Sutra je novi petak što znači da će horde Beograđana pohrliti brojnim kafanama, klubovima, kafićima, bioskopima i pozorištima kao što se uvek vikendom i čini. Međutim ovakav provod nismo izmislili mi, on živi decenijama pa i vekovima kao i sam Beograd i njegov prepoznatljiv ali danas sve bleđi šmek i stari duh.

 

Da li idete da gledate novi nastavak Spiderman-a ili ste se uputili u pozorište ili u neku od takozvanih „kafana“, nije bitno, zamislite samo da je neko istim tim putem išao u „provod“ pre stotinu godina. Ili je baš u toj ulici, kojom ste krenuli do Kališa, neko sedeo i pio vino pre 200 godina. Koliko god bili ravnodušni prema svetu, bar na sekund će vam to zadržati pažnju i dovesti vas u stanje da se zamislite. Ja jesam, a vi?

Zbog čega sam to uradio? – pitanje je koje me već duže vremena prati i zanima, jer siguran sam da ni roditelji naših matoraca, a kamoli neko pre sto godina nije „provodio“ svoje slobodno vreme na način na koji to ljudi rade danas. Naravno, glavna tema diskusije su „kafane“ koje su u potpunosti zamenile svoju ulogu, objašnjenje šta predstavljaju, posetioce i način odvijanja događaja u istim. Same kafane kao mesta, kao i oni koji su u njima sedeli, poput najvećih umova starog Beograda iz perioda pre i posle 1900. godine, oni o kojima danas učimo u osnovnim i srednjim školama, a koji su ispunjavali prostoriju svojim mudrim razgovorima i diskusijama, mada (da ne preteramo u ulepšavanju) često i pripitim baljezganjem, zamenjeni su nekim novim pojavama. Ne, nije greška, namerno je upotrebljen izraz – pojava, jer kao prvo treba postaviti granicu između onoga šta kafana jeste, a šta nije, jer ono što je danas sinonim za nju je zapravo hibrid kafane i kluba za izlazak. Kao drugu pojavu, navodim svakakve ljude koji se na tim mestima pojavljuju i uživaju uz ambijent disko kugle, kariranog stoljnjaka i Grand-ovih hitova.

Složićete se da je ovo daleko od pomenutog šmeka i duha Beograda, iako ruku na srce još uvek postoje neka mesta koja barem svojim izgledom podsećaju na to nekadašnje, pa vam zato uz par slika predstavljamo neka od prvih mesta u koja su Beograđani izlazili, poput kafana starog Beograda, i kulturno uzdizali, poput prvih pozorišta i bioskopa, a koji su opet nezaobilazno svoj nastanak doživeli u beogradskim kafanama.

KAFANE

Kada govorimo o kafanama u Beogradu još uvek je (nadamo se) automatska asocijacija Skadarlija, koja je predstavljala pravi boemski kutak od nekih 1860-ih godina pa do danas. Iako takva situacija, prva beogradska kafana koja je još uvek sačuvana, nije osnovana u ovoj ulici, već preko puta Saborne crkve, davne 1823. godine a u pitanju je kafana „?“ („Znak pitanja“).

Kafana „?“je mala građevina koja još uvek postoji u svom nepromenjenom izgledu od trenutka nastajanja na Kosančićevom vencu koji je tada predstavljao najurbaniji deo Beograda. Kao takva, bila je svratište najvažnijih istorijskih ličnosti pa se među njima pominje čak i Vuk Karadžić, a koliko je ona zaista bitna za Beograd govori i njena funkcija kulturne baštine odnosno istorijskog spomenika.

Kako je poznato, ova najstarija sačuvana beogradska kafana i mesto gde se prvi put pojavio bilijarski sto 1834. godine bila je u vlasništvu trgovačkog konzula Nauma Ička, a u istoriji je više puta menjala vlasnike pa samim tim i nazive. 1878. godine prešavši u vlast Ećim Tome, koji je bio lični vidar Kneza Miloša, dobija ime „Ećim Tomina“ kafana, nakon čega je u jednom trenutku nazivana i kafana „Kod pastira“, a kada je postojao predlog za ime “Kod Saborne crkve”, usled nesporazuma i nesaglasnosti sa sveštenstvom kao privremeno rešenje stavlja se “Znak pitanja” koji se zadržao sve do danas!

