Primarni novac (monetarna baza)

Proces kreiranja primarnog novca naziva se primarnom emisijom i on predstavlja monopolsko pravo Centralne Banke. Proces kreiranja novčane mase naziva se primarnom emisijom i taj proces sprovode poslovne banke.

Primarni novac se definiše kao zbir obaveza Centralne Banke prema nebankarskom sektoru i poslovnim bankama.

 B – primarni novac(M0)

R – rezerve depozitnih institucija

G – gotovina

 U analizi primarnog novca koriste se dve metode:

• metod „upotrebe” koji polazi od pasive bilansa Centralne Banke i upućuje na strukturu(gotovina i depoziti) ili raspored primarnog novca,
• metod „kreiranja” koji polazi od aktive bilansa Centralne Banke i ukazuje na tokove kreiranja primarnog novca.

Osnovni  tokovi formiranja primarnog novca:

• operacije na otvorenom tržištu,
• krediti Centralne Banke poslovnim bankama,
• kreditiranje neposrednih komitenata Centralne Banke,
• devizne transakcije Centralne Banke.

 Operacije na otvorenom tržištu

Operacije na otvorenom tržištu predstavljaju kupovinu i prodaju, po pravilu državnnih, hartija od vrednosti različitih rokova dospeća od strane Centralne Banke. Fed primenjuje ovaj vid formiranja primarnog novca. U nekim manje razvijenim zemljama može da se radi o kupoprodaji hartija od vrednosti koje emituje Centralna Banka(u Srbiji su to blagajnički zapisi). Kupovinom hartija od vrednosti dolazi do kreiranja primarnog novca, a njihovom prodajom do smanjenja. Centralna Banka te hartije od vrednosti kupuje od nebankarskog sektora ili banaka i tada rastu kreditne rezerve poslovnih banaka kod Centralne Banke što stvara osnovu za monetarnu multiplikaciju. Ove operacije se sprovode na dva načina:

• kroz direktnu kupovinu ili prodaju državnih hartija od vrednosti i to su trajne operacije
• putem REPO sporazuma u kome su ugovorene strane Centralna Banka i poslovne banke i to su privremene operacije

Kupovina državnih hartija od vrednosti:

Aktiva	Bilans stanja Centralne Banke				Pasiva
Državne hartije od vrednosti		1000	Depoziti banaka(rezerve)	1000
1000			1000

Mi možemo da kupujemo hartije od vrednosti koliko imamo para, a Centralna Banka može da kupuje koliko hoće. Kupovinom državnih hartija od vrednosti dolazi do rasta primarnog novca jer rastu rezerve.

Prodaja državnih hartija od vrednosti:

Aktiva	Bilans stanja Centralne Banke				Pasiva
Državne hartije od vrednosti		-1000	Depoziti banaka(rezerve)	-1000
-1000			-1000

 Krediti Centralne Banke poslovnim bankama

U normalnim okolnostima ovi krediti se koriste u svrhe kontinuiranog funkcionisanja sistema platnog prometa. Poslovne banke uzimaju kredite od Centralne Banke iz dva razloga:

• Održanje likvidnosti pojedinih banaka – Centralna Banka se javlja u funkciji zajmodavca. Poslovne banke uvek moraju biti likvidne i zato formiarju rezerve likvidnosti. Banke te rezerve drže u vidu primarnih i sekundarnih rezervi likvidnosti. Primarne čine sredstva na računu kod Centralne Banke, kod korespodentskih banaka i gotovina u blagajni. One ne donose kamatu i zato ih poslovne banke drže na minimalnom nivou. Veći deo rezervi drži se u vidu sekundarnih rezervi likvidnosti. To su različite hartije od vrednosti koje donose kamatu. Ako ni one nisu dovoljne, poslovne banke mogu se obratiti Centralnoj Banci i tražiti kredit za likvidnost.
• Sprovođenje selektivne kreditne politike. U prošlosti su kod nas ovi krediti zauzimali vrlo značajno mesto zbog nedovoljno razvijenog sistema monetarnog regulisanja. Ovo regulisanje funkcioniše tako što poslovna banka u prvom koraku odobrava kredit klijentu, a u drugom koraku isti kredit refinansira kod Centralne Banke. Svrha ovih kredita je da podrže strukturni razvoj privrede, a posebno razvoj određenih privrednih grana(metalna industrija, brodogradnja, proizvodnja za izvoz…).

