adl adl

Impostor sindrom – šta je, kako nastaje i kako ga pobediti?

Da li ste osoba koja ne ume da prihvati kompliment? Da li često osećate kao da ne zaslužujete uspeh koji postižete? Da li se osećate kao da varate ljude i da ćete svakog časa biti otkriveni? Ako je vaš odgovor na ova pitanja potvrdan, dobrodošli u krug ljudi koji dostižu velike uspehe i pate od Impostor sindroma. Ako ne znate šta je ovo,  odgovor nađite u nastavku teksta.

devojka pod stresom

Veliki broj uspešnih i planetarno poznatih ljudi krije u sebi veliku tajnu. Oni se osećaju kao prevaranti, rođeni pod srećnom zvezdom i smatraju da ničim nisu zaslužili svoj uspeh.

Ovaj fenomen, na našem jeziku naziva se „sindrom prevaranta”, a zasniva se na verovanju da smo nedovoljni, neadekvatni i nesposobni promašaji, bez obzira na dokaze koji nam govore da smo prilično sposobni i uspešni.  

Čisto da razjasnimo, osobe koje zaista varaju ljude i čine prevare, ne mogu patiti od ovog sindroma, jer je njihov strah od razotkrivanja potpuno realan.

Dakle, sindrom prevaranta mogu imati samo oni koji zaista postižu uspehe, rade na nečemu, ostvare ciljeve, ali i dalje se osećaju loše povodom toga.

Šta je Impostor sindrom?

Impostorov sindrom (poznat i kao fenomen impostora, sindrom prevare ili iskustvo impostora) predstavlja psihološki sindrom ili šablon koji opisuje pojedince koji su obeleženi nesposobnošću da priznaju svoja postignuća i imaju uporni strah od razotktivanja njihovih uspeha kao „prevare“. 

Termin “Impostor sindrom” osimisli su, 1978. godine, klinički psiholozi Paulina R. Klans i Suzan A. Imes.

Impostor sindrom zahvata veoma inteligentne ljude, nezavisno od demografskog porekla.

Uprkos brojnim realnim pokazateljima o sposobnostima i vrednostima njihovog uspeha, ljudi koji boluju od ovog sindroma ostaju ubeđeni da su prevaranti i da ne zaslužuju ono pohvale ljudi.

Ovi ljudi svoj uspeh objašnjavaju kao sreću, koincidenciju, slučajnost ili rezultat varanja drugih ljudi.

Takođe, ljudi koji pate od sindroma prevare ne veruju u svoje sposobnosti, inteligenciju i smatraju da nisu kompetentni da budu uspešni.

Iako su se rana istraživanja ovog sinroma fokusirala na žene sa visokim dostignućima i niskim samopouzdanjem, utvrđeno je da Impostor sindrom danas ima jednak uticaj na oba pola.

Manifestacije Impostor sindroma

#1 “Ja sam prevarant”

Osoba koja pati od ove manifestacije Impostor sindroma plaši se da će biti otkrivena. Ona misli da će doći dan kada će svi njeni uspesi biti pokopani tako što će ljudi shvatiti da ništa nije zasluženo.

Na primer, Adam je redovni profesor na prestižnom univerzitetu. Smatra se jednim od vodećih stručnjaka za određenu oblast, često putuje na konferencije, radionice i nalazi se na vodećem položaju u svemu što radi. Adam je nedavno prisustovavo sastanku na visokom nivou. On se osetio neprijatno, jer su ga predstavili kao “cenjenog profesora”. Adam se tada osetio nesigurno i loše, mislio je da svi za stolom znaju šta rade, zaslužili su da budu tu. On misli da nije velika čast za njih što je on deo toga i oseća da će svakog trenutka zatražiti od njega da napusti sastanak.

Međutim, ovaj sindrom ne zahvata samo uspešne odrasle ljude.

Veoma je često da fazu “Ja sam prevarant” osećaju i mladi ljudi, koji tek upisuju srednju školu ili fakultet. Oni su uglavnom uvereni da su greškom ili sticajem srećnih okolnosti primljeni u neku instituciju i da će, kada greška bude otkrivena, biti izbačeni i poniženi, jer nisu dovoljno dobri.

