Inverzija stilska figura – definicija i primeri

Inverzija se u književnosti koristi kako bi se “obrnuo” red reči u rečenici ili delovi određene rečenice, radi što jasnijeg isticanja poente. Sigurno znaš da je inverzija stilska figura, međutim da li ti je poznato da ona zapravo spada u figure konstrukcije, kako se upotrebljava i kako je možeš najlakše prepoznati u književnosti? 

Koliko god da dobro poznaješ gramatiku srpskog jezika, nije naodmet da ponovimo definiciju i primere inverzije, kako bi ti sve bilo na jednom mestu, a sigurno ćeš i naučiti nešto novo. 

Šta je inverzija – definicija i objašnjenje stilske figure 

Inverzija u svojoj osnovi predstavlja pojam koji je nastao od latinske reči inversio što znači okretanje ili izvrtanje. Suštinski inverzija se može koristiti u različitim oblastima (matematika, hemija, medicina, sociologija…) i predstavlja obrtanje ili preokret. Najčešće je to preokret reda, stvari ili ideja.

Naravno, nama je ovde bitna inverzija stilska figura, ali kada znamo opšte značenje datog pojma, lako je da shvatimo šta inverzija zapravo predstavlja u gramatici. 

Inverzija označava promenu reda reči koji je uobičajen, ustaljen i očekivan u svakodnevnom govoru. Inverzija se vrši sa ciljem da se istaknu i dodatno naglase određene reči u rečenici, s obzirom na to da reč koja se nađe na početku ili kraju je znatno izloženija pažnji slušalaca ili čitalaca. 

Šta su zapravo figure konstrukcije?

Figure konstrukcije su figure rasporeda reči u rečenici. S obzirom na to da se deo gramatike koji se bavi analizom rečenice naziva sintaksom, figure konstrukcije često nazivamo i sintaksičkim figurama. 

Svako odstupanje od prirodnog reda reči u rečenici ostavlja poseban utisak na čitaoca ili slušaoca, odnosno pojačava njegov doživljaj određenog dela date rečenice. U figure konstrukcije spadaju: 

• inverzija, 
• retoričko pitanje, 
• elipsa, 
• asindet i 
• polisindet.

Kako ti se ne bi pomešale sve ove stilske figure i njihove definicije, u nastavku ćemo se detaljno upoznati sa inverzijom, što će ti znatno olakšati njeno prepoznavanje u književnosti. 

Kada i kako se upotrebljava inverzija?

Kod inverzije važi pravilo da zavisna rečenica dolazi pre glavne rečenice, kako bi se jače istakao smisao zavisne rečenice i kako bi joj se više dalo na značaju.

Inverzija se uglavnom najviše koristi u jeziku lirske poezije, koji uglavnom predstavlja izraz uzbuđenog duhovnog stanja i snažne emocionalnosti lirskog subjekta. Pisci često koriste inverziju kada žele da dobiju poetičniji prizvuk u svojim delima. 

Važno je da shvatiš, da inverzija ne predstavlja poremećen ili nasumice istumban red reči u rečenici. Inverzija nije sintaksička nepravilnost, već raspored koji odgovara rečeničnom akcentu. To znači da se reči nalaze baš na onim mestima gde se mogu istaći kao dominantni nosioci značenja.

Inverzija primeri – kako izgleda inverzija u književnosti

Kako bi se što bolje razumeo pojam inverzija primeri koji se mogu naći u književnosti su tu da pomognu, jer se tako na pravi način može dočarati kako izgleda primena ove stilske figure u praksi. 

Kao što smo već rekli osnovni cilj inverzije jeste da se dodatno naglasi određena reč ili deo rečenice, kako bi joj se dalo veće značenje i kako bi se kod čiatalaca ili slušalaca stvorio snažniji i emotivniji utisak. 

Primeri inverzije u književnosti

Izdvojili smo određene delove iz domaće literature, koje sigurno imaš u svojim čitankama ili među obaveznom lektirom. Sigurno je da u mnogim delima koje si do sada čitao/la si nailazio na inverziju, a ako nisi znao o kojoj se stilskoj figuri radi, onda ćemo ti sada znatno pomoći prilikom daljeg prepoznavanja. 

Podvučeni delovi u narednim odlomcima iz poznatih dela domaće književnosti su inverzija primeri koji se nalaze u datoj rečenici. 

“…a danas te molim da me dvostruko hraniš i da utešiš buru ljutu duše moje i tela mojega.” – Pohvala knezu Lazaru, Jefimija. 

“Osta danas na Drini ćuprija.” – Na Drini ćuprija, Ivo Andrić. 

“Ide šum od zemlje sve do zelen vrha.” – Šuma spava, Vladimir Nazor.

“Kosovski junaci, zasluga je vaša

Što posljednji beste. U krvavoj stravi,

Kada trulo carstvo oružja se maša,

Svaki leš je svesna žrtva, junak pravi!” – Na Gazimestanu, Milan Rakić.

“Olovne i teške snove snivaju,

Oblaci nad tamnim gorskim stranama;

Monotone sjene rijekom plivaju,

Žutom rijekom među golim granama.” – Jesenje veče, Antun Gustav Matoš.

“U dvorani kobnoj, punoj smrti krasne

U dvorani kobnoj, mislima u sivim.” – Utjeha kose, Antun Gustav Matoš. 

Verujemo da ćeš pomoću ovih primera inverzije uspeti bolje da shvatiš i razumeš na koji način se upotrebljava ova stilska figura i koji je cilj njene upotrebe u književnim delima. 

Ukoliko nisi hvatao/la beleške na časovima srpskog jezika, onda neka ti ovo bude izvor znanja ili odličan podsetnik kada je ova stilska figura u pitanju. Iako se inverzija ne upotrebljava često u svakodnevnom govoru, dobro je znati kako se može iskoristiti onda kada želiš da svom izražavanju daš poetsku notu i istakneš bitne delove rečenice.