Poslovna banka dobija kredit:

Aktiva	Bilans stanja Centralne Banke			Pasiva
Krediti banaka		1000	Depoziti banaka		1000
1000			1000

Poslovna banka vraća kredit:

Aktiva	Bilans stanja Centralne Banke			Pasiva
Krediti banaka		-1000	Depoziti banaka		-1000
-1000			-1000

 Kreditiranje neposrednih komitenata Centralne Banke

To je zapravo kreditiranje države. Ovaj instrument ne postoji kod Fed-a. U razvijenim privredama ovo zaduživanje se realizuje preko finansijskih tržišta i emisije javnog duga, a u manje razvijenim finansiranje budžetskog deficita se vrši direktnim kreditima od Centralne Banke i to predstavlja čistu nepromenjenu emisiju novca koja po pravilu ima inflatorne posledice. Jedino kraktoročno zaduživanje države kod Centralne Banke usled neusklađenosti tekućih priliva i odliva države putem kredita Centralne Banke može da bude opravdano, a sve ostalo je neprihvatljivo.

Ministarstvo finansija dobija kredit:

Aktiva	Bilans stanja Centralne Banke			Pasiva
Krediti države		1000	Depoziti države		1000
1000			1000

Ministarstvo finansija vrši plaćanje:

Aktiva	Bilans stanja Centralne Banke			Pasiva
Krediti države		-1000	Depoziti države		-1000
-1000			-1000

Devizne transakcije Centralne Banke

Devizne transakcije Centralne Banke predstavljaju autonomni kanal emisije primarnog novca. U aktivi bilansa Centralne Banke nalaze se devizna potraživanja(rezerve), a u pasivi devitne obaveze. Povećanje deviznih potraživanja ili smanjenje deviznih obaveza deliju u pravcu kreiranja primarnog novca i obrnuto, u pravcu njegovog povlačenja.

Ako Centralna Banka dopusti da ove transakcije menjaju nivo primarnog novca, onda se one nazivaju nesterilizovanim deviznim transakcijama, a ako Centralna Banka odluči da preduzme kompenzatorne transakcije sa ciljem da nivo primarnog novca ostane nepromenjen, onda se one nazivaju sterilizovanim deviznim transakcijama.

Centralna Banka kupuje devizna potraživanja(rast deviznih rezervi):

Aktiva	Bilans stanja Centralne Banke			Pasiva
Devizna aktiva		1000	Depoziti banaka		1000
1000			1000

Centralna Banka prodaje devizna potraživanja(pad deviznih rezervi):

Aktiva	Bilans stanja Centralne Banke			Pasiva
Devizna aktiva		-1000	Depoziti banaka		-1000
-1000			-1000

 

Aktiva	Bilans stanja Centralne Banke SAD			Pasiva
Državne hartije od vrednosti		87,4%	Gotovina u opticaju	91,0%
Krediti bankama		0,0%	Depoziti banaka	3,6%
Hartije od vrednosti državnih agencija		0,6%	Depoziti države	1,0%
Zlatnicertifikati i certifikati o SDR		4,1%	Depoziti institucija iz inostranstva	0,1%
Devizna aktiva		3,5%	Stavke odgođenih plaćanja	1,0%
Sredstva u procesu naplate		0,9%	Ostale obaveze	1,0%
Ostala aktiva		3,5%	Kapital	2,4%
100%			100%

• Kroz ovaj bilans vide se kanali primarne emisije.
• Centralna Banka ne plaća kamatu za svoje obaveze.
• SDR – Specijalna prava vučenja(Specail Drawing Rights) – međunarodne valute koje emituje MMF umesto zlata.

Aktiva	Bilans stanja Centralne Banke manje razvijenih zemalja		Pasiva
1. Devizna aktiva		1. Primarni novac
1.1 Zlato		1.1 Gotovina u opticaju
1.2 SDR		1.2 Blagajna banaka
1.3 Pozicija kod MMF-a		1.3 Depoziti banaka
1.4 Efektiva i depoziti po viđenju u stranim bankama		1.4 Depoziti ostalih finansijskih institucija
1.5 Oročeni depoziti u stranim bankama		2. Devizna pasiva
1.6 Plasmani u hartije od vrednosti u devizama		2.1 Krediti MMF-a
2. Krediti državi		2.2 Obaveze prema međunarodnim organizacijama
2.1 Krediti u domaćoj valuti		2.3 Obaveze prema stranim bankama
2.2 Krediti u devizama		3. Depoziti države
3. Krediti bankama		4. Hartije od vrednosti Centralne Banke
		5. Kapital

Fed kupuje hartije od vrednosti na sekundarnom tržištu, a ako direktno odobrava kredit državi, onda se to odvija na primarnom tržištu. Krediti bankama se ne mogu desiti u Fed-u, pa je jedini način da se poveća količina primarnog novca preko operacija na otvorenom tržištu. Operacije na otvorenom tržištu su prisutne i kod manje razvijenih zemalja, ali samo u vidu povlačenja primarnog novca.

Kod nas 88% otpada na deviznu aktivu(devizne transakcije Centralne Banke) i to je osnovni tok emisije primarnog novca. Kod nas 66,6% čine depoziti a 33,3% gotovina. Kod nas takođe nema kredita državi i bankama, već samo neka koji su zaostavština iz prošlosti.