adl adl

Poreski savetnik – Moj (budući) posao – Milan Trbojević

0

Pogledajte kako izgleda posao poreskog savetnika  čiji opis posla, u novom Moj (budući) posao snimku, pruža poreski savetnik Milan Trbojević i direktor knjigovodstvene agencije Knjiški moljac.

Transkripcija

Ćao svima, ja sam Milan Trbojević, poreski savetnik u knjigovodstvu Knjiški moljac. Potrudiću se da vam približim kako izgleda posao poreskog savetnika, odnosno da objasnim kako poreski savetnik posao obavlja u jednom radnom danu, ali i u specifičnim situacijama i posebnim zahtevima klijenata. Pogledaj kako može izgledati baš tvoj budući posao.

Čime se bavi poreski savetnik?

Ja kao poreski savetnik, u suštini, radim na porezima. Konkretno – savetujem male, srednje i velike firme različitih delatnosti, o tome kako firme svoje poreske obaveze treba da plate, naravno, na najjeftiniji način za njih same.

Posao poreskog savetnika je da vodi računa o svim porezima odnosno svim davanjima državi i obavezama koje firma ima prema državi. Ne moraju to samo biti porezi i doprinosi, već razne druge takse naknade ili slične stvari. Poreski savetnik pravi okvir kako izgleda ceo poreski sistem firme, kako da ona nastupa i kako da što više i što bolje iskoristi to na svoju ruku, a naravno u zakonskim okvirima.

Šta radi poreski savetnik u toku radnog dana?

Voleo bih da moj prosečan radni dan traje 8 sati, ali uglavnom traje duže od toga. Počinje negde ujutru od 8, 9, a nekada i mnogo ranije. Standardna rutina je da pogledate poštu – mejlove, propuštene pozive i krećete dan. Ono što radim na početku dana je plan kako će taj dan izgledati. To uglavnom radim dan pre, jer jednostavno mi je mnogo bolje da mogu da krenem sa radom čim stignem na posao.

Što se tiče uobičajenih aktivnosti na poslu poreskog savetnika, to je uglavnom dosta sastanaka sa klijentima. Onda jednostavno pravim pregled šta mi je tog dana zadato u radu sa klijentima, kakve su to poreske obaveze firmi koje oni vode.

Bitan deo radnog dana koji uglavnom bude u sredini dana, između 12 i 2 jeste edukacija. Tada uvek prolazim kroz dnevne vesti koje su se desile u oblasti ekonomije, ne samo vezane za poreze i nego prosto šta se dešava između nekih firmi.

Čitam šta je izašlo od novih zakona, mišljenja, šta je to što se sprema u budućnosti ili šta je to o čemu se trenutno vodi rasprava. U tom smislu prolazim kroz teme vezane za porez, kako bi poresko savetovanje koje svojim klijentima pružam kao uslugu, bilo ažurno i relevantno. Nakon toga se uglavnom nastavlja sa pozivima i sastancima. Pored toga što sam poreski savetnik, vodim i knjigovodstvenu agenciju i dnevni rad sa ljudima je takođe deo radnog dana.

Uglavnom se u 4 završi onaj deo rada sa ljudima, tada kreće sve ostalo što nisam stigao u toku dana da završim, jer me prekida telefon, mejl ili sastanak. To je operativni rad na trenutnim klijentima ili je to neko čitanje i edukacija, ako se desila neka veća promena.

Najveći deo posla poreskog savetnika, koji iziskuje kvalitetno poresko savetovanje, jeste edukacija i praktična primena kroz rad sa klijentima. Pre nekih 4 – 5 godina kada sam počinjao sa ovim poslom, velika nepoznanica mi je bila šta će to mene klijent da pita i kako njemu celokupno mogu da pomognem. Šta ja sve to njemu treba da odgovorim?

Bila mi je nepoznanica kako izgleda ceo zakonski okvir i šta obuhvata. Jednostavno to rešite tako što odvojite 6 meseci svog života i konstatno čitate / učite skoro puno radno vreme.

Time sam tek stekao okvir, a onda ono što mi je falilo bila je praksa. Kroz praksu sam jednostavno došao do toga da danas otprilike bilo koji sastanak mogu uspešno da završim bez neke posebne pripreme, u 90 do 95% slučaja se ponavljaju ista pitanja; ali uglavnom ceo sastanak nekog savetovanja ili pravljenja poreskog okvira ako pokrećete firmu ili menjate poslovni okvir, mogu da uradim bukvalno kao iz rukava.

