Primarni novac (monetarna baza)

0

Proces kreiranja primarnog novca naziva se primarnom emisijom i on predstavlja monopolsko pravo Centralne Banke. Proces kreiranja novčane mase naziva se primarnom emisijom i taj proces sprovode poslovne banke.

Primarni novac se definiše kao zbir obaveza Centralne Banke prema nebankarskom sektoru i poslovnim bankama.

 B – primarni novac(M0)

R – rezerve depozitnih institucija

G – gotovina

 U analizi primarnog novca koriste se dve metode:

  • metod „upotrebe” koji polazi od pasive bilansa Centralne Banke i upućuje na strukturu(gotovina i depoziti) ili raspored primarnog novca,
  • metod „kreiranja” koji polazi od aktive bilansa Centralne Banke i ukazuje na tokove kreiranja primarnog novca.

Osnovni  tokovi formiranja primarnog novca:

  • operacije na otvorenom tržištu,
  • krediti Centralne Banke poslovnim bankama,
  • kreditiranje neposrednih komitenata Centralne Banke,
  • devizne transakcije Centralne Banke.

 Operacije na otvorenom tržištu

Operacije na otvorenom tržištu predstavljaju kupovinu i prodaju, po pravilu državnnih, hartija od vrednosti različitih rokova dospeća od strane Centralne Banke. Fed primenjuje ovaj vid formiranja primarnog novca. U nekim manje razvijenim zemljama može da se radi o kupoprodaji hartija od vrednosti koje emituje Centralna Banka(u Srbiji su to blagajnički zapisi). Kupovinom hartija od vrednosti dolazi do kreiranja primarnog novca, a njihovom prodajom do smanjenja. Centralna Banka te hartije od vrednosti kupuje od nebankarskog sektora ili banaka i tada rastu kreditne rezerve poslovnih banaka kod Centralne Banke što stvara osnovu za monetarnu multiplikaciju. Ove operacije se sprovode na dva načina:

  • kroz direktnu kupovinu ili prodaju državnih hartija od vrednosti i to su trajne operacije
  • putem REPO sporazuma u kome su ugovorene strane Centralna Banka i poslovne banke i to su privremene operacije

Kupovina državnih hartija od vrednosti:

Aktiva

Bilans stanja Centralne Banke

Pasiva

Državne hartije od vrednosti

1000

Depoziti banaka(rezerve)

1000

1000

1000

Mi možemo da kupujemo hartije od vrednosti koliko imamo para, a Centralna Banka može da kupuje koliko hoće. Kupovinom državnih hartija od vrednosti dolazi do rasta primarnog novca jer rastu rezerve.

Prodaja državnih hartija od vrednosti:

Aktiva

Bilans stanja Centralne Banke

Pasiva

Državne hartije od vrednosti

-1000

Depoziti banaka(rezerve)

-1000

-1000

-1000

 Krediti Centralne Banke poslovnim bankama

U normalnim okolnostima ovi krediti se koriste u svrhe kontinuiranog funkcionisanja sistema platnog prometa. Poslovne banke uzimaju kredite od Centralne Banke iz dva razloga:

  • Održanje likvidnosti pojedinih banaka – Centralna Banka se javlja u funkciji zajmodavca. Poslovne banke uvek moraju biti likvidne i zato formiarju rezerve likvidnosti. Banke te rezerve drže u vidu primarnih i sekundarnih rezervi likvidnosti. Primarne čine sredstva na računu kod Centralne Banke, kod korespodentskih banaka i gotovina u blagajni. One ne donose kamatu i zato ih poslovne banke drže na minimalnom nivou. Veći deo rezervi drži se u vidu sekundarnih rezervi likvidnosti. To su različite hartije od vrednosti koje donose kamatu. Ako ni one nisu dovoljne, poslovne banke mogu se obratiti Centralnoj Banci i tražiti kredit za likvidnost.
  • Sprovođenje selektivne kreditne politike. U prošlosti su kod nas ovi krediti zauzimali vrlo značajno mesto zbog nedovoljno razvijenog sistema monetarnog regulisanja. Ovo regulisanje funkcioniše tako što poslovna banka u prvom koraku odobrava kredit klijentu, a u drugom koraku isti kredit refinansira kod Centralne Banke. Svrha ovih kredita je da podrže strukturni razvoj privrede, a posebno razvoj određenih privrednih grana(metalna industrija, brodogradnja, proizvodnja za izvoz…).

