Ko je bio Pavel Melnikov?

Pavel Ivanovič Melnikov (Па́вел Ива́нович Ме́льников) je bio ruski pisac čija se dela svrstavaju u klasična dela ruske književnosti. Savremenik Dostojevskog i Tolstoja, Pavel Melnikov je imao veliki uticaj na druge književene stvaraoce tog doba i njegova dela, među kojima se posebno ističu dva epska romana velikog opsega U šumama (В лесах) i Na brdima (На горах), takođe predstavljaju i značajne entografske zapise o zajednici i životu Starovernika u oblasti reke Volge i regije Trans-Volga u Rusiji XIX veka.

Pavel Melnikov – život i karijera

Pavel Melnikov je rođen 25. oktobra 1818. u siromašnoj plemićkoj porodici u gradu Nižni Novgorod (Нижний Новгород) gde se po penzionisanju i vratio i preminuo 01. februara 1883. godine. 

Čini se da je Melnikov oduvek pokazivao interesovanja za filologiju, nacionalnu kulturu, istoriju Rusije i ekonomiju. Godine 1834. upisuje Filološki fakultet Univerziteta u Kazanu gde je diplomirao 1837. i započeo svoju akademsku karijeru. 

Međutim, zbog navodnog incidenta koji se dogodio na Univerzitetu i o kome ne postoje nikakvi zapisi, Pavel Melnikov biva premešten u grad Perm (Пермь) gde počinje da radi kao nastavnik istorije i statistike u lokalnoj gimnaziji. 

Nakon dve godine (1839), po službenoj dužnosti se vraća u Nižni Novgorod i 1841. godine postaje dopisnik Arehološke komisije.

U periodu od 1845. do 1859. radi kao urednik nezvaničnih Pokrajinskih novina Nižni Novgoroda gde je i objavio brojne istorijske i etnografske zapise koje je sam prikupio. Zatim, godine 1847. postaje službenik generalnog guvernera Nižni Novgoroda na specijalnom zadatku, a 1850. postaje službenik Ministarstva unutrašnjih poslova sa posebnim zadatkom vezanim za Raskol u Ruskoj pravoslavnoj crkvi i dobija reputaciju ozloglašenog progonitelja Starovernika.

Međutim, sve se to menja nakon njegovog dugogodišnjeg istraživanja Raskola gde dolazi do zaključaka da se šizma desila zbog niskih moralnih vrednosti koje vladaju među ruskim pravoslavnim sveštenicima. Nakon smrti Nikolaja I, prvi počinje da se zalaže za versku toleranciju koju iskazuje u delima koje je sastavio za Velikog kneza Konstantina. 

U penziju odlazi 1866. godine, seli se u Moskvu i posvećuje se književnom radu u potpunosti, a od 1868. postaje stalni zaposleni Ruskog glasnika.

Pavel Melnikov – stvaralaštvo

Mnogi opisuju Pavela Melnikova kao romansijera provincijskog života i života Starovernika. Kao književni stvaralac, Pavel Melnikov je poznat je pod svojim pseudonimom Andrej Pečerski (Андрей Печерский).

Za razliku od nekih savremenika, tokom svog života nije postao poznat na zapadu pošto je jedino njegova knjiga U šumama prevedena na francuski i nemački jeziku u 19. veku. Njegove knjige su počele da se prevode na engleski u poslednjih 20 godina, stoga ne postoji previše biografskih podataka i književne kritike stvaralaštva Pavela Melnikova na drugim jezicima osim na ruskom. 

Opus Pavela Melnikova sastoji se iz beleški sa putovanja, desetak kratkih radova i dva epska romana i svako od dela je usko povezano sa događajima u njegovom životu. Melnikov prvi književni rad Beleške sa putovanja iz provincije Tambov do Sibira (Дорожные записки на пути из Тамбовской губернии в Сибирь), koje objavljuje u periodu između 1839. i 1841., nastale su kao rezultat njegovog ,,izgnaničkog” zadatka u Permu. Najveći deo njegovih kratkih radova i posebno dva romana potiču direktno iz iskustva samog pisca kao zvaničnika Ministarstva unutrašnjih poslova. 

