Univerzitet u Beogradu

Univerzitet u Beogradu je samostalna visokoškolska ustanova sa statusom pravnog lica čiji je osnivač Republika Srbija.

Još 1808. godine, Dositej Obradović osnovao je Veliku školu. 1905. godine Univerzitet u Beogradu dobio je autonomiju, i u njegovom sastavu su bile sve visokoškolske ustanove u Srbiji. Ova institucija, smeštena u zdanju kapetana Miše Anastasijevića, je predstavljala središte naučnog, obrazovnog i kulturnog života. Iz ovog Univerziteta kasnije su se izdvojili ostali državni univerziteti.

Osnovne delatnosti su visoko obrazovanje i naučno-istraživački rad. U svom sastavu ima 31 fakultet, 11 naučnih instituta, Univerzitetske biblioteke i 8 centara.

Organi Univerziteta u Beogradu

Organ upravljanja je Savet

Organ poslovođenja je Rektor

Stručni organi su: Senat, veća grupacija fakulteta, veća naučnih oblasti, Veće instituta, Veće za studije pri Univerzitetu.

Takođe, ima i posebne organe kao što su Univerzitetski ombudsman i Odbor za profesionalnu etiku, kao i stalne odbore i komisije i Studentski parlament Univerziteta.

Članice Univerziteta

Članice Univerziteta u Beogradu su 31 fakultet, 11 naučnih instituta, 8 centara i Univerzitetska biblioteka.

Fakulteti su organizovani u 4 grupacije:

1. Fakulteti društveno-humanističkih nauka (10 fakulteta):
   • Ekonomski fakultet
   • Pravni fakultet
   • Pravoslavni bogoslovski fakultet
   • Učiteljski fakultet
   • Fakultet bezbednosti
   • Fakultet za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju
   • Fakultet političkih nauka
   • Fakultet sporta i fizičkog vaspitanja
   • Filozofski fakultet
   • Filološki fakultet
2. Fakulteti medicinskih nauka (4 fakulteta):
   • Medicinski fakultet
   • Stomatološki fakultet
   • Fakultet veterinarske medicine
   • Farmaceutski fakultet
3. Fakulteti prirodno-matematičkih nauka (6 fakulteta):
   • Biološki fakultet
   • Geografski fakultet
   • Matematički fakultet
   • Fakultet za fizičku hemiju
   • Fizički fakultet
   • Hemijski fakultet
4. Fakulteti tehničko-tehnoloških nauka (11 fakulteta):
   • Arhitektonski fakultet
   • Građevinski fakultet
   • Elektrotehnički fakultet
   • Mašinski fakultet
   • Poljoprivredni fakultet
   • Rudarsko-geološki fakultet
   • Saobraćajni fakultet
   • Tehnički fakultet u Boru
   • Tehnološko-metalurški fakultet
   • Fakultet organizacionih nauka
   • Šumarski fakultet

Naučni instituti:

• Institut za medicinska istraživanja – oblast rada je biomedicina; izučavanje ćelijskih i molekularnih mehanizama; Ima 8 naučnoistraživačkih grupa, a sarađuje sa nekoliko fakulteta.
• Elektrotehnički institut „Nikola Tesla“ – oblast rada: tehničko tehnološke nauke – elektrotehnika; osnovan je 1936. godine uz podršku Nikole Tesle; ima 5 centara.
• Institut za fiziku – najveća naučna institucija u Srbiji široj oblasti fizičkih nauka i njima pridruženih tehnologija; ima 4 centra.
• Institut za filozofiju i društvenu teoriju – oblasti istraživanja su filozofija i sociologija;
• Institut za hemiju, tehnologiju i metalurgiju – od 1961. ovaj Institut sarađuje sa više domaćih i stranih preduzeća, kao i mnogim institucijama kod nas i u svetu.
• Institut za nuklearne nauke „Vinča“ – oblasti prirodnih i tehničkih nauka.
• Institut „Mihajlo Pupin“ – domen rada su informaciono-komunikacione tehnologije.
• Institut za primenu nuklearne energije – aktivnosti su usmerene ka fundamentalnim istraživanjima u biologiji i biomedicini, zbog čega ima najveću saradnju sa grupacijom medicinskih fakulteta; čini ga nekoliko odeljenja;
• Institut za biološka istraživanja „Siniša Stanković“ – obuhvata naučne discipline u skoro svim oblastima bioloških nauka;
• Institut za molekularnu genetiku i genetsko inženjerstvo – najveći fokus je na istraživanja vezana za analizu organizacije genoma i regulacije genske ekspresije
• Institut za multidisciplinarna istraživanja – bavi se interdisciplinarnim istraživanjima u prirodnim i tehničko-tehnološkim naukama; ima tri naučno-istraživačke jedinice: Odsek za nauku o metrijalima, Odsek za nauku o živim sistemima i Odsek za prirodne resurse i životnu sredinu

Centri:

• Informativni centar
• Računarski centar
• Centar za kontinuiranu edukaciju
• Centar za obezbeđenje kvaliteta
• Centar za razvoj karijere i savetovanje studenata
• Centar za studente sa hendikepom
• Centar za strateški menadžment i strateško planiranje
• Zajednički centar Japan-Srbija za promociju nauke i tehnologije
• Centar za transfer tehnologije
• Centar za elektronsko učenje i obrazovanje na daljinu
• Centar za javne politike Evropske Unije
• Sportski centar

Univerzitetska biblioteka „Svetozar Marković“ je najstarija i najveća univerzitetska biblioteka u Srbiji. Raspolaže sa više od milion bibliotečkih jedinica i više desetina hiljada elektronskih časopisa i knjiga. Ima 5 čitaonica i učionice sa računarima.

Univerzitet u Beogradu na svetskim rang listama

#1 Šangajska lista

Prema rangiranju koje vrši Univerzitet Đao Tong iz Šangaja, Univerzitet u Beogradu nalazi se između 201. i 300. mesta (2016.) Među kriterijumima za rangiranje na ovoj listi se nalaze i broj dobitnika Nobelovih nagrada i Fildsovih medalja koji su pohađali Univerzitet ili rade u okviru Univerziteta, kao i broj naučnih radova.

#2 QS rangiranje svetskih univerziteta

QS World University Ranking je jedan od tri najuticajnija svetska instrumenta akademskog rangiranja. U polju prirodno-matematičkih nauka, BU je rangiran na 347. mestu, dok je u polju humanističkih nauka rangiran između 401. i 405. mesta.

#3 Lajdensko rangiranje univerziteta

Prema Lajdenskom rangiranju univerziteta, Univerzitet u Beogradu se nalazi na 179. mestu, skoro 10 mesta ispred Univerziteta u Hamburgu i Univerziteta u Ženevi.

#4 „URAP“ – univerzitetsko rangiranje prema akademskom učinku

Prema ovom rangiranju. Beogradski univerzitet se nalazi na 208. mestu.