Primarni novac (monetarna baza)
Proces kreiranja primarnog novca naziva se primarnom emisijom i on predstavlja monopolsko pravo Centralne Banke. Proces kreiranja novčane mase naziva se primarnom emisijom i taj proces sprovode poslovne banke.
Primarni novac se definiše kao zbir obaveza Centralne Banke prema nebankarskom sektoru i poslovnim bankama.
B – primarni novac(M0)
R – rezerve depozitnih institucija
G – gotovina
U analizi primarnog novca koriste se dve metode:
- metod „upotrebe” koji polazi od pasive bilansa Centralne Banke i upućuje na strukturu(gotovina i depoziti) ili raspored primarnog novca,
- metod „kreiranja” koji polazi od aktive bilansa Centralne Banke i ukazuje na tokove kreiranja primarnog novca.
Osnovni tokovi formiranja primarnog novca:
- operacije na otvorenom tržištu,
- krediti Centralne Banke poslovnim bankama,
- kreditiranje neposrednih komitenata Centralne Banke,
- devizne transakcije Centralne Banke.
Operacije na otvorenom tržištu
Operacije na otvorenom tržištu predstavljaju kupovinu i prodaju, po pravilu državnnih, hartija od vrednosti različitih rokova dospeća od strane Centralne Banke. Fed primenjuje ovaj vid formiranja primarnog novca. U nekim manje razvijenim zemljama može da se radi o kupoprodaji hartija od vrednosti koje emituje Centralna Banka(u Srbiji su to blagajnički zapisi). Kupovinom hartija od vrednosti dolazi do kreiranja primarnog novca, a njihovom prodajom do smanjenja. Centralna Banka te hartije od vrednosti kupuje od nebankarskog sektora ili banaka i tada rastu kreditne rezerve poslovnih banaka kod Centralne Banke što stvara osnovu za monetarnu multiplikaciju. Ove operacije se sprovode na dva načina:
- kroz direktnu kupovinu ili prodaju državnih hartija od vrednosti i to su trajne operacije
- putem REPO sporazuma u kome su ugovorene strane Centralna Banka i poslovne banke i to su privremene operacije
Kupovina državnih hartija od vrednosti:
Aktiva |
Bilans stanja Centralne Banke |
Pasiva |
|||
Državne hartije od vrednosti |
1000 |
Depoziti banaka(rezerve) |
1000 |
||
1000 |
1000 |
||||
Mi možemo da kupujemo hartije od vrednosti koliko imamo para, a Centralna Banka može da kupuje koliko hoće. Kupovinom državnih hartija od vrednosti dolazi do rasta primarnog novca jer rastu rezerve.
Prodaja državnih hartija od vrednosti:
Aktiva |
Bilans stanja Centralne Banke |
Pasiva |
|||
Državne hartije od vrednosti |
-1000 |
Depoziti banaka(rezerve) |
-1000 |
||
-1000 |
-1000 |
||||
Krediti Centralne Banke poslovnim bankama
U normalnim okolnostima ovi krediti se koriste u svrhe kontinuiranog funkcionisanja sistema platnog prometa. Poslovne banke uzimaju kredite od Centralne Banke iz dva razloga:
- Održanje likvidnosti pojedinih banaka – Centralna Banka se javlja u funkciji zajmodavca. Poslovne banke uvek moraju biti likvidne i zato formiarju rezerve likvidnosti. Banke te rezerve drže u vidu primarnih i sekundarnih rezervi likvidnosti. Primarne čine sredstva na računu kod Centralne Banke, kod korespodentskih banaka i gotovina u blagajni. One ne donose kamatu i zato ih poslovne banke drže na minimalnom nivou. Veći deo rezervi drži se u vidu sekundarnih rezervi likvidnosti. To su različite hartije od vrednosti koje donose kamatu. Ako ni one nisu dovoljne, poslovne banke mogu se obratiti Centralnoj Banci i tražiti kredit za likvidnost.
- Sprovođenje selektivne kreditne politike. U prošlosti su kod nas ovi krediti zauzimali vrlo značajno mesto zbog nedovoljno razvijenog sistema monetarnog regulisanja. Ovo regulisanje funkcioniše tako što poslovna banka u prvom koraku odobrava kredit klijentu, a u drugom koraku isti kredit refinansira kod Centralne Banke. Svrha ovih kredita je da podrže strukturni razvoj privrede, a posebno razvoj određenih privrednih grana(metalna industrija, brodogradnja, proizvodnja za izvoz…).
Poslovna banka dobija kredit:
Aktiva |
Bilans stanja Centralne Banke |
Pasiva |
|||
Krediti banaka |
1000 |
Depoziti banaka |
1000 |
||
1000 |
1000 |
||||
Poslovna banka vraća kredit:
Aktiva |
Bilans stanja Centralne Banke |
Pasiva |
|||
Krediti banaka |
-1000 |
Depoziti banaka |
-1000 |
||
-1000 |
-1000 |
||||
Kreditiranje neposrednih komitenata Centralne Banke
To je zapravo kreditiranje države. Ovaj instrument ne postoji kod Fed-a. U razvijenim privredama ovo zaduživanje se realizuje preko finansijskih tržišta i emisije javnog duga, a u manje razvijenim finansiranje budžetskog deficita se vrši direktnim kreditima od Centralne Banke i to predstavlja čistu nepromenjenu emisiju novca koja po pravilu ima inflatorne posledice. Jedino kraktoročno zaduživanje države kod Centralne Banke usled neusklađenosti tekućih priliva i odliva države putem kredita Centralne Banke može da bude opravdano, a sve ostalo je neprihvatljivo.
