Seksualno nasilje – šta je, kako ga sprečiti i koje su posledice

U poslednje vreme sve se češće u medijima i na društvenim mrežama govori o seksualnom nasilju i uznemiravanju. Međutim, mnogima verovatno nije jasno šta se tačno podrazumeva pod tim pojmovima, pa vrlo često, pogotovo mlade osobe, nisu ni svesne da su ili su bile izložene nekom vidu seksualnog nasilja.

Ukoliko si i ti među njima, u nastavku teksta saznaj šta je seksulano nasilje, koji sve oblici seksualnog nasilja postoje, kako ga sprečiti i koje sve posledice može da ostavi tako pretrpljena trauma. 

Šta je seksualno nasilje i kako ga prepoznati?

Prema definiciji Svetske zdravstvene organizacije (World Health Orgnisation – WHO) seksualno nasilje predstavlja bilo koji seksualni čin, pokušaj ostvarivanja seksualnog čina, neželjeni seksualni komentar ili predlog usmeren protiv osobe i njene seksualnosti, a koji može počiniti druga osoba bez obzira na prethodni odnos sa žrtvom ili situaciju u kojoj se nalaze. 

Pod terminom seksualno nasilje podrazumeva se svaki fizički, vizuelni, verbalni ili seksualni čin koji je, u vreme kada se dogodio ili naknadno, osoba doživela kao pretnju ili napad. To je akt koji je povredio ili degradirao osobu nad kojom je izvršen ili u kojem joj je oduzeta kontrola prilikom intimnog kontakta.

Seksualno nasilje karakteriše upotreba sile, pretnje ili ucene kojima se ugrožava dobrobit ili život same žrtve ili njoj bliskih osoba.

Oblici seksualnog nasilja – šta se sve podrazumeva pod ovim pojmom

Seksualno nasilje podrazumeva široki spektar radnji, od seksualnog uznemiravanja i zlostavljanja, preko silovanja, do trgovine ljudima (najčešće ženama) u svrhe prisilne prostitucije ili pornografije. Osim navedenog, seksualno nasilje je, u određenim delovima sveta i narodima ritualna praksa, a može biti i “kazna” (silovanje u ratu i genitalno sakaćenje osoba).

Seksualno nasilje ne predstavlja samo fizički napad, već svaku povredu ličnih, intimnih i psiholoških prava pojedinca. U pitanju je najčešće rodno zasnovano nasilje, koje dominantno počinjavaju muškarci protiv žena i devojaka ili protiv dečaka i drugih muškaraca, a ređe može biti počinjeno i od strane žena.

Silovanje – najteži oblik seksualnog zlostavljanja

Silovanje je najteži oblik seksualnog nasilja koji ostavlja dugotrajne posledice po psihu i zdravlje žrtve. Ubraja se među izuzetno teška i traumatska iskustva sa kojima je potrebno dosta vremena, ali i stručne pomoći da bi se žrtva uspešno oporavila. Odnosi se na vaginalnu, analnu ili oralnu penetraciju penisom ili različitim objektima.

S obzirom na počinioca, silovanje se može podeliti na silovanje kao sastavni deo porodičnog nasilja (silovanje u braku), silovanje u vezama ili na sastanku, silovanje od nepoznate osobe, grupno silovanje, silovanje u oružanim sukobima i ratu…

Kao i u većini drugih oblika i slučajeva seksualnog nasilja, pitanje pristanka žrtve je ključ po kojem se određuje da li je došlo ili ne do silovanja. Međutim, pri tome se često zanemaruje društveni otpor prema prihvatanju mogućnosti da žena u vezi, koja uključuje i seksualne odnose, može odbiti seks sa svojim partnerom. 

Osim toga, pod silovanjem se podrazumeva svaki “pristanak na seks” koji je postignut primenom fizičkog nasilja, dok je iznuđivanje pristanka verbalnom i psihičkom torturom još uvek za većinu vrlo neprihvatljiva ideja, pa se u mnogim slučajevima ne doživljava kao silovanje.