#2 “Imao sam sreće”

Ova perspektiva Impostor sindroma, manifestuje se uglavnom kao misao: “Ja nisam pametan i talentovan, samo naporno radim.”

Na primer, Ana – ona je istraživački novinar i radi za jednu od poznatih novinskih kuća. Objavila je nekoliko važnih priča i dobila brojne nagrade koje vise na zidu njene kancelarije. Ipak, ona misli da je svaka priča koju napiše kraj njene karijere, da se neće dopasti urednicima ili čitaocima i da će, čak i u slučaju da ne dobije otkaz, svaku narednu temu dobiti kao plod čiste sreće, a ne dobrih sposobnosti. Ona misli da se njena karijera odvijala uspešno, samo zato jer je bila na pravom mestu u pravo vreme.

Ideja “Nisam talentovana, već samo naporno radim na tome…” je karakteristična za žene, posebno za one koje rade u muškom kolektivu.

Na primer, Ines je softverski inženjer u poznatoj tehnološkoj kompaniji. Njene ocene su najbolje u odnosu na sve zaposlene i već dva puta je bila unapređena. Međutim, Ines svoje zasluge pripisuje tome što dolazi gotovo dva sata pre ostalih zaposlenih i ostaje u kancelariji dok domar ne krene kući.

“Nisam počela sa programiranjem sa 14 godina, kao većina mojih muških kolega”, kaže ona. “Nisam rođeni inženjer, nego radim na tome da postignem ono što drugi rade zahvaljujući talentu…” – zaključuje Ines.

#3 “Nije to ništa posebno”

Iako nekad mislimo da su neki ljudi lažno skromni i ne umeju da prihvate komplimente, oni zapravo možda samo pate od Impostor sindroma.

Oni koji pate od ove manifestacije Impostor sindroma uglavnom nalaze izgovore zbog kojih su ostvarili nešto važno.

Oni vrlo često svoje uspehe objašnjavaju ovako:

  • “Nije to ništa posebno, sigurno nije bila ozbiljna konkurencija…”
  • “Nije bio težak test, sigurno je druga grupa bila teža…”
  • “Mora da sam bio jedini koji se prijavio…”
  • “To i onako nije bilo važno takmičenje…”
  • Ja lepa? Ma hajde, pogledaj ugojila sam se dva kilograma i kosa mi je kao slama, a i ovaj džemper je star…”

 

Kako nastaje Impostor sindrom?

Odgovor na ovo pitanje veoma je kompleksan.

Naučnici tvrde da Impostor sindrom nastaje kao kombinacija nekoliko razloga:

Naporan rad i opsednutost poslom

Kada osoba naporno radi, a veoma je inteligentna, ona često postiže velike uspehe. Naporan rad tako dovodi i do priznanja koja dobija od strane okoline. Onog trenutka kada vredan radnik posumnja u svoje kvalitete, on radi još više i bolje, da bi postao još bolji. Onda kada posao pređe u neku vrstu opsednutosti, javlja se i Impostor sindrom, upravo zbog napornog rada i straha da niste dovoljno dobri. Čak i kada dobija priznanja za svoj rad, osoba koja ima sindrom prevaranta nije zadovoljna sobom, pa tako sve više radi i sve gore se oseća. U situacijama kada sebi ne prizna da ima problem sa samopouzdanjem, ovo može postati veoma iscrpan proces i veoma naporan život.

Korišćenje šarma

Kada je neka osoba veoma šarmantna i harizmatična, veoma često lakše postiže uspehe. Zahvaljujući pažnji koju privlači, ovakva osoba može mnogo brže da dođe do nečega za šta se drugi ljudi bore duže vreme. Iz tog razloga, šarmantni ljudi neretko misle da varaju nekoga i da nisu zaslužili uspeh, neuzimajući u obzir da je šarm deo karaktera.

Porodica

Porodica takođe igra važnu ulogu. Jedan tim istraživača proučavao je veze između stilova roditeljstva i Imposter sindroma. Tom prilikom utvrđeno je da su i nedostatak roditeljskog staranja i previše roditeljskog staranja povezani sa višim mišljenjem o sebi.

