Studentska politika – šta je to i kako se angažovati?
U ovom tekstu ćete naći detaljan opis rada i strukture studentskih tela, kako funkcioniše studentska politika i kako se u nju možete uključiti.
Na rad fakulteta se zaista može uticati, delujući kroz studentske organe pri matičnom fakultetu – Studentski parlament, Studenta prodekana, a možete se uključiti i u rad studentskih organizacija. Međutim, studenti su uglavnom apatični i slabo obavešteni o radu ovih organa, pogrešno verujući da ništa ne mogu promeniti.
Za većinu studenata, funkcionisanje studentske politike predstavlja veliku nepoznanicu, a od politike uopšte im se diže kosa na glavi. Međutim, mnogima promiče činjenica da je na ovom, manjem nivou političkog organizovanja zaista moguće efektivno angažovanje.
Kroz rad u studentskoj politici, možete se lično pobrinuti da vam se školarina ne poveća, da dobijete dodatne rokove i mnoge druge beneficije; sve ovo vam je dostupno kroz aktivnosti u Studentskom parlamentu, a članstvom u nekoj studentskoj organizaciji možete sebi obezbediti veoma vredne kontakte i neformalno obrazovanje.
Statut svakog fakulteta uređuje propise o političkom organizovanju studenata. On se razlikuje od jednog do drugog fakulteta, pa pravila mogu varirati. Dole su predstavljeni nivoi studentskog organizovanja i kako sve to funkcioniše u teoriji i praksi.
Studentske organizacije
Studentske organizacije su udruženja studenata koja se osnivaju s ciljem da zaštite i unaprede prava studenata i zastupaju studentske interese pred višom instancom – fakultetom, univerzitetom ili državom.
Mogu se formirati na više nivoa:
- fakultetskom;
- univerzitetskom;
- nacionalnom;
- međunarodnom.
Šta rade studentske organizacije?
Svoju ulogu zaštitnika studentskih prava i interesa obavljaju kroz članstvo u Studentskom parlamentu, ili kao članovi tela fakulteta.
Pored ove uloge, studentske organizacije sprovode razne programe neformalnog obrazovanja, poput radionica, tribina, gostovanja stručnjaka, seminara itd, a takođe se bave organizovanjem zabavnih i humanitarnih programa – koncerata, žurki, sportskih događaja i humanitarnih akcija.
Članstvo u studentskim organizacijama može doneti veliku korist u smislu unapređivanja sopstvenih znanja i veština i povezivanja sa ljudima iz sfere u kojoj će student jednog dana tražiti posao i razvijati svoju karijeru.
Ko može biti član studentske organizacije?
Pravila u vezi sa članstvom u organizaciji određuje statut organizacije. Član studentske organizacije uglavnom može biti bilo ko, bez obzira na godinu studija i status studenta. Potrebno je da se popuni pristupnica, a zbog sukoba interesa većina ne dopušta da se u isto vreme bude član još neke studentske organizacije pri istom fakultetu.
Unutrašnja struktura studentskih organizacija
Studentske organizacije obično imaju sledeću strukturu:
- Upravni odbor – čine ga predsednik, potpredsednik i sekretar;
- članove koji su deo Studentskog parlamenta;
- članove tela fakulteta;
- ostale članove.
Studentski parlament
Studentski parlament je institucionalno telo fakulteta prepoznato Zakonom o visokom obrazovanju. Preko Studentskog parlamenta fakulteta, studenti ostvaruju svoja prava i štite svoje interese na svom fakultetu i na Univerzitetu kome taj fakultet pripada.
Ovlašćenja i nadležnosti Studentskog parlamenta, kao i njegova organizaciona struktura, uređeni su Statutom fakulteta.
Ko može biti član Studentskog parlamenta?
Za člana Studentskog parlamenta može biti izabran svako ko je upisan na studije, bilo da se kandiduje samostalno ili ispred neke studentske organizacije. Broj članova parlamenta zavisi od jednog do drugog fakulteta – ova oblast uređuje se opštim aktom visokoškolske ustanove.
Mandat člana u Studentskom parlamentu traje godinu dana.