Godine 1840. izdaje prvu priču u Književnim novinama (Литературная газета) pod nazivom „O tome ko je bio Elpidifor Perfilijevič i koje su pripreme obavljene u gradu Černograd za njegov imendan” (О том, кто такой был Елпидифор Перфильевич и какие приготовления делались в городе Чернограде к его именинам). Zbog loše kritike koja ga je ocenila kao slabu imitaciju Gogolja, prestaje da piše fikciju do 1852. godine kada je po nagovoru i savetu svog prijatelja Vladimira Dala objavio priču o Krasilnikovima (Красильниковы) u kojoj izražava oštru kritiku prema despotismu i neznanju koje vlada među bogatim trgovcima. 

Posle dugogodišnjeg istraživanja Raskola, 1854. izdaje Izveštaj o trenutnom stanju Raskola (Отчете о современном состоянии раскола) gde razlog za šizmu vidi u niskom moralu koji je vladao među sveštenicima. U svojim izveštajima koje je sastavio za Velikog kneza Konstantitna Zapisi o ruskom Raskolu (Записка о русской расколе, 1857) i Pismima o Raskolu (Письма о расколе, 1862) jasno se vidi da je jedan od prvih koji se zalagao za versku toleranciju. U istim delima izjavljuje da je 200-godišnji progon Starovernika bio potpuno bespotreba i štetan. 

Upravo ove promena u stavu pokrenula je kontroverzu među ruskim književnim kritičarima predrevolucijske i SSSR-ovske Rusije koji su njegovo pisanje ocenili kao nepogodno.

U međuvremenu, u periodu 1857-1859, objavljuje priče u Ruskom glasniku koje se bave temama karijerizma, pronevere, okrutne opresije nad seljanima i teškog kmetskog života.

Dilogija U šumama i Na brdima

U periodu dok je živeo u Moskvi napisao je brojna dela o istoriji, istorijske romane, i počeo da radi na svom poslednjem radu, dilogiji U šumama (1871-1874) i Na brdima (1875-1881).

Dilogija govori o Starovernicima iz regije reke Volge iz sredine 19. veka, njihovim običajima, isposništvu, tajnim sektama. U centru romana nalaze se životi nekoliko trgovačkih porodica na okretnici istorije, kada su trgovci počinjali da dobijaju pravu moć u ruskom društvu.

Jedna od glavnih tema u njegovoj dilogiji je ispravnost i pravičnost Starovenika koja zapravo predstavlja povezujuću nit sa starom ruskom književnom tradicijom koja se foksusira na hrišćanske vrednosti. 

Pavel Melnikov stvara jasan kocept nacionalnih likova koji su puni nesavršenosti, grešni i skloni nestašlucima ali u isto vreme hrabri, dobronamerni likovi koji u teškim ituacijiama pokazuju velikodušnosti i posvećenosti porodicu. Njegovi portreti Starovenika predstavljaju glavni deo teksta dilogije.

Prikazi karaktera, jezika i stila u dilogiji su pod uticajem folklorne estetike koja je postala popularna u 19. veku. Pavel Melnikov u svoje delo uključuje bogat etnografski i tradicionalni materijal folkolra (pesme, priče, legende, izreke, opise narodnih običaja i tradicija), rekonstruiše motive slovenske paganske mitologije i koristi dijalekte Trans-Volga regiona. 

Na kraju

Za moderne čitaoce, Pavel Melnikov i njegova dela su interesantni ne samo zbog estetike već i zbog piščeve ljubavi prema nacionalnom nasleđu i kulturi. Njegova dela inspirisala su M. V. Nesterova da naslika neke od svojih najpoznatijih dela kao i kompozitora N.A. Rimskog Korsakova za operu Legenda grada Kiteža i deve Fevronije (Сказание о граде Китеже и деве Февронии). Njegova dilogija koju je Maksim Gorki nazvao „prelepom Ruskom pesmom“,  postala je delo klasične ruske književnosti zbog čistoće i bogatstva jezika.