adl adl

Zašto bi radni dan trebalo da traje samo 3 sata?

Verovatno nikad niste pomislili da bi vaš radni dan mogao da traje upola kraće nego što je to prosek na zapadu. Pročitajte zašto bi baš ovo moglo da pomogne, ali i zašto je malo verovatno da će se desiti.

Timski radni dan

Istorijat osmočasovnog dana

Ideja osmočasovnog radnog dana nije utemeljena na količini produktivnosti, niti na tipu rada koji se obavlja. Ovaj koncept se prvi put javlja u doba industrijske revolucije.

U to vreme je radni dan trajao između 10 i 16 sati, jer su fabrike morale da budu u pogonu 24/7. Kada je postalo jasno da je ovo neodrživo, počele su rasprave o drugačijem tempu rada.

Tada je razvijena teorija 8-8-8, odnosno 8 sati rada, 8 sati uz porodicu i 8 sati sna. Ipak, tek početkom 20. veka je ovaj koncept zaista zaživeo, kada je Ford skratio radno vreme svojim radnicima, i istovremeno duplirao plate. Rezultat – povećana produktivnost.

U to vreme se radni dan od osam sati smatrao vrhuncem humanosti, ali istraživanja pokazuju da je vreme za nov remont.

Nauka protiv ideologije

U poslednje vreme je sprovedena gomila istraživanja koja se bavi upravo radom  i produktivnošću, s ciljem, naravno, da se ona poboljša.

Naučnici su došli do zaključka, na osnovu čak 2000 ispitanika, da je prosečan radnik zapravo produktivan samo 2 sata i 53 minuta dnevno!

Ostatak vremena se provodi na:

  1. čitanje novosti na novinskim sajtovima – 1h5min
  2. proveravanje društvenih mreža – 44min
  3. razgovor sa kolegama o stvarima van posla – 40min
  4. potragu za novim poslom – 26min
  5. puš-pauze – 23min
  6. pozivanje partnera ili prijatelja – 18min
  7. pravljenje toplih napitaka – 17min
  8. dopisivanja/slanje poruka – 14min
  9. jedenje grickalica – 8min
  10. pravljenje obroka u kancelariji – 7min

Ovo istraživanje pokazuje da je, dakle, veoma teško iscediti iz ljudi punih 8 sati apsolutne produktivnosti.

I druga istraživanja su pokazala isto, govoreći da zaposleni 80% svog rada odrade u 20% svog vremena.

Postoje poslodavci kojima ovo ne smeta jer, kako ističu, dozvoljeno je praviti pauze u svom radu, ali isto tako postoje i oni koji zabranjuju bilo koji vid skretanja pažnje; Amazon, poznata kompanija za dostavu proizvoda, svojim zaposlenima zabranjuje međusobno komuniciranje o stvarima nevezanim za posao, nazivajući to „krađom korporativnog vremena.“

Britanski časopis „New Economics Foundation“ je istakao da bi, ukoliko bi se ustanovila radna nedelja od 21 časa, to dovelo do rešavanja mnogih problema, između ostalog nezaposlenosti, burn out-a, prevelikog konzumiranja, nejednakog položaja nacionalnih manjina, i nedostatka vremena posvećenog održivom životu.

Vecna povezanost ljudi preko interneta

Pomak u pravom smeru

Postoje neke naprednije kompanije i zemlje koje su implementirale šestočasovno radno vreme, i odmah primetile porast u produktivnosti.

Gothenburg, grad u Švedskoj, uveo je šestočasovni radni dan, i primetio porast u produktivnosti. Ističu kako njihovi radnici urade istu količinu posla za 6 sati koliko njihove rivalske kompanije urade za 8.

Postoji i mali broj kompanija u SAD koje su implementirale četvoročasovni radni dan, i primetile porast morala, zadržavanja zaposlenih i kvaliteta proizvoda.

Ipak, neki antropolozi ističu da ovo zavisi i od samih ličnosti zaposlenih – neće svi cvetati u ovakvom poretku. Nekima su potrebne čvrste stege da bi mogli iskoristiti svoje vreme na najbolji mogući način.

Ističu takođe i problem pri implementiranju rešenja New Economincs Foundation-a, odnosno smanjenje ličnih dohodataka zbog smanjenja radnog vremena.

Da bi rešenje NEF-a bilo zaista usvojeno, mora doći do radikalne, korenske promene celog sistema rada, uključujući povećanje minimalca, poboljšanje povlastica i beneficija i bolje javne servise.

Radna površina

Da li će se ovo desiti tokom našeg života?

Ne.

Najjednostavniji odgovor je i onaj najočigledniji. Poslodavci i vlasnici velikih kompanija ne žele da plate duplo (dve osobe, puna plata, četvoročasovno vreme), kad mogu platiti samo jednoj osobi (puna plata, osmočasovno vreme). Pogledajte na ovom linku koliko vredite na tržištu rada.

Kapitalizam, uz to, počiva na mirovanju i prihvatanju ideologije. Ukoliko bi ljudi manje radili, to bi im ostavilo više vremena da uče, razmišljaju, druže se, organizuju i smišljaju načine da kapitalizam svrgnu.

Najnoviji trendovi u zapošljavanju, zapravo, naginju ka produžavanju radnog vremena, jer se od zaposlenih očekuje da budu dostupni imejlom ili telefonom i kad nisu na poslu, pa čak i vikendom ili na odmoru.

Širenjem informacionih tehnologija je došlo i do potrebe za večitom umreženošću, pa se tako i od zaposlenih očekuje da sve vreme misle na svoj posao, umesto da se opuštaju sa svojom porodicom.

Kraći radni dan?

Nema sumnje da je čovek zapravo produktivan samo 3 sata dnevno. Ograničene je kapacitet vremena koje mi možemo da provedemo radeći nešto neprijatno, i ljudi najčešće i neće raditi više, osim pod pretnjom sile (ili otkaza).

Ovo je dobro za frilensere, jer se mnogo osećaju loše što rade relativno kratko tokom dana dok ostali sede u kancelarijama 8 sati.

Ipak, ne možemo se pretvarati da će velike korporacije implementirati ovaj sistem rada u skorije vreme, jer bi to značilo da će morati više da plaćaju svoje radnike, a čitava ideologija kapitalizma se vrti oko skupljanja što je više moguće novca za što je manje moguće ulaganja.

Šta vi mislite o četvoročasovnom radnom vremenu? Da li biste mogli tako da radite?

Podeli