Drugo istraživanje otkrilo je da porodična očekivanja takođe utiču na razvijanje Impostor sindroma. U porodicama u kojima deca moraju da zadovolje određena očekivanja roditelja i da se ponašaju po određenom šablonu da bi bili odobreni, često rastu deca koja kasnije imaju problem sa samopouzdanjem i samopoštovanjem, kao i sa vrednovanjem svog uspeha.

Tako nastaju nesigurne osobe, koje smatraju da im konstantno treba pohvala drugih, a onda, kada je dobiju, misle da ni to nije dovoljno.

Impostor sindrom kod studenata

Kada govorimo o učenicima i studentima, kod njih je fenomen prevaranta prisutan uglavnom u višim razredima srednje škole ili na završnoj godini fakulteta.

Kako se mladi ljudi često porede sa drugima, oni postaju nesigurni i uglavnom spuštaju samopouzdanje sve do trenutka kada pomišljaju da oni zapravo i ne zaslužuju uspehe i pohvale.

Vrlo često se dešava da studenti veruju da su na fakultet primljeni zbog sreće na prijemnom, a ne zbog realnih sjajnih rezultata. Zatim poveruju i da je ispit sjajno prošao jer su dobili samo pitanja koja su znali, iako su naučili gotovo čitavu knjigu.

Ista je situacija i kod srednjoškolaca, oni uglavnom posmatraju druge učenike koji se više trude i zato veruju da oni, koji su postigli uspeh na račun inteligencije, a ne pretereanog rada i ne zaslužuju uspeh.

 

Kako je adolescencija i rana mladost period promena i odrastanja, mladim ljudima još teže pada poređenje sa drugima, koje neretko sami forsiraju.

S obzirom na to da danas živimo u društvu kojim vladaju mediji i društvene mreže, nije isključeno da je to najveći okidač za razvijanje Impostor sindroma kod srednjoškolaca i studenata. Danas su, više nego ikad ranije, mladi ljudi u mogućnosti da posmatraju druge mlade ljude i da uočavaju njihove savršeno predstavljene živote na društvenim mrežama. 

Iako svi znamo da društvene mreže omogućavaju manipulaciju podacima i slikama, mladi ljudi uglavnom lako poveruju da su gori od drugih ili da nisu dovoljno lepi i pametni.

Ovo je prvi korak ka nastanku Impostor sindroma, a ključnu ulogu u razvijanju ovog poremećaja za mlade ljude ima porodica i bliska okolina prijatelja.

Ako mlada osoba osvesti da poređenje može dovesti ili do frustracije ili do motivacije, zavisno od perspektive gledanja na osobu sa kojom se poredi, vrlo lako će izbeći nastanak Impostor sindroma.

Veoma je važno navesti mlade ljude da samopouzdanje temelje na sopstvenim vrlinama i kvalitetima, a ne na ideji da nešto rade bolje od drugih.

Da li patite od Impostor sindroma?

Ako sumnjate da imate sindrom prevarante, mi ćemo vam dati nekoliko izjava, pomoću kojih ćete, ako budete iskreni prema sebi, shvatiti da li ovaj fenomen muči i vas.

Na svaku izjavu odgovorite sa DA ili NE.

  1. Osećam se kao da ne zaslužujem uspehe koje postižem.
  2. Čak i kada me ljudi hvale, osećam se kao da nisam postigao toliko koliko oni misle.
  3. Ponekad sam svestan da me hvale jer sam naporno radio, ali i dalje nemam osećaj da su zasluge moje.
  4. Plašim se da će ljudi shvatiti da nisam tako pametan kao što oni misle.
  5. Većina mojih uspeha zapravo i nije bila veliki izazov.
  6. Veoma mi je neprijatno kada mi neko daje komplimente.
  7. Umanjujem vrednost svojih dostignuća, jer mislim da nisu toliko važna koliko drugi ljudi pričaju.
  8. Kada me bliski ljudi hvale, imam utisak da to rade samo zato što me vole i žele da se osećam dobro.
  9. Uvek kritikujem sebe pre nego druge.
  10. Svoje uspehe često ne uočim dok mi neko drugi ne ukaže na njih.

