Personifikacija stilska figura – Šta je personifikacija i kada se koristi

Personifikacija je stilska figura kojom se neživi predmeti, izmišljena bića, apstraktni pojmovi oživljavaju, dodavajući im osobine ljudskih bića. Saznajte više o ovoj stilskoj figuri i pročitajte primere personifikacije, kako biste znali da je prepoznate i primenite.

Šta je personifikacija?

Personifikacija predstavlja način kazivanja kojim se predmetima, ili na primer biljkama i životinjama, ili apstraktim pojmovima dodeljuju osećanja, misli, osobine karakteristične za čoveka.

Pisac kroz ovakvo kazivanje želi da upotpunosti približi, dočara situaciju svojim čitaocima. Oživljava slike, izaziva posebnu emocionalnu reakciju kod čitaoca, i čini delo mnogo bogatije.

Međutim, personifikacija nije zatupljena samo u književnosti već i u svakodnevnom govoru, štampi, televiziji. Ali sa tim primerima možete da se upoznate u nastavku teksta.  

Personifikacija spada u grupu figure misli

Kao što ste sigurno već učili na časovima srpskog jezika da se stilske figure dele na četiri osnovne grupe, trebalo bi onda da istaknemo da personifikacija spada u figure misli.

Ukoliko želite da se podsetite koje su to četiri grupe stilskih figura, pozivamo vas da kliknete ovde i pročitate sve ono što treba da zante o ovim neizbežnim nosiocima književno umetničkih dela.

Personifikacija se još realizuje kroz metaforu, sinegdohu ili metonimiju jer su to stilske figure koje spadaju u istu grupu – figure misli. Kada to kažemo, misli se da se upotrebom te tri stilske figure postiže preneseno, odnosno presonifičko značenje.

S obzirom da su međusobno povezane, đaci umeju da ih pomešaju. Zato evo odmah i kratkih definicija, odnosno podsetnika šta znače metafora, metonimija i sinegdoga.

Šta je beše metafora?

Metafora podrazumeva preneseno znaženje koje se dobija poređenjem dva pojma, ali mora da postoji logička veza između njih. Prilikom poređenja se izosavlja poredbena reč kao.

Na primer. Ti si moje zlato. – s obzirom da zlato označava vrednost, lepotu, ovim putem uspevamo da dočaramo nekome koliko nam znači.

Šta je beše metonimija?

Metonimija je stilka figura koja se koristi u prenesenom značenju, povezuje dva pojma, ali ne zbog njene sličnosti, ili razlike, već zbog njihove logiče zavisnosti.

Na primer: Danas je bio je buran dan. – misli se da je dan bio pun obaveza.

Šta je beše sinegdoha?

Sinegdoha je stilska figura koja se postiže zamenjivanjem jedne reči drugom, ukoliko su one u logičkoj vezi. Smatra se i jednom vrstom metonimije, s tim što je sinegdoha figura deonog odnosa, odnosno deo neke celine. 

Na primer: 

• Branili su ognjište. – misli se na dom, kuću da su branili.
• Ostao je bez krova nad glavom. – tačnije ostao je bez kuće.

Personifikacija primeri – evo kako se koristi

Može se reći da je personifikacija stilska figura koja je najviše zastupljena u poeziji, prozi, jednom rečju u  književnosti.

• “Veliki se to đavo,
  kao crni bivo u srcu gnezdi.” – iz pesme “Crni bivo u srcu”, Gavril Stefanović Venclović 
• “Srce moje, srce ludo,
  šta misliš s pletivom” iz pesme “Međ javom i međ snom”, Laza kostić.

Srce u ovom slučaju predstavlja lirski subjekt, a pletivo njegovu pesmu, odnosno stihove.

• “Mesec pođe u Moravu, zaviri u topoljake i sve do zore brčka po reci bele ruke.” “Daleko je sunce”, Dobrica Ćosić.

• “Pučina plava spava
  prohladni pada mrak”, iz pesme “Veče na školju”, Aleksa Šantić.
• “Livada kraj reke sanja.
  Zrikavci tužni zriču.”, iz pesme “Pokošena livada”, Desanka Maksimović.

Međutim personifikacija se često koristi i u novinarstu, to su tako zvane frazelogizirane personifikacije. 

Na primer: 

• Vlast je odlučila. – predsednik je odlučio
• Dolazi i naših pet minuta. – dolazi vreme bolje za nas.
• Terati pravdu. – boriti se da istina izađe na videlo.
• Inflacija kolo vodi. – inflacija nam diktira život.

Ako malo bolje razmislimo personifikacija je prisutna i u marketingu. Koristi se za reklamne svrhe tako što neki animirani likovi postaju zaštitini znak nekog brenda. Na primer Mister Proper je zaštitni znak sredstva za čišćenje, a Herbiko, odnosno pčelica, sirupa protiv kašljanja.

Da li ste znali?

Personifikacija je reč latinskog porekla, nastala je od imenice persona, što znači osoba, i od glagola facare, što znači raditi. Kada se ove dve reči spoje dobija se značenje načiniti nešto ljudskim bićem. Zato je personifikacija jedna vrste metafore jer predmetima pripisuju ljudske osobine.

U staroj Grčkoj se ova stilska figura zvala drugačije – prozopeja. Danas ih u najčešem slučaju poistovećuju, ali neki književni stručnjaci ipak ističu da je prozopeja kada personifikovani likovi progovore.

Kao što ste mogli da zaključite, personifikacija je zaista moguća da se upotrebi na različite načine. Kako u književnosti, tako i u svakodnevnom životu.

Šta su stilske figure i personifikacija 4 razred srednje škole najbolje zna jer se sprema za polaganje maturskih ispita, pa moraju da obnove gradivno srpskog jezika.

Sada kada znate da je personifikacija stilska figura koja oživljava nežive predmete, apstrktne pojave, dodeljivajući im ljudske osobine, nadamo se da ćete početi da je primenjujete u vašim pismenim zadacima, kako biste rad učinili bogatijim i boljim za čitanje.