Studiranje u Jugoslaviji – kako je zaista izgledalo?
Ljudi imaju tendenciju da glorifikuju prošlost i preuveličavaju negativne strane sadašnjosti. U tom smislu bavimo se studiranjem u Jugoslaviji, kako je zaista izgledalo obrazovanje u ex yu i gde smo danas.
Osnove visokoškolstva u Jugoslaviji
Ali pre nego što budemo govorili o svim dobrim i lošim stvarima obrazovanja u Jugoslaviji. Ispričaćemo ukratko o pravcu razvoja obrazovanja u tom periodu.
Nakon Drugog svetskog rata na teritoriji Jugoslavije su postojala tri univerziteta:
- Beograd
- Zagreb
- Ljubljana
Tokom 50-ih, država je uložila veliki napor u povećanje broja fakulteta i novih univerzitetskih centara.
Cilj visokoškolstva je bio stvaranje stručnjaka za razne oblasti društvenog, privrednog i kulturnog života. Sa posebnom pažnjom na ispunjenje prvog petogodišnjeg plana.
Bio je osetan uticaj Komunističke partije i proturanje ideologije, tj nastojanje da se stvori „nova socijalistička inteligencija”, odana KPJ i ideologiji marksizma-lenjinizma.
Fakulteti su bili smatrani za fabrike budućih kadrova, dok su studenti bili samo još jedan resurs u postizanju ciljeva planske ekonomije.
Organizacija univerziteta u Jugoslaviji je u posleratnim godinama znatno zavisila od unutrašnje političke i privredne situacije, kao i od ciljeva i zadataka postavljenih od strane KPJ.
U prvim posleratnim godinama, Jugoslavija se po svemu ugledala na Sovjetski Savez, pa i na školstvo. Organizacija univerziteta, metode, nastavni plan i program su bili po uzoru na SSSR, što se promeilo nakon zahlađenja odnosa.
Sve lepote obrazovanja u Ex Yu
Besplatno školovanje
Studiranja za vreme Jugoslavije je bilo faktički besplatno. Gotovo svako ko je želeo da obrazovanje nastavi na fakultetu je to mogao da učini bez plaćanja školarina.
Izbegavanje „beton” ispita
Velika prednost društvenog pogleda bratstvo-jedinstvo je bila mogućnost polaganja ispita u različitim republikama. Ne možete da položite ispit na medicinskom fakultetu u Zagrebu? Pa idite u Prištinu!
Kako je to moguće pitate se?
Usled gorepomenute ideologije, niko nije smeo da dovodi u pitanje nejednakost jedne institucije u odnosu na drugu. Svi univerziteti su morali da budu cenjeni istom merom (makar na papiru).
Duže studiranje
Besplatno školovanje je sa sobom nosilo i privilegiju opuštenog stava prema rokovima, jer ih nije bilo.
Studenti nisu morali da jure ESPB bodove i da strepe o tome kojim novim pravilima će ih fakultet zavrnuti baš pred upis.
Studiralo se mnogo duže. Bilo je fakulteta čuvenih po svojim vanrednim studentima, a nije bilo retkost da se fakultet upisuje radi odlaganja obaveze služenja vojnog roka.
Besplatno zdravstvo
Zdravstveno osiguranje je bila još jedna stvar o kojoj studenti iz perioda Jugoslavije nisu morali da brinu. Bilo da je u pitanju kafetin, ili operacija na VMA.
Da li je sve bilo tako bajno?
Kada govorimo o studiranju iz vremena Jugoslavije ne možemo se dotaći teme čuvenih studentskih protesta 1968. godine. Iako je povod za protest bio potpuno banalan, stanje u državi je bilo veoma kritično.
Studenti su kritikovali različite aspekte sistema:
- Mediji su bili osuđivani za neobjektivno izveštavanje o studentskim akcijama;
- Govorilo se o porastu socijalne nejednakosti u društvu;
- Trend birokratizacije;
- Isticanje nezaposlenosti i nezaposlenosti kod mladih, koji su bili među glavnim uzrocima nezadovoljstva studenata.