Poslovna banka dobija kredit:

Aktiva

Bilans stanja Centralne Banke

Pasiva

Krediti banaka

1000

Depoziti banaka

1000

1000

1000

Poslovna banka vraća kredit:

Aktiva

Bilans stanja Centralne Banke

Pasiva

Krediti banaka

-1000

Depoziti banaka

-1000

-1000

-1000

 Kreditiranje neposrednih komitenata Centralne Banke

To je zapravo kreditiranje države. Ovaj instrument ne postoji kod Fed-a. U razvijenim privredama ovo zaduživanje se realizuje preko finansijskih tržišta i emisije javnog duga, a u manje razvijenim finansiranje budžetskog deficita se vrši direktnim kreditima od Centralne Banke i to predstavlja čistu nepromenjenu emisiju novca koja po pravilu ima inflatorne posledice. Jedino kraktoročno zaduživanje države kod Centralne Banke usled neusklađenosti tekućih priliva i odliva države putem kredita Centralne Banke može da bude opravdano, a sve ostalo je neprihvatljivo.

Ministarstvo finansija dobija kredit:

Aktiva

Bilans stanja Centralne Banke

Pasiva

Krediti države

1000

Depoziti države

1000

1000

1000

Ministarstvo finansija vrši plaćanje:

Aktiva

Bilans stanja Centralne Banke

Pasiva

Krediti države

-1000

Depoziti države

-1000

-1000

-1000

Devizne transakcije Centralne Banke

Devizne transakcije Centralne Banke predstavljaju autonomni kanal emisije primarnog novca. U aktivi bilansa Centralne Banke nalaze se devizna potraživanja(rezerve), a u pasivi devitne obaveze. Povećanje deviznih potraživanja ili smanjenje deviznih obaveza deliju u pravcu kreiranja primarnog novca i obrnuto, u pravcu njegovog povlačenja.

Ako Centralna Banka dopusti da ove transakcije menjaju nivo primarnog novca, onda se one nazivaju nesterilizovanim deviznim transakcijama, a ako Centralna Banka odluči da preduzme kompenzatorne transakcije sa ciljem da nivo primarnog novca ostane nepromenjen, onda se one nazivaju sterilizovanim deviznim transakcijama.

Centralna Banka kupuje devizna potraživanja(rast deviznih rezervi):

Aktiva

Bilans stanja Centralne Banke

Pasiva

Devizna aktiva

1000

Depoziti banaka

1000

1000

1000

Centralna Banka prodaje devizna potraživanja(pad deviznih rezervi):

Aktiva

Bilans stanja Centralne Banke

Pasiva

Devizna aktiva

-1000

Depoziti banaka

-1000

-1000

-1000

 

Aktiva

Bilans stanja Centralne Banke SAD

Pasiva

Državne hartije od vrednosti

87,4%

Gotovina u opticaju

91,0%

Krediti bankama

0,0%

Depoziti banaka

3,6%

Hartije od vrednosti državnih agencija

0,6%

Depoziti države

1,0%

Zlatnicertifikati i certifikati o SDR

4,1%

Depoziti institucija iz inostranstva

0,1%

Devizna aktiva

3,5%

Stavke odgođenih plaćanja

1,0%

Sredstva u procesu naplate

0,9%

Ostale obaveze

1,0%

Ostala aktiva

3,5%

Kapital

2,4%

100%

100%

  • Kroz ovaj bilans vide se kanali primarne emisije.
  • Centralna Banka ne plaća kamatu za svoje obaveze.
  • SDR – Specijalna prava vučenja(Specail Drawing Rights) – međunarodne valute koje emituje MMF umesto zlata.
Aktiva

Bilans stanja Centralne Banke manje razvijenih zemalja

Pasiva

1. Devizna aktiva1. Primarni novac
1.1 Zlato1.1 Gotovina u opticaju
1.2 SDR1.2 Blagajna banaka
1.3 Pozicija kod MMF-a1.3 Depoziti banaka
1.4 Efektiva i depoziti po viđenju u stranim bankama1.4 Depoziti ostalih finansijskih institucija
1.5 Oročeni depoziti u stranim bankama2. Devizna pasiva
1.6 Plasmani u hartije od vrednosti u devizama2.1 Krediti MMF-a
2. Krediti državi2.2 Obaveze prema međunarodnim organizacijama
2.1 Krediti u domaćoj valuti2.3 Obaveze prema stranim bankama
2.2 Krediti u devizama3. Depoziti države
3. Krediti bankama4. Hartije od vrednosti Centralne Banke
5. Kapital

Fed kupuje hartije od vrednosti na sekundarnom tržištu, a ako direktno odobrava kredit državi, onda se to odvija na primarnom tržištu. Krediti bankama se ne mogu desiti u Fed-u, pa je jedini način da se poveća količina primarnog novca preko operacija na otvorenom tržištu. Operacije na otvorenom tržištu su prisutne i kod manje razvijenih zemalja, ali samo u vidu povlačenja primarnog novca.

Kod nas 88% otpada na deviznu aktivu(devizne transakcije Centralne Banke) i to je osnovni tok emisije primarnog novca. Kod nas 66,6% čine depoziti a 33,3% gotovina. Kod nas takođe nema kredita državi i bankama, već samo neka koji su zaostavština iz prošlosti.

Ostavite komentar