Sinegdoha – stilska figura u srpskom jeziku 

Sinegdoha je naziv stilske figure kojom se jedna reč ili pojam zamenjuju drugim pojmom, na osnovu određene logičke veze. Saznajte tačnu definiciju i značenje sinegdohe, i upoznajte se sa primerima iz književnosti uz koje ćete naučiti kako da prepoznate ovu stilsku figuru.

Sinegdoha – definicija i značenje 

Ovaj neobičan naziv za stilsku figuru potekao je od grčke reči “synekdoche” što u prevodu znači “zajedničko uzimanje”. 

Kada se jedna reč ili pojam u rečenici zameni za drugi pojam na osnovu njihove međusobne, logičke veze, u pitanju je stilska figura sinegdoha. Smatraju je i jednom vrstom metonimije, s tim što je ona figura deonog odnosa. 

Deoni odnos zapravo podrazumeva da sinegdoha označava iskazivanje jedne celine delom njene celine i obrnuto. Zamenjuje se jedna reč sa značenjem neke druge reči po njenom obimu i količini.

Kako bi se lakše razumela ova stilska figura, pogledajte konkretne primere u daljem tekstu.

Snegdoha – primeri u svakodnevnom govoru

“Bitno je imati krov nad glavom”  je klasičan primer rečenice u kojoj je upotrebljena stilska figura sinegdoha. U ovoj rečenici reč “krov” se ne odnosi bukvalno na krov na kući. Ona označava dom kao celinu, odnosno “imati kuću za život, svoje domaćinstvo”.

U primeru rečenice “Tamo ima mnogo gladnih usta”, termin “gladna usta” je sinegdoha koja zamenjuje reč “gladni ljudi”. Takođe, primer “Neću maknuti ni malim prstom” zapravo označava “Neću se potruditi nimalo”. 

“Bere se malina u Ivanjici i Arilju.” je logičan primer jer se reč “malina” ne odnosi isključivo na jednu malinu, već se odnosi na mnogo malina koje se inače uberu u tim krajevima tokom berbe. “Neće ti faliti ni vlas sa glave” je primer koji zamenjuje “neće ti biti ništa”. 

Termin “Nemam ni dinara” je takođe primer sinegdohe koja označava celokupno finansijsko stanje čoveka. Iako je upotrebljena reč “dinar” koja je u jednini, ona se u ovom primeru odnosi na materijalnu situaciju, a ne na dinar kao stvar.

Upotreba sinegdohe u poeziji

Kada je u pitanju gramatika srpskog jezika, osim u književnim delima i svakodnevnom govoru, ima još dosta primera i u poeziji.

Jedan od tih primera se ogleda u stihu pesme Tina Ujevića “Pogledi u praskozorju” i glasi ovako: “Kad vidim te ruke bezbrojne što se pružaju poslu, kad vidim tu volju napetu da se mravinjak preuredi”

U ovom primeru je jasno iskorišćena stilska figura sinegdoha. “Ruke koje se pružaju poslu” je sinegdoha za “ljude koji rade”. Takođe, izraz “kada vidim volju napetu” je zapravo termin koji zamenjuje “kada vidim napete ljude koji su voljni da preurede mravinjak”. 

U pesmi “Veče nad gradom” pesnika Dragutina Tadijanovića, stihovi: „Mislim na moje polje, koje su neznane ruke požnjele” se tačno vidi sinegdoha “Ruke” koje, opet, označavaju ljude.

Sinegdoha kao podvrsta metonimije

Iako se vodila polemika o tome da li je zapravo sinegdoha jedna podvrsta metonimije, u to nema više nikakve sumnje da jeste. Kao što znamo, metonimija je upotreba reči u prenešenom značenju čije se značenje prenosi prema stvarnim odnosima.

Po nekim teoretičarima, metonimija je podvrsta metafore, dok drugi teoretičari to osporavaju činjenicom da je glavna razlika između metonimije i metafore ta što metonimija označava prenos značenja prema logičkoj vezi, dok metafora upotrebu reči u prenešenom značenju.

Klasični primer metonimije je sledeći. Kada se kaže “Čitam roman Ive Andrića” mi povezujući delo sa piscem umesto toga kažemo samo: “Čitam Andrića.” Sinegdoha zapravo označava metonimiju izvedenu na liniji kvantiteta.

To podrazumeva da se reč koja označava neki deo u rečenici upotrebi tako da označava celinu. Zamena je izvršena prema odnosu više-manje. Veoma je slično i kada se upotrebi jednina kao zamena za množinu u primeru “Napoleon Bonaparta je na Rusa pošao bio” -umesto “Na Ruse”.

Gramatika srpskog jezika – lepota stilskih figura 

Kada je u pitanju srpski jezik gramatika obiluje mnogim stilskim figurama koji mu daju posebnu lepotu i autentičnost. Bez njihove učestale upotrebe u pisanom i govornom jeziku, srpski bi bio dosta siromašniji jezik. 

Zato je od velike važnosti razumevanje i korišćenje stilskih figura kako bi se obogatio sopstveni rečnik i kako bi se uspešno negovala gramatika srpskog jezika.