„Svakidasnja jadikovka“ Tin Ujević

Svakidašnja jadikovka – tužaljka nad sopstvenim životom (lement).

Svakidašnji, od kad je sveta i veka Tin Ujević, hrvatski pesnik, boem, pisao je kritike, feljtone, eseje.

Živeo je kao beskućnik i radio u Beogradu, pisao je između dva rata.Rrodjen u Beogradu, školu završio  u Splitu, studije u Zagrebu.

Dela: “Lelek Srba”, “Kolajna”, “Auto na korzu”, “Ojadjeno zvono”.

Beskućnik, zanesenjak, bez rodbine i prijatelja, voleo je ljude, ali ne i društvo.
Uticaj Bodlera i naših pisaca (jer je dugo ziveo u Beogradu).

Pesma je napisana 1917. prvih godina prvog svetskog rata, gde doživljava  najveća razočarenja dok boravi u Parizu. Gubi veru u ljude, i ideale.

Naslov upućuje na svakodnevnicu koju ispunjavaju nezadovoljstvo, bol, samoća, poraz i razočarenje u Boga, u ljude, svet, u vlastitu sudbinu.
Motivi slabosti, nemoći, očaja, nemira, duhovnog klonca, usamljenosti.
Motiv starosti, starost je došla pre vremena, i životu oduzela sve ono sto odlikuje mladost (vedrina, radost, sreca, ljubav , snovi, optimizam), a on je razočaran, nemoćan, star.
Bez kuće u svetu.
Samoća, muke i stradanje, očaj.
Misli, odgovori na pitanja, cežnja, san.
Osećanje izgubljenosti, bede.
Svet, dolina turobna. Zamračena pučina, zatvorena plaveti.
Posmatra svet kao turobno, tamno, negativno prostranstvo. Sam pesnik je otudjen od istog i ovo je njegovo licno osećanje.
Želi da bude jak, drag i mlad – razlog konstantnog ponavljanja!
Osmerac, elegija, tercina, anfora, aliteracija.