Napastvovanje i uznemiravanje – najčešći vid nasilja

Seksualno uznemiravanje ili napastvovanje je jedan od najčešćih oblika seksualnog nasilja, koji se i najlakše toleriše, a za koji većina zakonodavstava nema odgovarajući mehanizam sankcionisanja. Ovaj vid nasilja obuhvata neželjena polna ponašanja koja nužno ne uključuju fizički dodir, a osobu dovode u neugodan i ponižavajući položaj i izazivaju joj osećaj srama. 

Ključni element za uznemiravanje jeste moć, odnosno najčešće ga sprovodi osoba koja je na moćnijoj poziciji od osobe nad kojom se vrši nasilje (npr. šef nad podređenom/im, profesor ili asistent nad studentima i slično).

Seksualno uznemiravanje se neretko tretira kao trivijalan problem koji se sa lakoćom može izbeći i zaustaviti, što uglavnom nije tačno. Vrlo često se radi o ponavljanim obrascima ponašanja koja se javljaju kroz duže vremensko razdoblje i za koje žrtva ne može naći odgovarajuće rešenje.

Posledice seksualnog nasilja – kako ovaj vid nasilja utiče na žrtvu 

Seksualno nasilje ostavlja brojne posledice, pre svega na psihičko i fizičko zdravlje žrtve. Često se zaboravlja, ali najteža posledica seksualnog nasilja može biti i smrt. Ona može biti uzrokovana samoubistvom, infekcijom polno prenosivom bolešću ili ubistvom, koje se može desiti tokom samog čina nasilja ili naknadno. 

Fizičke posledice seksualnog nasilja

Seksualno nasilje nosi specifične zdravstvene rizike i posledice, kao što su fizičke povrede, seksualno prenosive bolesti, neželjena trudnoća, zaraza HIV-om. Međutim, telesne povrede kao posledica silovanja nisu toliko česta pojava kao što se u prvi mah misli, a za to postoje brojni razlozi. 

Kada se pomene silovanje, većina ljudi najčešće pomisli na manijaka koji vreba žene iz mraka. U realnosti, najveći broj silovanja se ne dešava na javnom mestu od nasumičnog počinioca, već u privatnom prostoru silovatelja ili žrtve. Razlog za tako nešto je taj što najveći broj silovanja počine osobe koje dobro poznaju žrtvu – uglavnom su u braku ili nekom drugom intimnom odnosu. 

Verovatnoća da će žena biti silovana od svog sadašnjeg ili bivšeg partnera je 4 puta veća, nego od nepoznate osobe. Do fizičkih povreda ne mora doći i zato što je često fizička sila nepotrebna. Ukoliko napasnik ima oružje ili je jači, ako su deca u drugoj sobi i mogu se uplašiti ako čuju, žene često ostaju neme na zlostavljanje kako bi se izbegle još veće povrede ili smrt. 

To može biti svesni izbor žrtve, a može doći do toga da se osoba parališe od straha. Veliki broj onih koje su preživele silovanje kažu da su strahovale za svoj život. 

Psihičke posledice usled seksualnog nasilja

Psihičke posledice nakon pretrpljenog seksualnog nasilja, često su znatno izraženije nego one fizičke. Početna reakcija kod žrtve najčešće podrazumeva šok, nevericu, a zatim i  strah.

Psihičke manifestacije traume se mogu svrstati u 3 velike kategorije:

• Stanje visoke pobuđenosti (stalna strepnja i pripremljenost na opasnost koja stalno vreba, verovanje da svet više nije bezbedno mesto, panični strahovi, gubitak poverenja u ljude, razdražljivost, nervoza, problemi sa spavanjem i koncetracijom…).
• Ponovno proživljavanje događaja kroz snove, misli, slike koje se vraćaju bez volje osobe. 
• Izbegavanje mesta, ljudi, sećanja na događaj, pasivnost, gubitak samopouzdanja.