Ako ste na više od 6 pitanja odgovorili potvrdno, verovatno zaista imate sklonosti ka omalovažavanju sebe i svojih dostignuća.

Ipak, ovaj test se ne može smatrati zvaničnim psihološkim testom, nego samo vidom orijentacije u vezi sa Impostor sindromom.

Dakle, ako mislite da zaista patite od ovog poremećaja, najsigurniji način da to utvrdite, jeste da obavite razgovor sa stručnjakom, odnosno, sa psihijatrom ili psihologom.

Poznati koji pate od Impostor sindroma

Meril Strip (Meryl Streep)

Poznata glumica govorila je o ovom fenomenu u nekoliko navrata.

Ona je svoj osećaj obasnila ovako: “Pomislim često: Ko bi želeo mene da vidi ponovo na filmu? Ne verujem da bi neko to zaista voleo…”

Ema Votson (Emma Watson)

Iako se proslavima u planetarno popularnom ostvarenju “Hari Poter”, a zatim i u filmu “Lepotica i zver”, Ema Votson je i dalje skromna devojka, koja pati od Impostor sindroma.

“Kada sam bila mlađa, to je bilo to, prosto sam glumila, to je bilo ono što sam radila. Danas, kada čujem pohvale na račun svoje glume, osećam se jako neprijatno. Potpuno se zatvaram u sebe. Osećam se kao prevarant, kao da sam imala sreće da budem deo nečega i kao da to nisam dobila svojom zaslugom, nego nizom srećnih okolnosti.” – objašnjava mlada glumica.

Robert Patison (Robert Pattinson)

“Zaista sam ponosan i po malo iznenađen što i dalje dobijam poslove. Kad god dobijem ulogu, osećam se kao da je možda nisam zaslužio i da ću svakog časa biti izbačen iz posla…” – rekao je ovaj planetarno popularni glumac.

Kejt Vinslet (Kate Winslet)

Decenijama poznata glumica objasnila je svoj Impostor sindrom ovako: “Ponekad se probudim jutro pre snimanja i pomislim da ja ne mogu više ovako, da sam prevarant i da ne zaslužujem ono što dobijam…”

Dženifer Lopez (Jennifer Lopez)

Priznajte da je ovo najveći šok za vas? Niste očekivali da se JLo nađe na ovoj listi, jer je ona jedna od najpoznatijih pevačica današnjice. Ipak, JLo je još jedna u nizu poznatih koji pate od sindroma prevaranta.

“Iako sam prodala više od 70 miliona albuma do sada, postoje trenuci u kojima se osećam kao da zaista nisam toliko dobra u onome što radim…” – rekla je ona.

Natali Portman (Natalie Portman)

“Na Harvard sam se upisala odmah nakon što je objavljen Rat zvezda – Epizoda 1. Najviše sam se plašila da će ljudi misliti da sam upisala fakultet samo zato što sam poznata i da ne zaslužujem da budem tu…” – objasnila je Natali.

Daniel Redklif (Daniel Radcliffe)

“Mislim da se najkreativniji ljudi bore sa ambicijom i anksioznošču u isto vreme. Svi oni uglavnom pate od niskog samopouzdanja i samopoštovanja. Potpuno mogu da se povežem sa tim. Veoma često se pitam da li je dobro to što radim, da li biram prave izbore ili je samo suđeno da sve bude ovako…” – rekao je on.

Lejdi Gaga (Lady Gaga)

“I dalje se osećam kao tiha, povučena i zapostavljena devojka iz srednje škole. Često moram da bodrim sebe i da ubedim sebe da sam ja super zvezda. Samo na taj način mogu da ustanem iz kreveta ujutru i da uradim ono što moji fanovi očekuju od mene.” – objasnila je Gaga.

Kako prevazići Impostor sindrom?

Ako patite od Impostor sindroma, ne očajavajte!

Postoje veoma jednostavni načini da prevaziđete ovaj osećaj, a mi ćemo vam dati nekoliko načina.