Izbori za Studentski parlament
Izbori za Studentski parlament održavaju se svake godine u aprilu, najkasnije do desetog u mesecu. Izbori su tajni i neposredni, a za željene kandidate glasa se uz indeks. Formira se posebno telo za nadzor i kontrolu izbora kako bi se obezbedilo da protiču bez neregularnosti.
Ukoliko članu Studentskog parlamenta istekne status studenta u toku mandata, istog dana mu automatski ističe i mandat.
Student prodekan
Student prodekan je član Dekanskog kolegijuma, u okviru koga štiti i zastupa interese studenata. U Dekanskom kolegijumu nalaze se i dekan fakulteta sa svim prodekanima.
Ovu funkciju može da obavlja svaki student koji se prijavi i kog predloži Studentski parlament, a finalnu odluku donosi Savet fakulteta.
Studentski parlament nadzire rad Studenta prodekana – predlaže ga i prima redovne izveštaje o njegovom radu na sednicama Parlamenta.
Mandat studenta prodekana
Mandat Studenta prodekana traje godinu dana i može ranije isteći ukoliko ga razreši Studentski parlament, podnese ostavku ili mu istekne status studenta.
Viši nivo organizovanja studenata – SKONUS
SKONUS je najviše predstavničko telo studenata srpskog univerziteta, kako predviđa član 22 Zakona o visokom obrazovanju.
Glavna uloga ove nezavisne i neprofitne institucije je da štiti interese studenata na državnom nivou; SKONUS studente predstavlja kao partnere u procesu visokog obrazovanja u Srbiji, koordinisanja rada, utvrđivanja zajedničke politike studentskih parlamenata univerziteta u Srbiji i obavljanja poslova koje definiše Zakon o visokom obrazovanju.
Ko može biti član SKONUS- a?
Članovi SKONUS-a su studentski predstavnici svih studentskih parlamenata univerziteta u Srbiji.
Svaki student akreditovanog univerziteta na teritoriji Srbije može da bira i da bude biran u Skupštinu SKONUS- a.
Organizaciona struktura SKONUS- a
SKONUS funkcije ostvaruje preko sledećih organa:
- Skupština – čine je studentski predstavnici koje delegiraju Studentski parlamenti univerziteta Srbije; ima predsednika, potpredsednika i sekretara.
- Predsednik – bira ga skupština iz svog članstva na period od 2 godine.
- Predsedništvo – najviši organ odlučivanja između dve sednice Skupštine. Saziva ga Predsednik.
- Skupštinski odbori – Predsednik, zamenik i članovi odbora koji funkcionišu po Pravilniku o radu.
- Predsednički savet – koordinira rad Studentskih parlamenata u Srbiji, a na čelu sednica je Predsednik SKONUS- a. Sastoji se iz Predsednika, njegovog zamenika i studenti prorektori Univerziteta.
- Sekretarijat – radom rukovodi Generalni sekretar; na čelu svakog od sedam sektora (finansije, odnosi s javnošću, projekti, IT, pravni poslovi, logistika, obuka i edukacija) nalaze se koordinatori.
- Alumni klub – počasni savetodavni organ koji čine svi članovi Predsedništva od osnivanja.
Beneficije koje proističu iz rada u studentskim telima
Studenti se ne kandiduju na mesta studentskih predstavnika u parlamentu i za studenta prodekana iz čistog altruizma – što je veća funkcija, veće su beneficije.
Plata i pogodnosti koje članovi parlamenta i student prodekan dobijaju zavise od fakultetskih propisa. Pored plate, dobijaju određeni broj ESPB bodova, a negde i pravo korišćenja dodatnih, apsolventskih rokova.
Finansiranje ovih funkcija dolazi iz više izvora; deo daje fakultet, a deo država. Finansijske planove parlamenta moraju da odobre nadležni organi fakulteta. Studentske organizacije svoje aktivnosti finansiraju uglavnom iz budžeta koji daje fakultet, a najveća nagrada za angažovanje u njima jeste dobar CV.
Možda vam je „prava” politika odbojna i besmislena, ali studentska ne treba da bude. Samo aktivnim angažovanjem možete biti sigurni da ste uradili sve što je moguće da sebi i kolegama obezbedite bolje uslove za obrazovanje, a pristup studentskim telima otvoren je za sve – pa i za vas.