Žrtvama je veoma teško da balansiraju između sećanja na traumu, koja stalno naviru i želje da se ona blokiraju, što dovodi do iscrpljenosti i bespomoćnosti. U tim svojim nastojanjima da svoja ponašanja prilagodi zahtevima okruženja i svakodnevice žrtva postaje potpuno izgubljena. 

To dovodi do povlačenja u sebe i samoizolacijiu, koja uzrokuje narušavanje veza sa ljudima koji mogu biti najbolji oslonac prilikom oporavka. Velika greška koju mnoge žrtve prave kako bi izbrisale sećanja na nemili događaj, jeste upotreba droga i alkohola, što dodatno otežava oporavak.

Međutim, oporavak od traume silovanja je i te kako moguć. Najveća pomoć je podrška drugih osoba od poverenja, bilo da su to porodica i prijatelji ili stručne osobe.

Koliko je često seksualno nasilje?

Podaci o učestalosti seksualnog nasilja dolaze iz različitih istraživanja sprovedenih među stanovništvom, dok ostali izvori podataka o seksualnom nasilju uključuju policijske izveštaje i studije kliničkih udruženja i nevladinih organizacija. 

Međutim, problem je što se pretpostavlja da su zvanične brojke o nasilnom seksualnom ponašanju daleko ispod onih realnih, s obzirom na to da mali broj žrtava prijavljuje i uopšte govori o pretrpljenom seksualnom nasilju. 

Procenjuje se da svega 5-10% žrtava seksualnog nasilja na globalnom nivou, taj incident i prijavi u policiji. 

Najčešći razlozi zbog kojih se ne prijavljuje seksualno nasilje

Za razliku od drugih oblika, ovaj vid nasilja zadire u intimnu sferu života osobe koja ga je preživela. Seksualno nasilje povezuje se sa seksualnošću koja je i dalje tabu tema u društvu i na taj način je gledaju i žrtve i njihova okolina. 

Postoji veliki broj razloga zbog kojih žrtve (najčešće su to osobe ženskog pola) ne prijavljuju seksualno nasilje. Ovo su neki od njih:

• neadekvatni sistemi podrške žrtvama seksualnog nasilja;
• sramota;
• neprepoznavanje seksualnog nasilja;
• strah ili rizik od odmazde počinioca;
• strah ili rizik da će biti proglašeni krivim;
• strah ili rizik da im se neće verovati;
• strah ili rizik od zlostavljanja i/ili socijalnog izopštavanja.

Kako sprečiti seksualno nasilje – šta treba da uradiš ako postaneš žrtva?

Nasilnik treba da snosi posledice zbog svog dela, ma ko da je u pitanju. Ukoliko dođeš u situaciju da kojim slučajem postaneš žrtva seksualnog nasilja, važno je da odmah uradiš ono što tj izgleda najbezbednije i na šta si psihički spremna/spreman u tom trenutku. 

Pojedine osobe automatski odlaze u policiju i prijavljuju, dok druge ne. Brzim odlaskom u policiju veće su šanse da će se dokazi o silovanju sačuvati, pa je velika verovatnoća da će silovatelj buti osuđen. S druge strane, prirodno je da posle ovakvog događaja osoba ima želju da se istušira i to obično i radi, time uništavajući dokaze. 

Takođe, uvek se možeš obratiti i specijalizovanim organizacijama koje se bave podrškom osobama, pre svega ženama koje su preživele seksualno nasilje jer su žene te koje su u većini slučajeva žrtve. Tu možeš saznati sve o proceduri prijavljivanja i dobiti psihološku podršku, koja je u tom trenutku i najvažnija, kako bi se izbegla depresivna stanja.

Ono što je suština i što moraš da shvatiš čitajući ovaj tekst jeste da nijedan vid nasilja ne smeš da tolerišeš i on nikako ne može biti opravdan. Seksualno nasilje može ostaviti trajne posledice na tvoj svakodnevni život i zbog toga je važno da na vreme primetiš ovakve obrasce ponašanja, bilo da su upućeni tebi ili bliskim osobama, kako bi na vreme odreagovao/la.