Koliko su ove tvrdnje zaista oslikavale društvo, a nisu bile samo kritike „studenata koji ne uče već protestvuju” najbolje govori činjenica da je sam Tito morao da se obrati naciji kako bi zaustavio dalje širenje nezadovoljstva.
Kada skinemo ružičaste naočare, vidimo da situacija u staroj Jugi nije bila toliko bajna studentima koliko se danas smatra (a i generalno).
Kako je danas?
Lako je upoređivati stanje u visokoškolskom obraovanju od pre 50 godina sa današnjim, i kritikovati kako država ne čini dovoljno za studentsku populaciju.
Međutim, pre nego što osujemo drvlje i kamenje, moramo da shvatimo jednu ključnu činjenicu.
U to vreme je bilo mnogo manje studenata.
Ukupan broj upisanih studenata na visokim školama i fakultetima:
| 1955/56 | 35.296 |
| 1966/67 | 94.517 |
| 2016/17 | 262.108 |
U to vreme nije postojao društveni pritisak da se upiše fakultet, jer nije postojala izražena potreba za ovim vidom obrazovanja. Posao se mogao naći i sa srednjom školom.
Fakultete su najviše upisivali gimnazijalci.
Sa druge strane, koliko god da je studiranje u Jugoslaviji glorifikovano, situacija je bila bolja nego danas.
Kako izgleda prosečni student u Srbiji?
Slika prosečnog studenta u Srbiji uopšte nije povoljna. Ona ima 23 godine, živi sa roditeljima od kojih je potpuno finansijski zavisna (što je slučaj sa čak 96% studenata).
Studiranje u Srbiji ostaje borba. Školarine na državnim fakultetima su na nivou privatnih. Čak i kada posmatramo studente koji se finansiraju na nivou države, troškovi života su nezahvalni, naročito za studente iz unutrašnjosti.
Osim toga, za one koji žele da rade i studiraju jednostavno ne postoji institucionalni okvir. Prisustvo je često obavezno, a ne postoji mnogo prilika za posao koji se može obavljati sa pola radnog vremena.
Da li je sve danas zaista tako crno?
Stiče se utisak da su studenti iz doba socijalizma imali bolje uslove studiranja, lagodniji život, a i društvo je cenilo njihovo mišljenje.
Međutim, pored svih prednosti, studenti prošlih vremena nisu imali jedan važan resurs – informaciju.
Ljudi koji su studirali pre informatičke revolucije su bili „primorani” na to ukoliko žele da steknu napredno znanje iz svoje oblasti.
Ti danas možeš da stekneš znanja iz toliko različitih oblasti samo ako posvetiš 15 minuta istraživanju na netu i X sati koji su potrebni da bi se savladala veština – i to potpuno besplatno!
Internet je otvorio toliko mogućnosti da je nemoguće porediti sa ranijim vremenom.
Možete saznati o svemu što je potrebno za studiranje na drugom kraju sveta, bez odlaska u ambasadu, iz udobnosti kreveta.
A i da se ne lažemo, koliko nam pogodnosti poput elektronskog prijavljivanja ispita olakšavaju studiranje? Zamisli da moraš da putuješ svaki put kad prijavljuješ ispit?
Svako ima mogućnost da posmatra stvari iz dva ugla:
- Da kuka kako je nekada bilo bolje i kako danas ništa ne valja, sve je teško i propada…
- Da prepozna ono što ranije nije bilo moguće i iskoristi
Da li država čini dovoljno za obrazovanje i studente?
Predsednik Srpske akademije nauka i umetnosti je upozorio 2016. godine kako je Srbija prva na svetu po odlivu mozgova…
Hmm, da li to znači da postoji veća mogućnost za odlazak?
![slika]()
Always look on the bright side of life