Vratimo se u Skadarliju gde su mnoge bitne ličnosti naše istorije stanovale i provodile svoje vreme, a samim tim razvijajući život i boemski karakter brojnih kafana. U njoj su živeli književnici, glumci, slikari, kompozitori i novinari poput Đure Jakšića i Jovana Jovanovića Zmaja. Brojne proslave književnika i umetnika su se završavale lumperajima i pesmom u brojnim kafanama poput – “Kod Vuka Karadžića”, “Dva Jelena”, “Bumsa” itd. od kojih je najstarija “Tri Šešira” koja je po rečima Branislava Nušića postojala još 1864. godine. Boemski život se razvijao i u kafanama koje nisu u samoj Skadarliji, pa čak i pre toga, poput pomenutog “Znaka pitanja” ili npr. “Pozorišna kafana”, „Dardaneli” (danas zgrada Narodnog Muzeja), “Albanija” (danas palata Albanija”) itd. Kada bi se u kafanama našle brojne boemske ličnosti poput Glišića, Janka Veselinovića, Domanovića, Nušića itd. Anegdote nisu mogle da se zaobiđu pa tako znamo za jednu od Veselinovićevih anegdota po kojoj mu je kafana spasila život. A kako se to desilo ispričao je u kafani “Tri šešira”, koja je navodno zaslužna za pesnikov život, jer da nije postojala te kišne večeri Veselinović verovatno ne bi preživeo kada je trula greda u pesnikovoj kući pala na njegov krevet dok je on sedeo i pio u pomenutoj kafani!

PRVO POZORIŠTE U BEOGRADU

Dugo je postojala želja za osnivanjem prvog stalnog profesionalnog pozorišta u Beogradu, pri čemu su pozorišta do tada najčeće imala „nomadski“ karakter i pri čemu su se brojne predstave odigravale upravo u kafanama. Pa čak i nakon osnivanja prvog stalnog profesionalnog pozorišta u Beogradu, nije postojalo stalno odredište odigravanja predstava pa su za to služile brojne kafane kao npr. „Kod krune“ ili sale hotela, u kojima je održana prva predstava ovog stalnog pozorišta – „Đurađ Branković“. Takav način održavanja pozorišnih predstava na promenjivim lokacijama i u adaptiranim prostorijama se održao sve do izgradnje zgrade „Narodnog pozorišta“ (1868. godine) po naredbi kneza Mihaila, o kojem su Beleške već pisale.

PRVI BIOSKOP U BEOGRADU

Na Terazijama, u zgradi koja danas više ne postoji, a u čijim je prostorijama bio smešten stari restoran „Dušanov grad“, postojala je kafana kod „Zlatnog krsta“. Samo nekoliko meseci nakon prve javne bioskopske premijere u svetu, 25. maja 1896. godine, zastupnik braće Limijer (izumitelji aparata za dobijanje i prikazivanje predstava), na putu ka Istanbulu zastao je u Beogradu i u pomenutoj kafani prvi put prikazao „žive slike“. Na osnovu ovoga može se uočiti da je kafana ponovo imala bitan uticaj na razvoj neke od kulturnih grana, u ovom slučaju razvoj i unapređenje stalnih bioskopa u Beogradu. Prvi stalni bioskopi nastali 1906. godine poput prvog uređenijeg bioskopa – kod „Hajduk-Veljka“ (na mestu današnje velike palate u početku Knez Mihailove ulice, kod „Starog Petrograda“, kod „Crne mačke“ (danas prazan prostor na uglu Nemanjine i Garašaninove ulice), zatim elitni „Moderni bioskop“ Braće Savića (danas palata Jugoslovenske banke u Kolarčevoj ulici) i 1911. godine „Koloseum“, današnji bioskop „Zvezda“.

Dolazi se do zaključka da je kafana bila i biće „najvažnija institucija u Srba“, pa se zato postavlja pitanje – kakvom želimo da je učinimo i očuvamo?