ukoliko ih ima, su sekret iz uretre, peckanje prilikom mokrenja, bol, crvenilo na polnom organu. Ako se pojave simptomi kod žena su bol u predelu karlice, svrab, peckanje, pojačan vaginalni sekret.

Simptomi Truhominijaze

Trihomonijaza kod muškaraca veoma retko izaziva simptome. Mogu da se jave upala mokraćnog kanala (uretritis) koji se odlikuje iritacijom uretre, javlja se peckanje pri mokrenju ili ejakulaciji, a može da se javi mali iscedak sa vrha polnog organa.

Kod žena najčešće izaziva vaginitis. Inkubacija infekcije traje od 4 do 28 dana. Javlja se žuto-zeleni (često penusav) sekret iz polnog organa, iritacija i svrab u genitalnom predelu, peckanje pri mokrenju, neprijatnost pri odnosu, i retko bol u malom stomaku.

Oko 20% žena nema nikakve simptome. Često je infekcija Trihomonas Vaginalisom udružena sa drugim infekcijama, a naročito sa gonorejom i hlamidijom. Takođe, povećava podložnost nekim virusima (HPV i HIV).

Simptomi Genitalnog herpesa

Manifestacija infekcije genitalnim herpesom karakteriše se osećajem peckanja i neprijatnosti a nakon 24 do 48 sati pojavljuju se sitni mehurići, ranice i crvenilo. Nekada navedeni simptomi pre mehurića ne postoje. 

Kada se kod žena herpes manifestuje unutar vaginalne sluzokože jedini simptomi mogu biti osećaj pečenja i jaka vaginalna sekrecija bez otkrivanja bakterijskog uzročnika. Tegobe traju 7 do 14 dana, nakon čega se sluzokoža potpuno oporavlja.

Koliko često će se genitalni herpes kod obolelog pojavljivati je individualno i zavisno je od imuniteta zaražene osobe. U periodima kada nema ranica i mehurića pacijent nema nikakvih zdravstvenih tegoba. 

Prvi kontakt sa virusom može ličiti na grip i može biti vrlo burnih rekcija na koži, sa zahvatanjem velikih površina. Kasnije infekcije su značajno blaže manifestacije.

Simptomi Side

HIV infekcija organizma se može pouzdano utvrditi ako se uradi test na HIV virus. Prvi HIV simptomi se obično javljaju brzo, svega mesec ili dva nakon što ste bili izloženi HIV virusu. Tada počinje prva faza HIV infekcije.

Neki ljudi nemaju nikakve simptome u toku ove faze. Postoje simptomi koji podsećaju na simptome gripa: povišena temperatura, iscrpljenost, malaksalost. Zatim, uvećanje limfnih čvorova, s obzirom da je to mesto gde HIV virus traži svoje utočište uporedo sa sveopštom borbom koju organizam započinje protiv njega.

Može da se desi da u narednim godinama ne primetite nijedan AIDS simptom. Ovo je poznato kao latentna faza (klinička latentnost tj. mirovanje virusa). Ona najčešće traje nekoliko, a može i preko 10 godina. Ova faza je poznata po tome što su HIV simptomi svedeni na minimum ili ih uopšte nema.

Ukoliko primetite neki ili više ovih simptoma, obavezno potražite pomoć doktora!

Polne bolesti – testiranje

Svako ko je seksualno aktivan, treba da se testira najmanje jednom godišnje. Osobe ženskog pola su podložnije polno prenosivim bolestima. Osim toga, bolest se teže dijagnostikuje kod žena nego kod muškaraca. Zbog toga je najvažnije ne odlagati lečenje, jer to može uzrokovati komplikacije. 

Žene bi, pre svega, trebalo da urade kolposkopiju. Kolposkop omogućava da se, bolje nego golim okom, vidi izgled grlića i vagine. Prebojavanjem grlića materice najpre 3% sirćetnom kiselinom, a pa potom i Lugolovim rastorom dobijaju se kolposkopske slike, koje su normalne, sumnjive ili patološke.

Uzimanje brisa sa površine grlića i iz kanala grlića, prebojavanjem brisa metodom bojenja po Papanikolau, a zatim posmatranjem dobijenih ćelija mikroskopom, dobijaju se rezultati koji se klasifikuju kao uredne ili promenjene.

Papa test samo detektuje promene u ćelijama vrata materice, ali nije pouzdan za određene bolesti. Međutim, abnormalni papa test može ukazivati na HPV i daljnji testovi su preporučljivi.

Kombinacija kolposkopskog nalaza i PA testa je uvid sa 98% sigurnosti u stanje zdravlja grlića materice! Nijedna od ove dve metode pojedinačno nije dovoljna za ispitivanje. Zajedno su idealna kombinacija za utvrđivanje premalignih promena na grliću materice, vagine i vulve. To i daje mogućnost za rano lečenje takvih promena i sprečavanje pojave karcinoma grlića materice.

Kod muškaraca se test može raditi iz uzorka uretralnog brisa, sperme ili prvog jutarnjeg urina. Kada je reč o HPV-u, test se može raditi iz uzorka uretralnog brisa ili sperme.

Kako se zaštititi?

Najvažnije je održati seksualni život zdravim. To znači prvo naučiti o zaštiti od polno prenosivih bolesti pre nego što se dobiju, kao i izlečenju, ukoliko se one ipak manifestuju. Razgovarajte sa vašim partnerom/kom o polnim bolestima pre nego što stupite u seksualne odnose. Pitajte partnera ili partnerku da li su bili u kontaktu sa polnim oboljenjem. 

Mehaničke kontraceptivne metode: lateks kondom, dijafragma i cervikalna kapa, kontraceptivni sunđer i spermicidi pružaju zaštitu od polno prenosivih bolesti, dok pilule i spirala ne omogućavaju nikavu zaštitu. Kondomi su do sada najbolji metod zaštite prilikom vaginalnog, oralnog ili analnog odnosa.

U slučaju da primetite i najmanje promene u organizmu ili na telu, potražite stručnu pomoć. Situacija je teža kada su simptomi prikriveni ili ih uopšte nema. Ali, rešenje je isto; redovni lekarski pregledi. Pored redovnih pregleda, veoma je važno ne skrivati bolest od svog partnera. 

Imajte na umu, ako ste izlečeni, možete ponovo dobiti istu polnu bolest. Takođe, ako imate jednu polnu bolest, to vas ne štiti od dobijanja druge.

Nadamo se da smo ovim tekstom razrešili vaše nedoumice oko polno prenosivih bolesti, simptoma i zaštite. Budimo odgovorni kada je u pitanju naše zdravlje.