Kako izgleda posao poreskog savetnika - Milan Trbojević - moj budući posao

Danas imam preko 200 sati direktnog konsaltinga jedan na jedan, kao poreski savetnik, a kroz poresko savetovanje sa klijentima i indirektni rad, ne bih znao koliko je to sati. Neki spoj znanja, na početku više znanja i manje prakse, a kasnije više prakse, a manje učenja – ne u smislu znanja nego učenja, mi je donelo to da danas ceo posao izgleda jednostavno i lako.

Često se dešava da posao budu konsultacije uživo, najčešće konsalting jedan na jedan, često putem skajpa ili čak konsultacije koje naplatimo putem emaila. Jednostavno ljudi postave pitanje i mi odgovorimo, ili napišemo celu studiju šta je to što bi oni trebalo da urade, na šta da obrate pažnju, kako se registruje firma ili preduzetnik.

Kako registrovati firmu?

Prvi korak, tj. registracija firme donosi sve ono što je negativna ili pozitivna strana ovog procesa.

Najčešća pitanja kada je registracija preduzetnika u pitanju, jesu oko paušala i tu ima mnogo nepoznanica – kad će mi stići rešenje o porezu, koliko je to rešenje, da li su obavezni da mi daju rešenje i slično. Jedno od najčešćih pitanja je kako registrovati firmu. Jer taj prvi korak je možda i najvažniji. Koji oblik izabrati i šta je to prava opcija za vas.

„Određivanje – kako će firma raditi, koliko zaposlenih, koliki prihodi su planirani…“

To sve zavisi. Često se dešava da ljudi kažu: Ja ću se baviti IT-em, ili otvaram pekaru – Šta je najbolje za mene? To je samo jedan od faktora preko kojeg mi možemo prosto da izaberemo šta je najbolja opcija za vas.

Jako je bitno kako ćete raditi, koliko ćete imati zaposlenih, kakve prihode planirate, šta imate od rashoda, šta realno očekujete od budućnosti, da li će posao rasti, jer to su sve neki faktori koji utiču na to da odredimo šta je najbolja opcija za vas.

To je nešto što je prosto najčešće pitanje. Kako teče registracija firme u početku, gde je posao poreskog savetnika veoma važan. Jer od trenutka kad se registrujete, država počinje da vas zadužuje za neke poreze i doprinose, a ispravka toga košta. Zato bih to stavio kao najbitnije pitanje za poresko savetovanje, kojim treba na početku da se bavite. Nakon toga je sve ostalo nadgradnja, da li biti u PDV sistemu, kako da smanjite PDV…

To su neke finese, ali kad napravite osnovnu postavku. Ona vam određuje prava u budućnosti.

Što se tiče usluge poreskog savetnika, najviše se svodi na komunikaciju, bude uglavnom dal usmena ili pismena ili sad putem skajpa, ali se najviše svodi na komunikaciju. Naravno ima i papirološki deo, gde morate da popunite određena dokumenta i slično, sada to uglavnom radi, agencija koju vodim, pa ljudi uokviru nje rade.

Glavni deo posla poreskog savetnika je da otprilike vi definišete okvir, sad često se dešava da neko traži napismeno, pa vi prosto pravite elaborat da imate taj deo dokumentovanja samih stvari.

„Email komunikacija, ključna za ostavljanje traga, popis rečenog i urađenog…“

Ono što nije možda kultura u Srbiji, a poprilično je dobra stvar koju stranci nameću je da oni vole sve da dobiju na mejl, da bi prosto imali trag šta ste rekli i kad ste rekli kako bi oni mogli da se prisete kasnije da li je to urađeno ili nije.

Nekada je to problem jer morate da napišete dosta opširan mejl da biste objasnili nešto, ali sa druge strane poprilično dobra praksa koju treba uvesti i kod nas. Ja recimo nisam neko ko voli dužinu, konkretno bavim se da dam taksativno tačne stvari koje su jako bitne, nekada to bude i pet strana, ako je nešto baš dosta obimno.

Uglavnom, za male privredne subjekte ili preduzetnike to ne mora da bude prepiska na 5 strana, jednostavno nije potrebna obimnost. Njima je dovoljno da na jednoj ili pola strane poreski savetnik navede obaveze i šta se to dešava ako izađe iz tih nekih okvira.

Tako da nisam baš neko ko voli da piše dugačke mejlove, ali moraju da se znaju ključne stvari i tačni podaci. Koliko nešto košta, zašto je to tako. Jednostavno vi predočite klijentu sve podatke, on donosi odluku: „da ili ne“. Vi ne možete da donesete odluku umesto njega – vi mu dajete predlog i kažete mu ovo je mana, ovo je prednost.

