adl adl

Udruženje građana: ciljevi, prihodi, oporezivanje i članovi

0

Pogledajte šta je udruženje građana tačno, sa kojim se ciljem osniva, kako funkcionišu prihodi udruženja građana, a zatim i porez. Takođe, osvrnućemo se i na to ko su zvanični članovi udruženja građana i kako je regulisan statut. Ovo je čini se sve važnije pitanje koje postavlja veliki broj ljudi, sa potrebom da ostvari određeni cilj, reši problem ili izrazi svoje mišljenje.

Definicija udruženje građana - organizacija

Definicija udruženja građana

Udruženje građana je neprofitna nevladina organizacija koju osniva više fizičkih i(li) pravnih lica radi ostvarivanja zajedničkih ciljeva  i interesa ili opšteg cilja, koje pojedinačno ne mogu da ostvare. Podrazumeva se da ti ciljevi i interesi nisu u suprotnosti sa zakonskim propisima i Ustavom Republike Srbije, odnosno da nisu usmereni ka nasilnom rušenju ustavnog poretka i narušavanju teritorijalnog integriteta Republike, ka kršenju ljudskih i manjinskih prava koja su zajemčena, ka podsticanju netrpeljivosti, neravnopravnosti i mržnje (koja se zasniva na polnoj, verskoj, rasnoj, nacionalnoj…  pripadnosti ili na posebnostima i karakteristikama u smislu fizičkih i psihičkih sposobnosti).

Bitna odrednica udruženja građana je da je u pitanju neprofitna organizacija, što je jasno istaknuto prilikom njenog osnivanja i definisanja akata o osnivanju (u suprotnom ne bi se tako ni zvalo, već bi bilo privredno društvo).

Prihodi udruženja građana

To, međutim, ne znači da udruženje građana ne može da prihoduje, odnosno da prikuplja sredstva:

Udruženje može sticati imovinu od članarine, dobrovoljnih priloga, donacija i poklona (u novcu ili naturi), finansijskih subvencija, ostavina, kamata na uloge, zakupnine, dividendi i na drugi zakonom dozvoljeni način.

Fizička i pravna lica koja daju priloge i poklone udruženjima mogu biti oslobođena odgovarajućih poreskih obaveza u skladu sa zakonom kojim se uvodi odgovarajući javni prihod.” (Zakon Republike Srbije o udruženjima)

Dakle, udruženje građana može ostvarivati donacije, subvencije i ostale oblike dobrotvornog davanja, a može prihodovati i putem organizovanja različitih aktivnosti koje su u skladu sa ciljevima postavljenim pri osnivanju (kursevi, seminari, predavanja, radionice… koje naplaćuje).

Privredna ili druga delatnost udruženja građana kojom se stiče dobit, mora biti manjeg obima (u granicama potreba funkcionisanja udruženja), a mora biti u skladu sa njegovim statutarnim ciljevima i nužno je da je definisana statutom.

No, ta prikupljena sredstva, na bilo od kojih navedenih načina, nužno je upotrebiti upravo za ostvarenje tako definisanih ciljeva njegove neprofitne delatnosti (udruženje književnika – za promociju pisaca i knjiga, na primer, udruženje vinara za promociju vinogradarstva i vina, a udruženje biciklista za razvoj ovog sporta i zaštitu životne sredine…). Ne smeju se deliti članovima, osnivačima, direktorima, zaposlenima  i licima povezanim sa njima.

U slučaju godišnjeg ostvarenja dobiti do 400.000 dinara (razlika između  prihoda i rashoda) udruženje nema obavezu plaćanja poreza državi. Pređe li se taj iznos, celokupna dobit se oporezuje 15 odsto.

Statut udruženja građana

Osnovni opšti akt udruženja građana je statut, a ukoliko se donose drugi opšti akti, oni moraju biti u saglasnosti sa statutom (odredbe suprotne statute su ništave).

“Statutom se obavezno uređuje: naziv i sedište udruženja; oblast ostvarivanja ciljeva, ciljevi radi kojih se osniva; unutrašnja organizacija, organi, njihova ovlašćenja, sastav, način izbora i opoziva, trajanje mandata i način odlučivanja; postupak za izmene i dopune statuta i postupak donošenja i izmena drugih opštih akata udruženja, ako ih donosi; zastupanje udruženja; ostvarivanje javnosti rada; uslovi i način učlanjivanja i prestanka članstva; prava, obaveze i odgovornost članova; način sticanja sredstava za ostvarivanje ciljeva i raspolaganje sredstvima, uključujući i odredbe o privrednoj ili drugoj delatnosti kojom se stiče dobit, ako je udruženje obavlja; način odlučivanja o statusnim promenama i prestanku rada; postupanje sa imovinom udruženja u slučaju prestanka udruženja; postupak usvajanja finansijskih i drugih izveštaja; izgled i sadržina pečata; druga pitanja utvrđena zakonom.” (Zakon Republike Srbije o udruženjima).

Osnivanje udruženja građana

Osnivači udruženja

Za osnivanje udruženja građana potrebno je najmanje tri osnivača koji imaju pravnu i poslovnu sposobnost, od kojih najmanje jedan mora imati prebivalište (fizičko lice) ili sedište (pravno lice)  na teritoriji Republike Srbije. Osnivač udruženja  ne može biti državni organ, budući da je nosilac vlasti, a može biti maloletno lice da navršenih 14 godina starosti, ukoliko poseduje ovlašćenje u smislu saglasnosti od strane zakonskog zastupnika.

Kad je reč o potrebnoj dokumentaciji pogledajte detaljno temu Osnivanje udruženja građanja.

Članovi

Podrazumeva se da su osnivači ujedno i članovi udruženja, ali članovi mogu postati i ostala fizička i pravna lica koja ispunjavaju uslove definisane statutom same ove organizacije.

Kada je udruženje građana u pitanju, njegovi članovi su u prvom planu, samim tim što oni koriste raspoloživa sredstva zarad osnivanja svojih zajedničkih, osnivanjem udruženja postavljenih ciljeva. (Po tome se udruženje razlikuje od ustanove, u kojoj osobe služe njenoj imovini radi ostvarenja ciljeva zbog kojih je ona osnovana).

Učlanjenje i istupanje iz udruženja je dobrovoljno.

Zakonom o udruženjima definisano je da je njihov rad javan, a ostvarivanje javnosti u radu uređuje se statutom.

Udruženje građana se može udruživati u saveze i druge asocijacije u Srbiji i u inostranstvu, a može imati i sekcije, grupe, podgrupe, ogranke, podružnice itd i oni nemaju svojstvo pravnog lica.

Udruženje mora da ima naziv, na srpskom jeziku i ćiriličkom pismu (može sadržati i strane reči ako je reč o nazivu međunarodne organizacije čiji je član, kao I u slučaju da su te reči uobičajene u srpskom jeziku ili nema odgovarajuće reči u srpskom jeziku, kao I  ako su u pitanju reči na mrtvom jeziku.

Naziv udruženja, ako je to predviđeno statutom, može biti i na jeziku i pismu nacionalne manjine, a tada se upisuje se u registar posle naziva na srpskom jeziku i ćiriličkom pismu.

Da li ste do sada bili član nekog udruženja građana, da li smo možda nešto propustili da naglasimo? Pišite nam u komentarima.

Ostavite komentar