adl adl

Struktura i sektorski raspored novčane mase

0

Novčana masa može da se posmatra prema više kriterijuma od kojih su tri najznačajnija: podela prema oblicima sredstava, sektorska struktura novčane mase i struktura novčane mase po nameni trajanja sredstava. Od njih je podela prema oblicima sredstava kudikamo važnija.

Prema oblicima sredstava novčana masa se deli na gotovinu i depozitni novac. Ova podela je važna jer reaktivan odnos gotovine i depozitnog novca utiče na:

  • strukturu tražnje – više gotovine, više tekuće potrošnje, više depozitnog novca, veća tražnja za robom reprodukcione(investicione) potrošnje,
  • mogućnost kontrole novčanih tokova – što je više gotovine manja je mogućnost kontrole,
  • efikasnost stabilizacione monetarne politike – što je više gotovine, manja je efikasnost,
  • proces monetarno-kreditne multiplikacije – gotovina ograničava ovaj proces,
  • indikator sektora rasporeda novčane mase – deo novčane mase kod stanovništva, države ili privrede, pa time i indikator likvidnost procesa reprodukcije.

Sektorska struktura novčane mase predpostavlja raspored novčane mase po sektoru privrede i vanprivrede. Od tog odnosa zavisi likvidnost repordukcije kao i delovanje strukturne monetarne politike. Ovaj odnos zavisi od sledećih faktora:

  • sistem preraspodele dohotka – vezuje se za vanprivredu kroz plaćanje poreza i doprinosa,
  • sektor privrede kroz otplatu kredita i plaćanje kamata,
  • nivo razvoja inostranih tržišta i korišćenja hartija od vrednosti od strane preduzeća,
  • odnos akumulacija i investicija.

Po strukturi novčane mase po nameni trajanja sredstava sredstva mogu biti namenjena za:

  • ličnu i opštu potrošnju,
  • štednju,
  • investicije(oročena sredstva),
  • tekuća plaćanja(račun).

Primer: ako je nominalna vrednost obveznice 100, a njena kamatna stopa 10%(njena stopa kupona) ona će svake godine donositi kupon od 10. Ako stopa padne na 5%, kupon će biti 5. Razlike između ovih obveznica ne smeju postojati i veća tražnja će dovesti do veće cene i ona će biti 200. ukoliko kamata poraste na 20%, cena će pasti na 50.(za šta je ovo primer, ko zna…)

Optimalna novčana masa

Jedan od osnovnih zadataka monetarne politike je da obezbedi optimalnu novčanu masu koja se definiše kao ona količina novca koja je potrebna za normalno odvijanje procesa društvene reprodukcije uz održanje stabilnosti cena i tržišta. Izračunava se kao:

M0– optimalna novčana masa

V – brzina opticaja novca

T0– platežno sposobna tražnja

Kao merilo kretanja novčane mase koristi se stopa rasta GDP-a. Ako su stopa rasta GDP-a i stopa rasta novčane mase jednake, monetarna politika deluje stabilizaciono. Ako je stopa rasta novčane mase veća od stope rasta GDP-a monetarna politika deluje ekspanzivno a u suprotnom slučaju deluje restriktivno.

– suma robnih cena – suma svih transakcija koje je potrebno da obave subjekti proizvodnje, raspodele, razmene i potrošnje da bi se obavio proces reprodukcije

– suma dospelih plaćanja

– suma transakcija realizovanih u vidu kompenzacija

– suma transakcija realizovanih putem kredita

 Optimalna novčana masa se ne definiše kao kontretan iznos, već pre kao optimalna zona i to zbog toga što na novčanu masu utiču brojni faktori:

  • promene ponude i tražnje novca,
  • promene sklonosti u potrošnji, štednji i investicijama,
  • promene oblika novca,
  • promene orjentacije monetarne, fiskalne  i politike deviznog kursa.

Ostavite komentar