Ministarstvo finansija dobija kredit:
Aktiva |
Bilans stanja Centralne Banke |
Pasiva |
|||
Krediti države |
1000 |
Depoziti države |
1000 |
||
1000 |
1000 |
||||
Ministarstvo finansija vrši plaćanje:
Aktiva |
Bilans stanja Centralne Banke |
Pasiva |
|||
Krediti države |
-1000 |
Depoziti države |
-1000 |
||
-1000 |
-1000 |
||||
Devizne transakcije Centralne Banke
Devizne transakcije Centralne Banke predstavljaju autonomni kanal emisije primarnog novca. U aktivi bilansa Centralne Banke nalaze se devizna potraživanja(rezerve), a u pasivi devitne obaveze. Povećanje deviznih potraživanja ili smanjenje deviznih obaveza deliju u pravcu kreiranja primarnog novca i obrnuto, u pravcu njegovog povlačenja.
Ako Centralna Banka dopusti da ove transakcije menjaju nivo primarnog novca, onda se one nazivaju nesterilizovanim deviznim transakcijama, a ako Centralna Banka odluči da preduzme kompenzatorne transakcije sa ciljem da nivo primarnog novca ostane nepromenjen, onda se one nazivaju sterilizovanim deviznim transakcijama.
Centralna Banka kupuje devizna potraživanja(rast deviznih rezervi):
Aktiva |
Bilans stanja Centralne Banke |
Pasiva |
|||
Devizna aktiva |
1000 |
Depoziti banaka |
1000 |
||
1000 |
1000 |
||||
Centralna Banka prodaje devizna potraživanja(pad deviznih rezervi):
Aktiva |
Bilans stanja Centralne Banke |
Pasiva |
|||
Devizna aktiva |
-1000 |
Depoziti banaka |
-1000 |
||
-1000 |
-1000 |
||||
Aktiva |
Bilans stanja Centralne Banke SAD |
Pasiva |
||
Državne hartije od vrednosti |
87,4% |
Gotovina u opticaju |
91,0% |
|
Krediti bankama |
0,0% |
Depoziti banaka |
3,6% |
|
Hartije od vrednosti državnih agencija |
0,6% |
Depoziti države |
1,0% |
|
Zlatnicertifikati i certifikati o SDR |
4,1% |
Depoziti institucija iz inostranstva |
0,1% |
|
Devizna aktiva |
3,5% |
Stavke odgođenih plaćanja |
1,0% |
|
Sredstva u procesu naplate |
0,9% |
Ostale obaveze |
1,0% |
|
Ostala aktiva |
3,5% |
Kapital |
2,4% |
|
100% |
100% |
|||
- Kroz ovaj bilans vide se kanali primarne emisije.
- Centralna Banka ne plaća kamatu za svoje obaveze.
- SDR – Specijalna prava vučenja(Specail Drawing Rights) – međunarodne valute koje emituje MMF umesto zlata.
Aktiva |
Bilans stanja Centralne Banke manje razvijenih zemalja |
Pasiva |
|
1. Devizna aktiva | 1. Primarni novac | ||
1.1 Zlato | 1.1 Gotovina u opticaju | ||
1.2 SDR | 1.2 Blagajna banaka | ||
1.3 Pozicija kod MMF-a | 1.3 Depoziti banaka | ||
1.4 Efektiva i depoziti po viđenju u stranim bankama | 1.4 Depoziti ostalih finansijskih institucija | ||
1.5 Oročeni depoziti u stranim bankama | 2. Devizna pasiva | ||
1.6 Plasmani u hartije od vrednosti u devizama | 2.1 Krediti MMF-a | ||
2. Krediti državi | 2.2 Obaveze prema međunarodnim organizacijama | ||
2.1 Krediti u domaćoj valuti | 2.3 Obaveze prema stranim bankama | ||
2.2 Krediti u devizama | 3. Depoziti države | ||
3. Krediti bankama | 4. Hartije od vrednosti Centralne Banke | ||
5. Kapital | |||
Fed kupuje hartije od vrednosti na sekundarnom tržištu, a ako direktno odobrava kredit državi, onda se to odvija na primarnom tržištu. Krediti bankama se ne mogu desiti u Fed-u, pa je jedini način da se poveća količina primarnog novca preko operacija na otvorenom tržištu. Operacije na otvorenom tržištu su prisutne i kod manje razvijenih zemalja, ali samo u vidu povlačenja primarnog novca.
Kod nas 88% otpada na deviznu aktivu(devizne transakcije Centralne Banke) i to je osnovni tok emisije primarnog novca. Kod nas 66,6% čine depoziti a 33,3% gotovina. Kod nas takođe nema kredita državi i bankama, već samo neka koji su zaostavština iz prošlosti.