#1 Prihvatite činjenicu da ste imali ulogu u postizanju uspeha

Razmislite kada i zašto imate misli koje ukazuju da imate sindrom prevaranta.

Zatim analizirajte situaciju i razlislite šta ste sve uradili da biste postigli uspeh. Kada osvestite da ste se zaista angažovali i uložili puno truda, biće vam lakše da prihvatite da zaista imate zasluge.

#2 Fokusirajte se na svoje vrednosti

Ako sumnjate u sebe i svoje sposobnosti, to znači da niste sigurni koliko vredite. Iz tog razloga, važno je da razmislite o svojim vrlinama, umesto što stalno nalazite sebi mane. Fokusirajte se na vrline i podignite samopouzdanje.

#3 Zapamtite lepe stvari koje ljudi govore o vama

Kada vas neko hvali, jednostavno prihvatite pohvale i zapamtite lepe reči izgovorene na vaš račun. Ljudi koji pate od sindroma prevaranta, veoma često ignorišu komplimente, a memorišu zamerke, promenite to!

#4 Prestanite da se poredite sa drugima

Ako radite u kolektivu, vrlo je verovatno da ćete se porediti sa kolegama, to je prvi korak ka propasti. Svako je osoba za sebe i svako poslu pristupa drugačije, zato ne poredite sebe sa drugima, već dajte i sebi i njima pohvale za uspehe.

#5 Uočite Impostor sindrom

Ako se osećate nedovoljno, nesposobno ili imate nisko samopouzdanje, a znate da imate Impostor sindrom, jednostavno recite sebi: “Ok, osećam se ovako jer imam sindrom prevaranta.”, ovo će vam pomoći da se odmah osetite bolje, jer ćete shvatiti da vaše loše emocije proizvodi sindrom, a ne realnost.

#6 Motivišite sebe

Motivacija i afirmisanje su veoma važni u poslovnom svetu, posebno kada je konkurencija jaka. Nađite nekoliko minuta svakog dana i pročitajte nekoliko pozitivnih i ohrabrujućih misli, zatim se prisetite svojih ciljeva i želja i odmah će vam se fokus vratiti na pozitivne sfere vašeg života.

#7 Shvatite zašto imate nisko samopouzdanje

Ovo je još jedan važan korak u prevazilaženju sindroma prevaranta. Veoma je važno da znate ko vas je i kako uverio da ne vredite dovoljno. Razmislite o svom detinjstvu, o svojim roditeljima, pubertetu i uticaju okoline. Kada shvatite zašto ne verujete u sebe, lakše ćete prevazići ideju da je to istina i ubrzo ćete postati puni samopouzdanja.

#8 Razgovarajte sa nekim o svojim strahovima

Iako ovo deluje kao poražavajući korak, jer morate da priznate kako se osećate, veoma je važno da razgovarate sa nekim i da shvatite da niste jedini koji ima strahove.

Ljudi uglavnom ne govore o Impostor sindromu, jer često misle da su jedini koji se suočavaju sa ovim strahovima. Zapravo, to nikako nije tačno.

Skoro svako od nas se makar jednom suočio sa situacijom u kojoj je sumnjao u sebe i svoje kvalitete i sposobnosti.

Naučno je dokazano da pričanje o onome što nas muči može potpuno rešiti naš problem. Već sama činjenica da smo priznali šta osećamo, da smo o tome razgovarali i shvatili da nismo sami i jedini, veliki je korak ka oporavku od nekih misli ili strahova.

Iako razgovor liči na Sizifov posao, on zapravi nikad nije uzaludan.

Ako patite od ovog sindroma, vrlo je važno da radite na sebi i rešite ovaj problem. Budite uvereni da svako od nas prolazi kroz razne strahove svakodnevno, neko pati od stresa, neko od anksioznosti, ali samo neki imaju dovoljno hrabrosti da prevaziđu strah i svoj život učine mnogo boljim.

Budite jedan od onih ljudi koji su svoj život promenili zahvaljujući radu na sebi.

Impostor sindrom nije ništa više od umišljene ideje da ne vredite dovoljno, zato je potrebno da osvestite da to nikad nije tačno i da vredite mnogo više nego što mislite.

 

Podeli