Tokovi emisije novčane mase

Tri osnovna toka emisije novčane mase su:

• Promena bankarskih kredita – bankarski krediti su osnovni i najznačajniji kanal emisije novčane mase. To su kratkoročni krediti formirani iz bankarskih sredstava a ne fondova formiranih prereaspodelom nacionalnog dohotka. Zavise od odnosa tražnje i ponude kredita i oni najbolje mogu da snabdevaju privredu potrebnom koločinom novca.
  Ukoliko je iznos novoodobrenih kredita nebankarskom sektoru veći od iznosa otplata ostalih kredita novčana masa se povećava a ako je iznos novoodobrenih kredrita manji od iznosa otplata postojećih kredita novčana masa se smanjuje. Ovde je značajna analiza rasta bankarskih kredita sa stanovišta sektorske strukture i sa stanovišta izvora sredstava odakle su odobreni. Teorijski bi najpovoljnije bilo kada se rast novčane mase obavlja preko odobravanja kratkoročnih kredita, a među njima su najpovoljniji kraktoročni krediti za robni promet i zalihe.
• Promena monetarnih depozita – monetarni depoziti predstavljaju jedan deo depozitnog potencijala banke koji ne ulazi i sastav novčane mase. Ovi depoziti mogu nastati na dva načina: prelivanjem sredstava na račune štednje i administrativnim ograničenjem trošenja novčanih sredstava. Rast ovih depozita utiče na smanjenje novčane mase a njihovo smanjenje dovodi do prelivanja sredstava na one račune koji ulaze u sastav novčane mase i do rasta novčane mase.  Ovaj tok je pod uticajem delovanje nebankarskog sektora.
• Devizne transakcije poslovnih banaka – devizne transakcije između zemlje i inostranstva utiču na promenu novčane mase putem konverzije nacionalnih i stranih valuta i promene deviznih rezervi. U slučaju deviznih priliva dolazi do rasta deviznih rezervi banaka koje domaćim transaktorima isplaćuju protivvrednost u domaćoj valuti i tako dolazi do rasta novčane mase. U slučaju deviznog odliva dolazi do pada novčane mase. U principu, sufucit platnog bilansa dovodi do emisije novčane mase a deficit dovodi do njenog smanjenja.

Prema transaktorima koji učestvuju u deviznim transakcijama, one se dele na:

• transaktori su Centralna Banka i poslovne banke – tu dolazi to emisije primarnog novca,
• transaktori su dve poslovne banke – u toku transakcija dolazi do promene domaće i devizne likvidnosti poslovnih banaka,
• transaktori su poslovna banka i nebankarski subjekti – rezultat ove transakcije je promena novčane mase.

 Konsolidovani bilans monetarnih institucija

Analitički okvir za analizu tokova emisije novčane mase predstavlja konsolidovani bilans monetarnih institucija. On predstavlja zbir bilansa poslovnih banaka i Centralne Banke uz isključenje finansijskih potraživanja i obaveza između poslovnih banaka i između poslovnih banaka i Centralne Banke.

Aktiva	Konsolidovani bilans monetarnih institucija		Pasiva
Kreditni plasmani (K)		Novčana masa (M)
Potraživanja od inostranstva (Ai)		Nemonetarni depoziti (Dn)
		Obaveze prema inostranstvu (Pi)

Sa rastom K novčana masa raste.

Sa rastom nemonetarnih depozita novčana masa pada.