Svaki oblik privrednog subjekta ima neku svoju manu i prednost, nijedan nije savršen. On mora da odluči za šta će u budućnosti raditi kao firma, odnosno koji će oblik imati.

Kako izgleda posao poreskog savetnika - Milan Trbojević - moj budući posao

Sad je na svu sreću sve više elektronskih poreskih prijava, tj. više od 90% prijava jesu elektronske prijave. Odlazak na šalter je sve manje i manje aktuelan, i sve će manje biti prisutan u budućnosti (npr. elektronska prijava radnika itd.), što je super ušteda vremena. Dosta vam treba vremena da tamo odete, npr. sa Zvezdare u Rakovicu, realno gubite vreme u saobraćaju, pa tamo na šalteru…

Vi ne savetujete klijenta: Ok uzmi ovo i ne moraš ništa da prijaviš, za to vam ne treba poreski savetnik, oko toga prosto nemojte nikad tražiti savet, nemate potrebe za tim. Ovo je zakonski okvir kako to da platim što manje, da, tu Vam možemo pomoći i raditi tehnički deo oko popunjavanja prijave i svih dnevnih promena koje vas mogu očekivati tokom vašeg poslovanja.

Da li radiš samostalno ili u timu?

Jedan deo radim samostalno, a ostatak u timu. Agencija koju vodim – Knjiški moljac, ima nas 17-ro, svi ti ljudi rade za klijente. Sa neke strane je nemoguće očekivati da radite sami za određeni broj kiljenata. Naravno, ima delova koje radite vi. Jako bitne delove, tj. same postavke kako treba da izgleda model rada – obavljam sam. U budućnosti ću  vrlo verovatno, kada poraste obim posla, i to raditi u sklopu nekog tima.

Timovi, barem u Knjiškom moljcu, su podeljeni tako da jedan deo tima obavlja posao oko doprinosa ili obračuna doprinosa za zaposlene i poreze na dobit, dok drugi deo tima (zaposleni) radi dnevna knjiženja, tekuće promene i savetovanje.

Zaključak je da svakako radim u timu i da taj rad iziskuje dosta komunikacije. Poreski savetnik se bavi porezima i treba da objasnite ljudima šta treba da urade.

Kako se postaje poreski savetnik?

Kod nas generalno u agenciji i lično ja, ne gledam puno šta je završeno od škole. Poželjno je da to bude srednja škola ili fakultet ekonomskog usmerenja. Konkretno, ja sam išao tim putem do posla poreskog savetnika, ali ne mislim da je to ključno jer znam dosta ljudi koji rade kao poreski savetnici, a nemaju veze sa ekonomijom ili su tek kasnije naučili taj deo. Nisu stekli znanja kroz formalno obrazovanje, već kroz samostalno učenje i obuku.

Generalno put kojim sam ja išao je bio kroz praksu. Jednostavno, škola, bila to srednja ili fakultet, vas jako malo pripremi za realan deo koji poreski savetnik posao, nosi sa sobom. Tako da samom praksom, idealno po mogućstvu ako je plaćena, a ako nije – ja sam pristajao i na tako nešto. To je svakako put koji bih svima preporučio. Što više edukacije i onda samo nađete koliko je to praktičnog posla u odnosu na neko konkretno učenje što radite na fakultetu. Po meni je možda neki odnos 70% praksa 30% učenja.

Možda je na početku malo više učenja, uvek i uvek treba da učite i kroz praktični rad ćete takođe učiti. Kasnije jednog dana, sad da li je nekom interesantno da ide ka tome da bude samostalan ili da radi u nekoj manjoj agenciji ili velikoj firmi kao direktor finansija, ili poreski savetnik neke velike multinacionalne firme, to je na samom čoveku da odluči šta hoće.

Sledeći korak je nezaobilazna praksa, jer vi tada dobijate konkretno znanje poslodavca, a on dobija vaše vreme. Ako on za to izdvoji novac, onda super, ako vam ne da – iskreno ja bih pristao i bez toga što ne dobijate novac, jer dobićete znanje. To je neki put na duge staze, super je da vi dobijete danas novac, ali je suština da na duge staze napravite nešto veće ili da svoje znanje uvećate tada, a novac će doći garantovano.

Znam da je svim studentima problem i da im sada treba novac. Jednostavno gledajte to na duže staze –  za 5 ili 10 godina ćete imati super platu, a tad će vam biti mnogo potrebnija nego sa 23 / 24 godine.

 

Ostavite komentar