Ekspresionizam

Eksprezno, latinski izraz.
Književno umetnički pokret. Javio se u Nemačkoj, uoči prvog svetskog rata (1910-1960).
Prethodnici Kijefgegor, Frojd.

Pesnici ekspresionizma su Bodler, Rembo, Malarme, Dostojevski (romansijer).

Osnovni stav svoje estetike, izazivanje, ekspresija najdujbljih impulsa modernog novog  čoveka 20 veka.

Mladi umetnici se bune protiv mehanizacije života i stravične sudbine čovečanstva (rat).
Zalažu se za potpune slobode u književnosti i umetnosti, životu. Odbacuju kult klasične lepote i harmonicnosti (antiratna raspolozenja).

Cilj umetničkog dela je izraz ličnih, subjektivnih raspoloženja i emocija. Ona izražavaju bolna stanja duše modernog čoveka.

Osnovne emocije koje izrazavaju su strah i nemir!
Prirodu i svet oko sebe doživljavaju kao neprijateljsku. Uzroci osećanja, otuđenost.

Edvard Munk “Krik” (slikar), emocija straha, unezveren čovek.
Cilj je da umetnost prikazuje unutrašnjost našeg bića.
Iskazati sebe i svoju najdublju unutrašnjost.

Časopisi, Juric, Akcija – Berlin, buktinja – Beč.

Hermen Hose, “Ne mozemo se voleti dok se ne razumemo”.
Razumemo se samo ako svet doživljavamo više u sebi!
Dobitnik Nobelove nagrede, razlika izmedju impresionizma I ekspresionizma.

Hose smatra da je ekspesionizam “kosmičko sazvežđe”, “bezvremeno osećanje sveta”, “sećanje na pradomovinu”.

Oskar Kokoška “Autoportret”, slika njega samog, kroz  unutrašnji doživljaj. Njegovo lice je izmučeno, zamišljeno.

Sinestazija, boje postaju stanje duha