Šta je minimalna zarada i kako se obračunava?

Iako je minimalna zarada prvobitno bila namenjena zaposlenima na najjednostavnijim poslovima i danas je realnost mnogih zaposlenih. Dodeljivana je u teškim vremenima, kada firma nema posla i jedva opstaje, kao vid sigurnosti dok se situacija ne popravi. Uprkos tome, u Srbiji i dalje veliki broj ljudi radi za minimalnu zaradu, popularno nazvanu i “minimalac”. 

U nastavku teksta donosimo odgovore na često postavljana pitanja – šta je minimalna zarada, ko odlučuje o njenoj visini, kako se određuje i kada može biti uvećana. 

Šta je minimalna zarada i kako se reguliše?

Nakon potpisivanja ugovora o radu zaposleni ostvaruje pravo na novčanu naknadu od poslodavca za vreme koje provodi na poslu efektivno radeći. Prava, obaveze i odgovornosti vezane za rad uređuju se Zakonom o radu, koji takođe reguliše i minimalni iznos zarade. 

Iznos minimalne cene rada iz godine u godinu se menja. Odluku o minimalnoj ceni rada donosi Socijalno-ekonomski savet osnovan za teritoriju Republike Srbije, posebno imajući u vidu egzistencijalne i socijalne potrebe zaposlenih i njihovih porodica. Ove potrebe se izražavaju kroz vrednost minimalne potrošačke korpe, kretanja stope zaposlenosti na tržištu rada, stope rasta bruto domaćeg proizvoda, kretanja potrošačkih cena, produktivnosti i prosečne zarade u Republici Srbiji.

Ako dođe do značajne promene nekog od nabrojanih elemenata, kao što je na primer inflacija, Socijalno-ekonomski savet je obavezan da pokrene inicijativu i počne pregovore o novoj minimalnoj ceni rada. 

Ako Socijalno-ekonomski savet ne donese odluku u roku od 15 dana od dana početka pregovora, odluku o visini minimalne cene rada donosi Vlada Republike Srbije u narednom roku od 15 dana. Odluka o iznosu minimalne cene rada se objavljuje u Službenom glasniku.

Koji je iznos minimalne zarade za 2022. Godinu?

Minimalna cena rada utvrđuje se po radnom času bez poreza i doprinosa, za kalendarsku godinu, najkasnije do 15. septembra tekuće godine, a primenjuje se od 1. januara naredne godine. Minimalna cena rada ne može se utvrditi u nižem iznosu od minimalne cene rada utvrđene za prethodnu godinu.

U 2022. godini, u periodu od meseca januara do meseca decembra, odlučeno je da je minimalna cena rada po radnom času 201,22 rsd (neto), bez poreza i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje. Time je ostvaren rast od 9.4% u odnosu na iznos minimalne zarade iz prethodne godine, kada je cena po času iznosila 183.93 rsd.

I kada je u pitanju minimalna zarada njen iznos nije fiksan, obračun zarada razlikuje se po broju radnih sati koje zaposleni ostvari u toku meseca.

Iznos neto minimalne zarade variraće u sledećem rasponu tokom 2022. godine:

• U mesecu u kojem je ostvareno 160 radnih sati minimalna zarada iznosi 32.195.20 rsd
• U mesecu u kojem je ostvareno 168 radnih sati minimalna zarada iznosi 33.804.96 rsd
• U mesecu u kojem je ostvareno 176 radnih sati minimalna zarada iznosi 35.414.72 rsd
• U mesecu u kojem je ostvareno 184 radna sata minimalna zarada iznosi 37.024.48 rsd

Kako se utvrđuje ukupan iznos minimalne zarade?

Iznos minimalne zarade se određuje na osnovu propisane minimalne cene rada po času i vremena koje je zaposleni proveo na radu. Množenjem broja radnih sati i minimalne cene rada dobija se iznos minimalne neto zarade.

Neto minimalna zarada, koja se još naziva i osnovna, uvećava se za porez na dohodak građana i na doprinose iz zarade. Pojednostavljeno rečeno – minimalna zarada za vreme provedeno na poslu tokom kojeg je zaposleni efektivno radio povećava se za iznos obaveznih doprinosa. Njih plaća zaposleni iz svoje zarade, a čine bruto iznos osnovne minimalne zarade.

Zaposleni tokom rada ostvaruje pravo na uvećanja – rad tokom državnih praznika, rad u noćnim smenama, prekovremeni rad, dodaci za topli obrok ili putne troškove. Zaposleni takođe imaju mogućnost korišćenja bolovanja do 30 dana, plaćenog ili porodiljskog odsustva, za čije vreme je poslodavac obavezan da im isplati naknadu.

Sa nabrojanim uvećanjima zaposleni dobija bruto minimalnu zaradu. Nakon toga se vrši konačni obračun zarade i dobija se ukupni iznos minimalne zarade, gde se obračunavaju i doprinosi za obavezno socijalno osiguranje koje plaća poslodavac.

Koja je razlika između bruto i neto minimalne zarade?

Bruto i neto zarada nisu iste, a ova dva termina često umeju da budu zbunjujuća za zaposlene. 

Zaposleni za svoj rad prima platu koja je jednaka broju radnih sati i minimalne cene rada. Iznos koji se zaposlenom plaća na kraju svakog meseca, osnovna zarada sa eventualnim uvećanjima je neto zarada. 

Bruto zarada predstavlja ukupan trošak koji poslodavac ima da bi zaposlenom isplatio platu. To su neto zarada koju zaposleni prima sa svim troškovima koje poslodavac isplaćuje državi, koje čine porezi i doprinosi za obavezno socijalno osiguranje. 

Suštinski, razlika između neto i bruto plate, bilo da je u pitanju minimalac ili veći iznos, su troškovi poreza i doprinosa koje poslodavac plaća državnim organima.

Da li zarada može biti manja od minimalne?

Baš kao što minimalna zarada može biti uvećana, u određenim slučajevima zarada zaposlenog može biti manja od minimalne. Ipak, cena rada po satu nikada ne može biti niža od propisane minimalne cene rada. 

Ukoliko zaposleni ne radi puno radno vreme ili tokom svih radnih dana u mesecu, zarada može biti manja od minimalne, jer se obračunava po radnom času. Isto se može desiti ukoliko zaposleni ne ostvari predviđeni radni učinak.